Mitropolit kruševački David demantovao da je studente nazvao ustašama

Mitropolit kruševački David demantovao je da je u autorskom tekstu pod nazivom „Zduhači, manitoši i ljudi od veresije”, koji je objavljen na sajtu Eparhije kruševačke i zvaničnom sajtu Srpske pravoslavne crkve, studente nazvao „srpskim ustašama“.

Nakon što je tekst „Zduhači, manitoši i ljudi od veresije” izazvao buru u javnosti jer je, kako su mediji navodili, vladika David studente nazvao ,,srpskim ustašama”, te ,,da se protiv vlasti ne treba boriti, jer svaka je vlast od Boga postavljena”, vladika David je demantovao, kako je naveo, zlonamerne objava na društvenim mrežama povodom tog teksta.

Demanti pod nazivom „Protestujem i demantujem!“, prenosimo u celosti:

„Oglašavam se povodom zlonamernih objava na društvenim mrežama na moj tekst koji je predstavljen na sajtu Eparhije kruševačke pod naslovom Zduhači, manitoši i ljudi od veresije. U 11-om odeljku teksta, ispod Uvodnog dela stoji napisano sledeće:

“Uhvaćeni činom, oni oplakuju svoje kopije zato što nijedna nije original; i poznato je da one nikada neće dostići originalnost. Zato su tu ogledalca…, ne za duše nego za bakaruše. Oni drežde po ulicama, sabiraju konsenzuse, čak imaju svoje ajvanli-paše koji ih obučavaju kako da postanu “srpske ustaše“i novi zlodusi Lubjanke”.

Pripisivati mi da sam pod izrazom “srpske ustaše” mislio na studente Beogradskog Univerziteta gnusna je laž, učitavanje tuđih misli i podmetačina! Naime, niti su studenti pomenuti, niti sam na njih mislio, što je očigledno kada se pročitaju makar dva pasusa koja su ovom inkriminisanom pasusu prethodila. Istine radi ponoviću ih kako bi kontekst bio jasan svima, i kako bih i ovom prilikom potvrdio da je ova medijska montaža i manipulacija upravo sačinjena od strane onih na koje se sintagma iz teksta „srpske ustaše“i odnosila, a koji svesno i namerno zamenjuju teze, prebacujući napisano – sa sebe na studente, eda se Vlasi ne bi dosetili.

9. pasus

Po suncu išli, ćudljivi daskali i karađozi, svoje službe nedostojni, zato što se nikada nisu ni malo smirili, niti od strasti očistili, uobražavaju da je Crkva maketa i čerga koju oni imaju pravo da obrću, sa svih strana zagledaju, pa ovde odlepi, onde zalepi, tamo otrgni, amo prišipetljaj. Budući da ih verni narod odbacuje u matici, oni završavaju u priobalju. A tamo, kada narod obmanjuju, oni mu i finansijsko bilo osluškuju. I danas, baš kao i dosad, oni će se javno ispovedati našem tuđinu, a sutra, ili kada im bude zatrebalo, “duknuti se” i na Novi Zeland stići preko Golfskoga Zaliva; oni svuda tragaju za interesom. A tamo su još samo Aboridžini ostali neprosvećeni njihovim licemerstvom, umešenim od džeparenja po metodima Kruga dvojke i lacmanskih zgoda za lasno i brzo preveravanje.

10. pasus

Mitopoetičari nam se zagubljuju na putu i oboljevaju od duple ekspozicije. Našavši se u magnovenju, oni više ne vladaju normalnom optikom, a ipak se „stvaralaštva“ ne odriču. I ne mare što im svetlost nepogrešivo teži ka tami; samo da im se ne dira u laskave odrednice, samo da ih mediji dalje kite bizarnostima. Oni fiksacijama objavljuju svoje mutacije; samo što će nešto zaustiti, eto belaja, pa i ponekog jeretičkog žalca; nastupi li praznik, ili kojekakva pretumbacija sa svetlog na sivo i tamno, neko od njihove lovine odmah mora biti žrtvovan – i tako godinama!

11. pasus

“Uhvaćeni činom, oni oplakuju svoje kopije zato što nijedna nije original; i poznato je da one nikada neće dostići originalnost. Zato su tu ogledalca…, ne za duše nego za bakaruše. Oni drežde po ulicama, sabiraju konsenzuse, čak imaju svoje ajvanli-paše koji ih obučavaju kako da postanu “srpske ustaše” i novi zlodusi Lubjanke”.

*Dakle, treba da se zabrinu oni koji su se provlačili kroz maseneposredno i sa distance (manje ili veće, a i poprilično udaljene) postupajućipo ustaškim manirima, rečima, uputstvima, gestovima i akcijama. I kojem bi to licemeru onda moglo da smeta ono što mu je već poslužilo da iza njega sakrije svoja svaštogovorenja i svaštočinjenja?! Takvi treba da prestanu da misle, govore i rade protiv zajedničkih interesa Srpskog naroda i protiv Srpske Pravoslavne Crkve, pa će im se verovati!

Svom silom dakle lično demantujem klevetu koja treba da se pretvori u moju odgovornost, ogrešenje i krivicu prema studentima. Vrlo jasno se zapaža zamka koja mi je razapeta, i u koju bi moji klevetnici i obmanjivači javnosti hteli da me gurnu! Ne prihvatam lažnu odgovornost i etiketiranje, a zainteresovanima za istinu opet predlažem da pročitaju moj tekst u celini, sa sajta Kruševačke eparhije.Ako im i pored priloženih prethodećih pasusa i dalje nije bilo jasno o čemu i na koga se tekst odnosi, onda im mi više ne možemo pomoći.

Sveti prorok Zaharija nam upućuje ove reči: “Nemojte da zlo smerate jedan drugome u srcu svom, nemojte se rado krivo zaklinjati, jer sve to mrzim”, govori Gospod (8, 17)“.

Arhiepiskop i mitropolit kruševački David