U vremenu kada se često govori o izazovima života u manjim sredinama, Julijana pokazuje da upravo u takvim mestima nastaju najlepše priče o solidarnosti i zajedništvu. U svom frizerskom salonu u selu Sikirica kod Paraćina, Julijana je odlučila da dan u godini kada frizeri imaju najviše posla, pretvori u praznik dobrote. Na Dan žena (8. mart), Julijana je odložila cenovnik i otvorila srce.
Umesto plaćanja standardnih usluga, svaka žena koja je tog dana izašla sa novom frizurom, umesto da plati uslugu, imala je priliku da donira onoliko koliko želi i može, a sav prikupljeni novac, tačnije 96.500 dinara, usmeren je na lečenje Irene Milenković koja boluje od multiple skleroze. Zbog uznapredovale bolesti, Ireni je predloženo lečenje transplatacijom matičnih ćelija na klinici u Moskvi.
Julijana je tog dana imala pune ruke posla, a njene mušterije bile su srećne što su svojim dolaskom postale deo ove humanitarne akcije:
–Kod Julijane dolazim već godinama. Uvek je prijatna atmosfera, a kada sam čula za ovu akciju, bilo mi je drago da na ovaj način možemo svi zajedno da učinimo nešto dobro- kazala je jedna od mušterija.
Osmomartovska humanitarna akcija u Julijaninom salonu, nije prva koju ova frizerka organizuje. Sličnu akciju već je organizovala ranije, kada je pomoć bila potrebna jednoj devojčici. Na pitanje da li planira da organizuje još ovakvih akcija, kratko je odgovorila:
–Naravno, kad god bude potrebno, uz sve ove divne ljude oko mene.
Julijana se inače ovim poslom, koji je započela uz podršku sestre i roditelja, bavi više od deset godina. Od samog početka krenulo je dobro. Iako se ne seća svoje prve mušterije, dobro pamti da je poverenje stekla spontano.
–Mi smo mala sredina i svi se međusobno poznajemo, tako da nije bilo teško steći poverenje. Upravo ta bliskost među meštanima, kao i to što u maloj sredini svaka promena i novitet brzo privuku pažnju, doprinela je da posao brzo zaživi.
Za razliku od mnogih koji odlaze u veće gradove, ona o tome nikada nije razmišljala. Razlog je jednostavan – vezanost za porodicu, mušterije, kuću i rodni kraj.
–Grad nema tu toplinu i povezanost kao mi ljudi sa sela- s ponosom ističe Julijana, koja je svojim ličnim gestom pokazala da humanost ne zavisi od veličine mesta u kojem živimo, te da je ponekad dovoljna samo dobra volja pojedinca da bi se pokrenuo talas dobrote koji povezuje celu zajednicu.
I upravo ti ljudi koji ostaju na selu, svojim radom i trudom, čuvaju život u malim sredinama. Male radnje, zanati i porodični poslovi često su srce sela – mesta gde se ljudi sreću, razgovaraju i pomažu jedni drugima. Takve priče pokazuju da selo nije samo mesto stanovanja, već zajednica u kojoj solidarnost i međusobna podrška imaju posebnu vrednost.
Nevena Miletić
