Ana ima 18 godina i učenica je srednje škole. Često posećuje različite kulturne događaje za mlade, iako ih, kako kaže, nema toliko. Najčešće ide u Kulturni centar, tamo ima probe a, kako navodi, ima i dosta interesantnog sadržaja, poput projekcija filmova. Pored Kulturnog centra, Kruševac u svojoj kulturnoj ponudi ima i mnoge druge institucije, ali koliko o njima mladi znaju?
Zbog kulture čovek stasava u biće, ona održava naše postojanje i definiše nas kao društvo, neki su od odgovora na pitanje “Šta je za vas kultura” koje je postavljeno mladim Kruševljanima. Međutim, ako je kultura toliko važna, šta mi kao društvo radimo kako bi je održali i spasili od zaborava?
Krajem maja ove godine izvršeno je anketno istraživanje u kojem je učestvovalo tridesetoro mladih između 16 i 25 godina. Najveći procenat mladih koji su učestvovali su činili osamnaestogodišnjaci (36.7%) i devetnaestogodišnjaci (23.3%). Od ukupnog broja ispitanika, ženskom polu pripada 66.7% ispitanika, muškom 30% ispitanika, a jedan ispitanik nije želeo da se izjasni.
Cilj ankete je bio ispitivanje mladih o informisanosti i učestalosti posećivanja kulturnih institucija na lokalu, kao i ispitivanje razloga za (ne)posećivanje istih. Kruševac je grad glumaca, kao takav treba da bude prestonica kulture, međutim, možemo li reći da je to slučaj?
Glumcima i drugim scenskim umetnicima su glavne kuće Kruševačko pozorište i Kulturni centar, dok su predstave čest događaj i u Alternativnom kulturnom centru „Gnezdo“. Ove tri ustanove predstavljaju glavne stubove kulturnog života mladih, po anketnom uzorku.
Međutim, šta je ono što se krije iza vrata u odajama kulturnih institucija? Kako bismo obavili detaljno istraživanje, razgovarali smo sa predstavnicima najuticajnijih institucija, udruženja, ali i sa onima koji znaju nešto više o ovoj temi.
Kulturni centar Kruševac
Kulturni centar Kruševac nastao je spajanjem nekadašnjeg Doma omladine i bioskopa, zadržao je koncept rada ovih ustanova i prilagođavao se promenama, trenutku i potrebama. Postoji od 1992. godine, a zgradu deli sa Kruševačkim pozorištem. Ispred ulaza Kulturnog centra, nalazi se Trg glumaca, koji je svečano otvoren na Vidovdan pre 5 godina (2019. godine).
KCK je, po rečima sagovornice Lidije Užarević, polivalentna, višeznačna i namenjena je ljudima svih uzrasta sa različitim interesovanjima. Bavi se i pruža kulturne potrebe i deci i mladima, kao i odraslima. Neguje i promoviše: kulturno-umetničke, kulturno-zabavne i kulturno-obrazovne sadržaje.
Lidija radi u Kulturnom centru već preko tri decenije, trenutno je urednica dramskog programa, nastavnica u Školi govora i glume, rukovoditeljka Dramskog studija KCK, a obavlja i poslove moderatora i voditelja u programima ove institucije.
Kulturni centar je aktivan u sprovođenju događaja, održavaju se skoro svekodnevno, a dešava se da u istom danu imamo više paralelnih događaja, poručuje Užarević. Dijapazon je takav da se u KCK realizuju školske priredbe, sekcije, radionice, ali i amaterski programi, pa i profesionalni, vrhunski kulturni događaji.
Svaka programska oblast, sadržaj, segment ove Ustanove posvećena je mladima. Ne mogu da govorim o procentima, ali mogu da potvrdim da većina programa pripada mladima. Deca i mladi su baza. Poseban segment rada ove Ustanove posvećen je njima i provlači se i realizuje kroz druge oblasti, dodaje Lidija.
