Mišljenja mladih o tome da li su i koliko njihovi vršnjaci aktivni, su različita. Dok jedni smatraju da jesu, imajući u vidu ograničen broj organizacija koje im tu mogućnost pružaju, drugi misle da mladi ne znaju kako da budu aktivni. Ima i onih koji kažu da aktivizam mladih zavisi od sredine u kojoj žive. Nedavna radionica o pisanju projekata, koju je udruženje „Okular“ organizovalo u Ćićevcu, a koja je okupila mlade iz više lokalnih sredina, jedan je od načina da se mladi ativno uključe u život zajednice.
– Mislim da mladi danas nisu aktivni zato što, pre svega, ne znaju kako i na koji način da se aktiviraju ili možda nemaju svoju organizaciju u svojoj zajednici, koja bi mogla da im pomogne u tome. Takođe, mladi ne znaju šta je aktivno građanstvo i često vezuju taj pojam za nešto negativno, zato što su neinformisani i ne znaju ništa o tome – kaže Iva Damnjanović (20) iz Varvarina, jedna od učesnica radionice.
Smatra da mladi treba da budu aktivni u svojoj zajednici pre svega zbog sebe, jer to znači da se unapređuju, a istovremeno stiču potencijal da svoju zajednicu pretvore u nešto lepše i bolje.
Mladi, prema mišljenju Jovana Aleksića (23) iz Ćićevca, koji je takođe učestvovao na radionici, su u velikoj meri aktivni, s obzirom na to koliko organizacija ima u kojima mogu to da ostvare:
– Mladi treba da budu aktivni u svoj zajednici jer imaju veliku kreativnost koju mogu da ispolje. Takođe, kao što kažu, na mladima svet ostaje i treba da se uključimo u kreiranje tog sveta koji će nam ostati.
Lidija Tasić (25) iz Niša, smatra da aktivizam mladih zavisi od toga da li žive u ruralnim ili urbanim sredinama, odnosno da su aktivniji u gradovima, jer imaju više mogućnosti. Veoma bitno je, kako dodaje, da mladi budu društveno angažovani i da se bore za bolju zajednicu, jer su oni pokretačka snaga društva.
– Taj aktivizam zavisi od toga koliko su kod nas usađene demokratske vrednosti, da li shvatamo sa kojim problemima se susrećemo. Polazeći od sopstvenog iskustva, od tih vrednosti, mi odlučujemo da li da budemo aktivni, da li da se bavimo određenim problemima ili ne. Veoma je bitno da taj aktivizam krene od pojedinca, oko koga se stvara mala neformalna grupa, koja se bavi nekim problemom. Nije bitno ni da li smo levo, desno ili pravo orijentisani, već da svi zajedno delimo nešto – poručila je ona.
Celodnevna obuka o pisanju projekata, koju je nedavno organizovalo udruženje „Okular“ iz Ćićevca, jedan je od načina da se mladima ukaže na to kako mogu da se aktiviraju u svojoj zajednici.
– Obuka je donela mladima nova znanja u vezi sa pisanjem projekata. Krenuli su od početka, od prepoznavanja problema u lokalnoj zajednici, formulisanja ciljeva za budući projekat, preko aktivnosti, rezultata, indikatora. Saznali su, potom, kako da izveštavaju te aktivnosti, kako da napišu budžet i pronađu donatora za njihov mini projekat, kojim mogu da menjaju svoje lokalne zajednice na bolje – objašnjava predsednica Udruženja „Okular“, Aleksandra Milutinović.
Radionica je okupila mlade iz više lokalnih zajednica, koji su pokazali želju da slušaju o ovoj temi.
– To nisu obični slušaoci, već pokretači promena. Planiramo da nakon ove aktivnosti radimo na tome da pišemo projekte, odnosno da budemo mali resurs centar za neformalne grupe i za mala udruženja u našem okrugu. To znači da ih podržimo kroz celokupan proces, od pretplaniranja, planiranja, pisanja projekata, izveštavanja, do komunikacije rezultata tih projekata, odnosno da napravimo dalekosežnu promenu – dodaje ona.
Njen višegodišnji rad sa mladima pokazuje da su, kako je kazala, mladi vrlo aktivni na društvenim mrežama, da često šeruju objave i aktivnosti drugih mladih, ali da se, kada to treba da primene u praksi, kada treba da se aktiviraju van onlajn prostora, procenat aktivnih mladih smanjuje za gotovo sto odsto, odnosno od njih dvadesetak, za uživo aktivnosti ostane dvoje ili troje.
– To znači da mladi žele da budu aktivni, samo mi treba da nađemo način kako da iskomuniciramo sa njima da oni svoju ideju sprovedu u delo i da ne odustanu na prvoj prepreci, što se često dešava. Uvek kada imate izazov ili problem u komunikaciji, uvek je do vas, jer niste na pravi način došli do sagovornika – kaže ona.
Ističe da „Okular“ ruši predrasude prisutne u svim, a pogotovu u malim lokalnim zajednicama, da nema aktivnih mladih ljudi.
– Ako ih ima u Ćićevcu, u jednoj od najmanjih opština u Srbiji, sigurno ih ima svuda, samo je važno doći do njih, napraviti aktivnost koja ih interesuje i stalno ih terati da budu bolji , da budu aktivniji, da što više uče. Na kraju dobijete aktiviste. Naše udruženje ima više od 20 mladih ljudi, koji su sada širom zemlje poznati aktivisti. Znači da smo za desetak godina bavljenja aktivizmom napravili aktiviste, znači da je moguće – poručila je ona.
Podsetimo da je ova radionica jedna od četiri koje „Okular“ organizuje kao deo projekta „Mladi za mesne zajednice“. U okviru pomenutih radionica mladi uče kako mediji mogu da doprinesu da određeni problem lokalne zajednice postane vidljiviji, kako da organizuju ulične i druge javne akcije, te o tome kako se komunicira sa donosiocima odluka i šta znače određeni dokumenti, poput različitih statuta ili pravilnika.
J. Pavlović – J. Božović