Iako se mnoga udruženja građana godinama bave nekom vrstom socijalnog preduzetništva, iako je Zakon o socijalnom preduzetništvu u Srbiji usvojen u februaru prošle godine, o ovoj temi se još uvek ne zna dovoljno. Kako bi predstavnicima udruženja, ali i lokalnim samoupravama približili koncept socijalnog preduzetništva, članovi Udruženja „Evrokontakt“ organizovali su okrugli sto o temi „Mogućnosti podrške socijalnom preduzetništvu od strane lokalne zajednice”. Tome je prethodilo otvaranje izložbe „Socijalno preduzetništvo u Rasinskom okrugu“, koja je okupila 15 izlagača sa ovog područja, inače pionira te vrste preduzetništva.
Reč je o, kako je na okruglom stolu podsetio predsednik „Evrokontakta“ Nenad Krstić, načinu poslovanja u kome udruženja građana, organizacije, privrednici, ostvarenu zaradu koriste za rad udruženja ili za potrebe članova udruženja. Socijalno preduzeće ne mora nužno da zapošljava osobe sa invaliditetom ili pripadnike marginalizovanih društvenih grupa. Ono što ga karakteriše jeste da deo zarade vraća zajednici, odnosno ulaže u rešavanje nekog problema ili u poboljšavanje kvaliteta života građana.
– Loklane samouprave su, nakon donošenja Zakona, na potezu. One mogu da donesu niz mera koje bi podržale razvoj socijalnog preduzetništva. Potrebno je da kreiraju strateška dokumenta, poput lokalnih akcionih planova, u kojima bi bile sistematizovane mere za socijalna preduzeća. Te mere mogu biti finansijske, ali mogu da se ogledaju u ustupanju određenog prostora, oslobađanju socijalnih preduzetnika određenih komunalnih taksi i slično – objasnio je Krstić.
Donošnjenjem određenih mera ovdašnje lokalne samouprave bi mogle da budu pioniri u Srbiji, primeri dobre prakse, jer ni jedna lokalna samouprava do sada to nije uradila, a Zakon predviđa tu mogućnost.
Preporuke kojima bi lokalne samouprave trebalo da se vode su obuhvaćene dokumentom „Kreiranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preuzetništva u Rasinskom okrugu“, sa kojim su upoznati predstavnici ovdašnjih lokalnih samouprava. Slede, kako je Krstić najavio, sastanci i konkretni dogovori, na kojima očekuje učešće i podršku udruženja, koja se na neki način već bave socijalnim preduzetništvom.
Predstavnicima udruženja poručio je da bi trebalo da podnesu zahteve za dobijanje statusa socijalnog preduzeća, jer će, kada mere podrške budu kreirane, to biti preduslov da mogu da ih koriste. Istakao je da za pomoć u tom poslu mogu da se obrate Centru za socijalno preduzetništvo, koji je ranije formiran u okviru udruženja „Evrokontakt“.
U razgovoru sa predstavnica udruženja potvrdio je da postoje nedoumice i nedorečenosti.
Naime, predsednica kruševačkog Saveza slepih, Snežana Radović, kazala je da je njihov savez registrovan kao neprofitno udruženje, te da oni na svom računu ne bi mogli da prikažu nikakav prihod koji nije donacija. Takođe, ukazala je na to da ovakva udruženja umeju da naprave proizvode, ali da ne bi znala da vode preduzeće, odnosno da im je potrebna podrška pravnika i ekonomista.
Krstić je objasnio da udruženja imaju pravo na profitno poslovanje u određenom, manjem obimu.
Predsednica udruženja „Etno Rasina“ i članica Centra za socijalno preduzetništvo, Dušica Milenković, napomenula je da bi upravo udruživanjem u neku vrstu biznis inkubatora, što bi trebalo da podrže lokalne samouprave, potreba za podrškom ekonomista, pravnika i pratećih službi, mogla da bude rešena.
Inače, okrugli sto ”Mogućnosti podrške socijalnom preduzetništvu od strane lokalne zajednice” i izložba ”Socijalno preduzetništvo u Rasinskom okrugu” organizovani su okviru projekta Udruženja ‘’Evrokontakt’’, pod nazivom “Kreiranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu”. Projekat je finansijski podržala Fondacija ‘’Trag’’ iz Beograda kroz program ‘’Pokret Polet’’.
J.B.
Tekst je nastao kao deo projekta „Da se bolje razumemo“, koji Udruženje „Tim za razvoj i unapređenje društva“ i portal Odjek.rs sprovode uz podršku fondacije „Rekonstrukcija Ženski fond“