Na radionici koju je Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac (CINK) organizovao u okviru projekta „Položaj stranih radnika i ranjivih grupa stranaca u Rasinskom okrugu“, novinari iz Kruševca, Ćićevca i Aleksinca, imali su prilike da se bliže upoznaju sa specifičnostima izveštavanja o migrantima i stranim radnicima. Projekat je finansijski podržan od strane Evropske unije, u okviru programa FOSTER koji u Srbiji sprovode Danski savet za izbeglice i Grupa 484.
Ksenija Pavkov, novinarka N1 televizije, sa učesnicima radionice podelila je svoje iskustvo sa terena prilikom izveštavanja o problemima radnika iz Vijetnama i Indije koji su radili za „Linglong“. Govorila je o mogućim preprekama na koje novinar može da naiđe kada izveštava o ovoj osetljivoj temi, te o tome na šta se sve mora obratiti pažnja kako se ne bi ugrozila lična i bezbednost radnika.
U kontaktu sa radnicima, ova novinarka je došla do saznanja da su oni po dolasku u Srbiju morali da predaju poslodavcu svoj pasoš, da nisu dobijali zarađene plate, te da su radili i živeli u krajnje nehumanim uslovima. Kao veliki problem navela je to što gotovo niko od tih radnika nije govorio engleski jezik, ali i to što prisustvo novinara na takvom jednom mestu nije odgovaralo poslodavcima. Uz mnogo problema i prepreka, ova priča je zahvaljujući podršci nevladinog sektora, na kraju ipak imala srećan epilog.
Govoreći uopšte o izveštavanju medija o migrantima, Pavkov je istakla da se oni često pominju u negativnom kontekstu, kao neko ko predstavlja opasnost po lokalno stanovništvo. Istina je međutim da je udeo migranata u registrovanim krivičnim delima na teritoriji Srbije zanemarljiv, te da je i tada reč o incidentima koji se dešavaju unutar njihovih kampova.
Takođe, kako je kazala, neistina je da su migranti neki bogati ljudi koji su iz hira krenuli na put, kao i to da je povod njihove migracije islamizacija Evrope. To što se kod nas uglavnom sreću mlađi muškarci, a što se među našim stanovništvom obično tumači pogrešno, objasnila je time da često čitave porodice skupe novac, prodaju sve što imaju, te pošalju jednog člana porodice, uglavnom mlađeg muškarca u punoj snazi jer se smatra da će on moći da pređe tako težak put, pronađe posao, obezbedi dolazak ostatka porodice ili dovoljno zaradi da može da im šalje novac za život.
Istakla je i to da su ove izbeglice često bile žrtve krijumčara, te da se dešavalo da rade za njih kako bi zaradili za tarifu koja se traži da bi ih neko preveo ilegalno preko granice, a koja je u jednom trenutku išla i do 6.500 evra. Kao neke od indikatora trgovine ljudima, navela je da ti ljudi žive u grupama na istom mestu gde i rade i to u ponižavajućim uslovima, nisu adekvatno obučeni za rad i nemaju adekvatnu opremu, nemaju slobodu kretanja, nemaju ugovor o radu, disciplinuju se kroz kazne, nemaju pristup sopstvenoj zaradi.
Uz napomenu da su mediji u hodu učili kako da izveštavaju o ovim ranjivim kategorijima, kao najveće izazove navela je jezičku barijeru, strah, potencijalnu opasnost, zatvorenost institucija…
I dok migranata u Srbiji sada ima mnogo manje nego ranije, u našoj zemlji sve više stranih radnika, te je veoma je važno da mediji nauče kako da kvalitetno i objektivno izveštavaju o njima.
–U odnosu na 2015. godinu, kada je izdato nešto više od 5.000 radnih dozvola za strance, u prošloj je izdato preko 50.000, pre svega zahvaljujući izmenama zakona kojima je omogućeno lakše zapošljavanje stranaca. Istovremeno, naše stanovništvo je sve starije, Srbiji već sada nedostaju radnici svih profila, a predviđanja su da će za 30 godina, naša zemlja ostati bez petine radne snage- kazala je Pavkov.
Jelena Božović, dopisnica agencije Beta i urednica portala Odjek, govorila je o uticaju medijskog izveštavanja na stavove građana (mladih) o migrantima.
Navodeći podatak da je kroz Srbiju je od početka migrantske krize 2015. godine prošlo više od milion i po ljudi, Božović je kazala da konkretno Kruševac i Rasinski okrug nisu direktno na Balkanskoj ruti:
-U našem kraju su se pojavljijvali sporadično, u manjim grupama, uglavnom u prolazu, bez zadržavanja, bilo ih je moguće videti uglavnom na auto-putu. Međutim, Moravski koridor je u naš kraj doveo mnogo stranih radnika, uglavnom iz Turske i Indije, susedne Makedonije…
Imajući u vidu da živimo u postkonfliktnom području, očekivano je i da imamo i više empatije prema ljudima koji beže od različitih problema. Ipak, brojna istraživanja stavova građana, a u okviru toga i mladih, pokazuju drugačije.
–Tome, naravno, doprinosi opšta situacija u našem društvu, ali i svetu, jačanje desničarskih ideja, sve manje medijskih sloboda, postepeno zamiranje demokratskih procedura i sve veći uticaj društvenih mreža, koje nažalost dobijaju, čini mi se, snagu veću od medija, kod pojedinih grupacija, a da pri tome nemaju nikakvu odgovornost u odnosu na napisano, objavljeno.
Objašnjavajući uticaj medijskog izveštavanja na stavove mladih o migrantima, Božović je navela istraživanje koje je svojevremeno sproveo portal Oblakoder, onjaln i anonimno, gde je svega 20 odsto ispitanika reklo da im ne bi predstavljalo probleme da se druže sa migrantima, iako niko od ispitanika nikada nije bio u kontaktu sa njima.
Na kraju, Božovič je kazala da se uz promenu narativa, poštovanje kodeksa novinara i detaljniju proveru informacija može poboljšati medijska slika.
D.P.