Jedan od događaja po kojem je KCK poznat van okvira Kruševca jeste i Festival srednjoškolskog teatra ili Tinfest. Jedini je u zemlji, možda i u regionu, koji okuplja sve srednje škole na nivou grada. Nastao je zahvaljujući želji i nastojanju mladih “Feštovaca”, učesnika FEŠT-a (Festivala školskog teatra grada Kruševca, koji okuplja učenike osnovnih škola). Prešavši u srednje škole, poželeli su da se i dalje bave školskim teatrom.
Zahvaljujući ovim festivalima, ali i u okviru tribinskog programa, organizuju se edukativne i interaktivne radionice iz svih oblasti (umetnost, književnost i jezik, društvo, komunikacija, internet, zdravlje itd.), kao deo već postojećih programa, ili u okviru ciklusa radionica.
Kad govorimo o festivalima koje Kulturni centar organizuje, mladima se nudi učešće ili uživanje ovih kulturnih događaja – Festival muzike za decu i mlade, Međunarodni festival humora i satire ”Zlatna kaciga” koja ima konkurs za mlade do 18 godina, iznosi Lidija.
Mladima je namenjen i Međunarodni festival akademskih predstava “Čkaljini dani” koji je po prvi put organizovan ove godine povodom 100 godina od rođenja legendarnog glumca (zajedno sa pozorištem “Čkalja”; o čemu će biti više govora kasnije).
Predstave nastale u okviru Dramske radionice KCK, u koprodukciji pozorišta “Čkalja” i neformalne grupe “Kulturociklin” još jedna su ponuda kulturnih sadržaja za mlade. Veći broj gostujućih dramskih programa namenjen je upravo mladima.
Organizacija diplomskih koncerata učenika srednje muzičke škole, koncerti i predavanja o poznatim kompozitorima, solistički koncerti mladih i neafirmisanih umetnika, još jedan su kultrno-umetnički sadržaj koji tradicionalno organizuje KCK u maju ili junu, predstavlja Lidija.
Književni program ove Ustanove neguje i promoviše rad Poetskog teatra KCK, ali i saradnju sa Književnom omladinom Kruševačke gimnazije (podrazumeva organizaciju tematskih književnih večeri skoro svakog meseca). Mladima su namenjene i književne večeri poznatih pisaca, kao i mogućnost učešća u njima, ali i mogućnost predstavljanja svojih prvih knjiga, dodaje Užarević.
Ono što je važno izneti jeste da Kulturni centar ima i svoju publikaciju koja postoji više od 20 godina. Časopis za kulturu i umetnost “Putevi kulture” sadrži eseje iz mnogih oblasti, ali i rubrike u kojima se pojavljuju mladi književni stvaraoci i njihova dela.
Zahvaljujući filmskoj delatnosti, organizuju se različite revije filmova umetničke i dokumentarne vrednosti (“Slobodna zona”, Revije italijanskog i nemačkog filma, Revija studentskog kratkog i dokumentarnog filma itd.), dodaje Lidija.
Posebno mesto u ponudi programa za mlade imaju škole, sekcije, radionice, studija (Škola govora i glume, plesna i baletska škola, likovni studio “Maja Olić”, Poetski teatar, škola gitare itd.) koji postoje u ovoj Ustanovi i koje vode stručni nastavnici i mentori, kaže sagovornica.
One su baza, osnova u razvoju talenata, ali i formiranju ukusa, kulturnih potreba, publike. Tako su Javni časovi, koji se organizuju po tradiciji na kraju školske godine, prilika da predstave svoj rad, ali i da privuku zainteresovane.
Iako bi laički rekli da postoje velike razlike u dostupnosti i kvalitetu događaja, sagovornica tvrdi da se ista pažnja sadržaju za mlade se posvećuje i u gradskoj i seoskoj sredini. Kroz rad Kulturno-umetničkih društava (koji pripadaju radnoj jedinici Kulturno-prosvetne zahednice koja je u sklopu KCK) neguje se tradicija, baština, a veći deo članova su deca i mladi.
