Jovana Živković (19), studentkinja iz Kruševca, nedavno je objavila svoj književni prvenac. O tome kako je počela da piše poeziju i ko joj je najveća podrška govori za naš portal.
Jovana obožava pisanje i poeziju, a talenat je razvijala uz podršku nastavnika i profesora. Od prvog razreda pisala je pesme, usledili su tekstovi i novinarski članci. Takođe je aktivna u okviru naše inicijative “Odjek mladih”. Završila je Ekonomsko trgovinsku školu u Kruševcu, smer pravno – poslovni tehničar, a prošle godine upisala je Pravni Fakultet u Kragujevcu.
Iako svesna svog talenta, trebalo joj je vremena da prikupi hrabrost i svoj književni rad predstavi čitalačkoj publici:
–Uvek sam bila svesna svog talenta i mogućnosti, ali svaki put kada bi mi neko pomenuo izdavanje knjige nisam bila spremna da publikujem svoj rad. Jer kada jednom to učiniš, ne deliš samo svoje stvaralaštvo sa auditorijumom i publikom, već deliš i pola svoje duše. Više to nije samo deo tebe već svakoga pomalo, kako ko doživi i shvati. Uvek sam se ovim bavila sa dozom strasti i ozbiljnosti pa sam samim tim i želela da isto tako ozbiljno i objavim svoja dela, kada osetim da je za to pravo vreme. Onda kada sam završila svoje obrazovanje u rodnom gradu i odlučila da odem na studije i započnem neku novu etapu u svom životu, poželela sam da zabeležim nešto što me je najviše isticalo u Kruševcu, jer sam na neki način bila njegov kulturni predstavnik. Nastala je ova zbirka, kao skup svih mojih najboljih pesama i citata koje sam napisala za 18 godina života u svom rodnom gradu – navodi mlada kniževnica.
Zbirka je namenjena, pre svega, mlađoj generaciji . Pretežno je ljubavna, ali ima i misaonih i rodoljubivih elemenata, sadrži omaž rodnom gradu i domovini.
–Moja inspiracija je ono što mene okružuje, ono što sam osetila i proživela. Smatram da moja generacija može da se pronađe u mojoj poeziji, a nadam se i da će moje pesme pronaći put do srca nekih drugih generacija koje su osetile ljubav, tugu, bol, strepnju i druga osećanja koja prate svakodnevni život našeg unutrašnjeg bića – istakla je autorka.
Zbirka nosi naziv “Poprečni fragmentalni presek 18”, a izdavač je Srpska kuća iz Požarevca. Ova kuća je Jovanin talenat otkrila još u njenoj osnovnoj školi kada je učiteljica poslala njenu pesmu “Domovina” na konkurs. Dobila je otvoreni poziv ove izdavačke kuće za izdavanje knjige, kada ona to bude želela.
–Mislim da je sada bio pravi trenutak za prihvatanje tog poziva i saradnje. Recenziju je pisao profesor srpskog jezika i porodični prijatelj Vladica Radojević, koji je pored toga i izuzeatan čovek, prijatelj, umetnik i književnik. Recezent je i moj dragi kolega Luka Kijačić, pesnik i moj dobar prijatelj koji je dao osvrt na moje stvaralaštvo i koji me podržava u mojim podvizima i sa kojim sam do sada stvarala i mnoga zajednička dela – otkrila nam je Jovana.
Veliku zahvalnost, kako nam je ispričala, duguje porodici, posebno baki i tetki koje su je ponajviše podržale, zatim Vodovodu Kruševac, Udruženju pesnika iz Ciriha, Mirjani Gašić, profesorki srpskog jezika u Medicinskoj školi u Kruševcu, koja je i lektor izdanja, kao i udruženjima Književna omladina, PoezijaSRB i Kulturnom centru Kruševac.
–Dugo sam stvarala. Od književnih večeri do besanih noći i mislim da sada sve to konačno ima smisla. Srce mi je puno i ponosna sam na to šta smo uspeli da uradimo – kaže Jovana.
Promocija Jovanine prve knjige več je zakazana za 6. april u Beloj sali Kultirnog Centra Kruševac sa početkom u 19 časova. Ona poziva sve svoje prijatelje, porodicu i poznanike, kao i sve ljubitelje poezije, da na tren zastanu i zaustave se u ovom vremenu, i uživaju u magiji poetskog trenutka.
M.M.D.