Mašta je oduvek bila njen pokretač. Puna radoznalosti i životnog optimizma, Tamara Gašić (19) hrabro korača putevima umetnosti. Mladu sugrađanku svestranost je vukla na razne strane, od umetnosti do astronomije, u svemu se oprobala, ali ljubav prema pozorištu je presudila. Posle završene gimnazije u rodnom Kruševcu, Tamara je primljena na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, na smer za pozorišnu režiju. Jedna je od retkih rediteljki iz Kruševca, prva nakon mnogo decenija, odnosno nakon Vere Nakić Beloglić. Sigurni smo da će se naš grad u godinama koje dolaze ponositi Tamarom.
Pohađala je škole glume, ali posao iza scene ju je više privlačio:
– Ljubav prema pozorišnoj umetnosti rodila se veoma rano, kada sam imala 11 ili 12 godina. Krenula sam na časove glume i od tada sam uvek bila povezana sa pozorištem. Nikada me nije privlačila scena, već sve ono što je potrebno uraditi pre izlaska na istu. Kao mala stalno sam menjala odgovor na pitanje „Šta želiš biti kad porasteš?“, verovatno zato što sam radoznala i želela sam da istražim mnoge stvari.
Kreativnost je pokazivala na razne načine:
– Tetka mi je još sa desetak godina dala foto-aparat u ruke i tako sam napravila svoje prve fotografije. Krajem osnovne škole počela sam da se interesujem za likovne umetnosti i stalno sam nešto crtala ili slikala. Međutim, od svega toga, dramske umetnosti su me najviše privukle i zauzele posebno mesto u mom srcu i pokazale mi moć koju pozorište ima.
U kruševačkoj Gmnaziji je pohađala smer smer za scenske i audio-vizuelne umetnosti.
–Predmet scenske umetnosti je svakako imao veliki uticaj na moj životni put. Na tim časovima sam razvijala kreativnost. Naučila sam da radim adaptaciju i dramatizaciju. U odeljenju nas je bilo malo i svi smo se oprobali u svim segmentima pozorišne umetnosti, te sam naučila i mnoge druge stvari. Naravno, imali smo teorijske časove na kojima smo učili istoriju pozorišta i obrađivali dramska dela. Časovi scenskih umetnosti omogućili su mi i da se snađem u neočekivanim okolnostima.
Kao krunu školovanja, Tamarino odeljenje pripremilo je predstavu ,,Amnezija”, koja predstavlja adaptaciju čuvene serije:
– Odeljenski završni projekat bila je adaptacija epizode serije „Otvorena vrata“, predstava se zvala „Amnezija“ i na tom projektu prošla sam kroz ceo proces postavljanja predstave na scenu. Kada se sve ovo uzme u obzir, Gimnazija mi je pomogla i uputila me da izaberem upravo režiju.
Predstava Kruševačkog pozorišta navela je buduću rediteljku na dodatna razmišljanja:
– Nakon što sam pogledala predstavu „Izbiračica 42“ u Kruševačkom pozorištu, shvatila sam da se jedno romantičarsko delo može postaviti u današnje vreme i oslikavati savremeno društvo. Istovremeno sam u pozorištu ,,Čkalja” radila na javnom času i polako shvatala šta je zapravo moj poziv. Konačnu odluku da ću upisati pozorišnu režiju donela sam u decembru 2023. godine i odmah počela da se pripremam za prijemni.
Tamara je jedna od petoro kandidata koji su se ove godine upisali na taj smer:
– Pripreme su trajale dugo, od januara do juna sam se svaki dan spremala za prijemni. Naravno, te pripreme se malo razlikuju od priprema za ostale fakultete, jer umetnost je nepredvidiva, ali u tome se krije lepota. Svaki dan sam čitala ili stručnu literaturu ili dramski tekst u nadi da ću pronaći odgovarajući tekst za prijemni. Za mene je ovo ogroman uspeh, nisam mogla da verujem šta sam uradila i prvih nedelju dana posle prijemnog nisam ni bila svesna da sam upisala fakultet koji upisuje njih petoro. Neki poznanici su mi rekli i da sam prva žena reditelj iz Kruševca i da sam nakon Vladimira Popadića prva iz Kruševca koja je upisala pozorišnu režiju na FDU. Kada uzmem sve ovo u obzir, čini se da nije mali uspeh, ali smatram da moji uspesi tek dolaze.
Svesna uspeha koji je postigla, ali i izazova koji predstoje, naša sagovornica objašnjava:
– Za prijemni sam radila dramu „Paviljoni“ Milene Marković. Prijemni je, neću lagati, naporan, trajao je 6 dana i sastoji se iz šireg i užeg kruga. Pored pisanog rada za širi krug je bilo potrebno i motivaciono pismo, na kraju razgovor sa komisijom o radu i poznavanju pozorišta. Drugi krug trajao je pet dana, bilo je naporno, svaki dan sam bila na fakultetu po dvanaest sati i radila, ali iskreno, to je nešto što ću zauvek pamtiti, jer bez obzira koliko naporno bilo toliko je i lepa uspomena. U uži krug prošlo je nas desetoro, pomagali smo jedni drugima i uz to se i družili, iako smo bili konkurencija jedni drugima, to se nije primetilo jer su svi nesebično i rado pomagali, pa se ni ne oseti „takmičarski“ duh.
Pitali smo je i šta za nju predstavlja pozorište i koji je zadatak reditelja:
– Pozorište otvara oči i kada nekome nešto ne možeš reći u običnom razgovoru, dovedi ga u pozorište, sigurna sam da će shvatiti. Dakle, pozorište je i sredstvo komunikacije, ono je kao živi organizam koji diše sve dokle ima ljudi koji se za njega zanimaju. Pozorište je i prijatelj, ima mnogo drama koje će ti odgovoriti i pomoći sa životnim problemima. Pozorište je i ljubav jer će te bezuslovno i oberučke prihvatiti sa svim vrlinama i manama. Dakle pozorište je svakome potrebno. Reditelj ima mnoge uloge, ali on je prvenstveno čovek koji misli na druge ljude i na sceni stvara svet – predstavu koja će ti biti prijatelj, ljubavnik, sagovornik. Reditelj je čovek koji se zalaže za napredak, koji se ne plaši da svetu pokaže sve boljke koje se nalaze u njemu, reditelj je neko ko želi da pomogne.
Mlada sugrađanka aktivna je u pozorištu ,,Čkalja” i željno iščekuje rad na novim predstavama:
– Sada sam deo pozorišta ,,Čkalja” i zajedno sa njima radila sam na predstavi „Užasi pasivnog pušenja“, rađenoj po tekstu Nebojše Romčevića. U planu su i druge predstave gde ću takođe biti asistent režije. Pozorište ,,Čkalja” imalo je veliku ulogu u odabiru mog poziva. Tamo sam bogatila svoje znanje iz raznih oblasti pozorišnih umetnosti, poput istorije, tehnike glasa, scenskog plesa i pokreta. Najznačajniji bili su časovi na kojima sam budila svoju maštu i kreativnost i zajedno sa profesorima i polaznicima, tadašnjeg Dramskog studija ,,Čkalja”, razvijala svoj talenat – kazala je mlada rediteljka Tamara Gašić.
L.Kijačić
Foto: privatna arhiva