– U 2025. godini medijska sloboda i bezbednost novinara i novinarki u zemljama Zapadnog Balkana ostali su pod ozbiljnim i dugotrajnim pritiskom. Sloboda izražavanja i pravo javnosti da bude informisana temeljna su ljudska prava, bez kojih nema demokratskog društva. Iako su medijska tržišta u većini država formalno pluralistička, stvarni prostor za nezavisno novinarstvo sužava se zbog čvrstih sprega politike, biznisa i medija, ekonomske nesigurnosti redakcija i sve izraženijih pokušaja uticaja na uređivačku autonomiju. Ovakvo okruženje slabi ulogu medija kao demokratskog korektiva i povećava rizik od autocenzure – saopštila je, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, SafeJournalists mreža, koja okuplja novinarska udruženja i sindikate zemalja Zapadnog Balkana.
Istovremeno, navodi SafeJournalists,u čitavom regionu beleži se zabrinjavajući kontinuitet napada, pretnji i pritisaka na novinare, od fizičkih incidenata na terenu do ozbiljnog onlajn uznemiravanja, naročito usmerenog na novinarke, dok institucionalni odgovori često ostaju spori, nedovoljni ili bez jasnog sudskog epiloga:
– Dodatnu zabrinutost izazivaju pravna neizvesnost, nedovoljna zaštita od SLAPP tužbi i zastareli ili problematični normativni okviri, kao i krize upravljanja i finansiranja javnih servisa u pojedinim državama. SafeJournalists mreža upozorava da bez dosledne političke volje, efikasne institucionalne zaštite i strukturne podrške održivim i nezavisnim medijima, ovi trendovi nastavljaju da ugrožavaju temelje slobode izražavanja i demokratskih standarda u regionu.
Prenosimo podatke koje je SafeJournalists mreža objavila, a odnose se na Srbiju:
– Nezavisno udruženje novinara Srbije je, u okviru SafeJournalists mreže, zabeležilo 275 slučajeva u 2025. godini, među kojima 109 fizičkih napada i 100 pretnji smrću, dok međunarodne platforme poput Mapping Media Freedom beleže 167 slučajeva u istom periodu, što Srbiju svrstava na prvo mesto u Evropi po riziku za novinare, ispred Ukrajine.
Verbalni napadi najviših državnih funkcionera i poslanika vladajuće većine postali su sistematski, stvarajući atmosferu linča u kojoj se nezavisni mediji i kritički novinari targetiraju kao „izdajnici”, „strani plaćenici” ili čak „teroristi”.
Tokom novembra 2025. godine Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je najmanje 154 slučaja verbalnih napada na kritičke novinare i medije u Srbiji od strane 36 visokih državnih zvaničnika i narodnih poslanika. Samo u oktobru 2025. zabeleženo je najmanje 163 takva napada od strane 22 osobe.
Posebno zabrinjava što policija sve češće postaje izvor rizika: prema zvaničnim podacima tužilaštva, 2024. je zabeleženo 64 slučaja ugrožavanja bezbednosti novinara, od čega u 34 policija nije postupila po nalozima tužilaštva, dok je između marta i decembra 2025. zabeleženo 75 situacija u kojima su službenici policije direktno primenili silu i nasilje nad jasno obeleženim novinarima i pasivno posmatrali napade drugih lica na novinare ili odbili da zaštite novinare kada su im se oni obraćali. Posebno brine što policija odbija da prihvati odgovornost za preduzete napade i nepostupanje prema novinarima, pa se ovakvi incidenti veoma teško procesuiraju.
Do kraja oktobra 2025. u tužilaštvima u Srbiji zabeleženo je ukupno 98 slučajeva, a osuđujuća presuda doneta je u samo u jednom predmetu, što umnogome utiče na to da ne postoji odvraćajući efekat po počinioce. Problemi u saradnji javnih tužilaštava i policije su veoma vidljivi, a postupci prikupljanja informacija i dokaza o pretnjama i napadima na novinare posebno od strane nadležnih službenika policije idu veoma teško. Ovo je najveći broj incidenata zabeležnih u jednoj godini od 2016. godine od kada tužilaštva vode svoje baze podataka napada i pretnji upućenih novinarima.
Istovremeno, rad novinara obeležavaju prekarnost i pravni pritisci, najmanje 20 otkaza ili disciplinskih mera u 2025. godini izrečeno je novinarima koji su odbili političku zloupotrebu redakcija, posebno u medijima u vlasništvu državne kompanije Telekom i javnim servisima. SLAPP tužbe od strane javnih funkcionera i moćnika i pojavljivanje špijunskog softvera na telefonima novinara koji su instalirani od strane državnih organa uvode nove nivoe zastrašivanja.
Najnoviji izveštaj Evropske komisije jasno konstatuje dalje nazadovanje Srbije u oblasti slobode medija, uz trajne političke i ekonomske pritiske na nezavisne medije, izostanak napretka u zaštiti novinara i ozbiljne sumnje u nezavisnost i efikasnost regulatornih tela, što sve zajedno pokazuje da se napadi na novinare moraju posmatrati kao napad na slobodu izražavanja i slobodu medija, i samu suštinu ljudskih prava i demokratije.