Istraživanje o medijskoj pismenosti mladih, koje su CINK i DOK sproveli u Kruševcu i okolnim opštinama, pokazalo je, između ostalog, da mladi svakodnevno provode značajan deo vremena na internetu, da prepoznaju govor mržnje, ali da ne reaguju na njega. Na lažne vesti često nailaze i najčešće ih proveravaju na drugim portalima, koji su ujedno i medij koji smatraju najpouzdanijim. Iako svoju medijsku pismenost ocenjuju visoko, rezultati istraživanja ukazuju na potrebu za daljom edukacijom mladih.
Rezultati istraživanja kojim je obuhvaćeno više od 200 ispitanika/ca uzrasta od 16 do 25 godina sa teritorije grada Kruševca i opština Varvarin, Ćićevac i Paraćin ( više od trećine ispitranika je iz ruralnih sredina), pokazali su da mladi svakodnevno koriste internet, čak oko trećina njih od 4 do 6 sati dnevno, dok blizu 15 odsto provodi čak osam sati u toku jednog dana.
Najpopularnija društvena mreža među mladima je Instagram, koristi ga preko više od 30 odsto ispitanika/ca, više od petine koristi TikTok, dok fejsbuk koji je ranije bio jedna od najpopularnijih društvenih mreža, sada koristi manje od 10 odsto mladih.
Kao najčešći razlog za korišćenje društvenih mreža svaki treći ispitanik je naveo zabavu, u sličnom procentu su se izjasnili da mreže koriste za druženje sa prijateljima a nešto manje od 15 procenata kazalo je da se putem mreža informiše o vestima.
Ocenjujući svoju medijsku pismenost na skali od 1 do 10, više od trećine ispitanika/ca je sebi dala ocenu 7 ili 8, što ukazuje na relativno visok stepen samoprocene, ali i na potrebu za daljom edukacijom.
S druge strane, kada se radi o pouzdanosti informacija koje dolaze sa društvenih mreža, samo šest odsto mladih veruje da su one uvek pouzdane, dok više od 40 odsto ispitanika smatra da su informacije sa društvenih mreža ponekad pouzdane, a ponekad ne, što ukazuje na nedovoljno poverenje mladih u informacije koje dobijaju preko digitalnih medija.
Skoro 40 odsto ispitanika susretalo se sa lažnim vestima svakodnevno, dok svaki treći primećuje govor mržnje na internetu na dnevnom nivou. Uprkos tome, manje od deset odsto ispitanika uvek prijavljuje govor mržnje, dok većina, tačnije svaki treći, nikada ne prijavljuje takve sadržaje.
Kao najpouzdanije izvore informacija trećina mladih prepoznaje internet portale, slede televizija i društvene mreže . Štampani mediji imaju najmanje poverenje i uticaj među mladima, ispod deset odsto. Značajan je i podatak da skoro trećina ispitanika/ca veruje da je „veoma važno“ da mediji budu slobodni i nezavisni dok blizu 30 odsto njih veruje da je to „važno“.
–Istraživanje je pokazalo da mladi u ruralnim sredinama posvećuju značajnu pažnju društvenim mrežama i internetu, ali je evidentna potreba za poboljšanjem njihove medijske pismenosti i razvijanjem kritičkog mišljenja. Edukacija o prepoznavanju lažnih vesti, govora mržnje i pouzdanih izvora informacija ključna je za formiranje odgovornih i informisanih korisnika/ca digitalnih medija u budućnosti. Od velikog značaja je i informacija da mladi u velikoj meri prepoznaju govor mržnje ali da ne reaguju na njega, odnosno da ne prijavljuju takav sadržaj jer nemaju svest da na taj način mogu uticati na društvene mreže da unaprede svoje politike zaštite– navode u CINK-u.
Istraživanje o stavovima mladih o medijskoj pismenosti, Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac (CINK) i Drenovački omladinski klub (DOK) realizovali su u okviru projekta “„Za bolju medijsku pismenost mladih iz ruralnih sredina i pripadnica/pripadnika ranjivih grupa“. Cilj istraživanja bio je ispitivanje nivoa medijske pismenosti, upotrebe interneta i društvenih mreža, kao i poverenje u informacije sa kojima se mladi susreću, naročito oni iz ruralnih sredina i ranjivih grupa.
Foto: pixabay