Učesnici su, ali i publika, tradicionalne Smotre sela, raznih tradicionalnih smotri, programa (“Padeški kladenac”, “Belovodska rozeta”, Muzička manifestacija “Stanislav Binički”, “Vuletovi dani” i drugi), dodaje Lidija.
Festival je podržan uz stručnu, tehničku i svaku pomoć Kulturnog centra kao organizatora. Prepoznat je kao jedinstven od strane Zavoda za kulturni razvitak, ali i nevladinih organizacija kao što je „BAZAART”.
Kako bi se stvarao kreativni sadržaj koji je relevantan za ciljnu grupu, od izuzetnog je značaja „osluškivati“ javno mnjenje, što Kulturni centar obavlja kroz ankete, ali i uz pomoć društvenih mreža.
U tom procesu je značajno umrežavanje sa drugim kulturnim centrima, manifestacijama, ustanovama, nevladinim organizacijama, neformalnim grupama, obrazovnim ustanovama, učeničkim parlamentima i kancelarijama za mlade, kaže urednica dramskog programa.
Promocija događaja ostvaruje se putem: sredstava javnog informisanja, društvenih mreža, sajta (https://www.kck.org.rs/novosti/index.php), elektronske pošte, poruka putem vibera, plakata, pozivnica, reklamnih panoa, izloga. Potrebne su nam te „moderne, nove tendencije” i načini da budemo vidljiviji i bliži mladima.
Trudimo se i nalazimo način da mladima izađemo u susret uvek kad smo u mogućnosti. U to ne spada samo poseta programa, već posetiocima omogućavamo besplatno korišćenje naših resursa (sale, prostora za vežbu, stručnu i tehničku pomoć). Većina naših programa je besplatno, poručuje Lidija.
Trenutno u našoj Ustanovi postoje dve mlade osobe zaposlene u okviru „Prve plate“ na poslovima tehnike i marketinga. Svakako da u okviru svojih radnih mesta, pozicija, učestvuju u pospešivanju nivoa posvećenosti od strane mladih.
Mišljenja sam da je „podmlađivanje” kolektiva potrebno, neophodno i neminovno. S druge strane moje kolege i ja imamo dobru saradnju sa mladima okupljenim u školama, organizacijama, ali i pojedincima. Otvoreni smo u svakom trenutku za razmenu mišljenja, predloge, pomoć, dodaje ona.
Međutim, iako su skoro svi programi besplatni, i pored svih napora koji se ulažu, mladih nema dovoljno. Na osnovu iskustva kreatora i potrošača kulture, mogu reći da posećenost nije dovoljna. Nema dovoljno mladih na programima. Ne mislim samo na programima Kulturnog centra, već i na sadržajima drugih organizatora, kaže Lidija.
Nisam stava da je krivica do mladih. Možda deluje poznato i izlizano – svi smo krivi, svi smo zakazali – ali istina je da zajedno delimo odgovornost. Svi treba da preispitamo sebe (i ustanove kulture, obrazovni sistem, država i roditelji, i mladi, i mediji to treba da učine).
Kakva nam je kulturna ponuda, kulturna politika? Koliko materijalnih sredstava imamo, ali i znanja, stručnjaka, da li smo spremni da se menjamo i saslušamo, da li poštujemo sistem vrednosti, možemo li da se odupremo masi, neukusu; treba naći odgovor na ta i na mnoga druga pitanja, poručuje Užarević.
Kulturni centar se ne bavi i ne promoviše masovnu, manifestacionu kulturu. Ako smo i organizatori i kreatori nekog većeg događaja, razlog su vrednosti i značaj za opštu zajednicu, za budućnost pojedinca.
Nije broj gledalaca u sali, dvorištu, na trgu ili nekom drugom mestu događanja, uvek pokazatelj da li je program kvalitetan; kao i nezainteresovanost mladih gledalaca za umetnički vredne sadržaje, koje nastojimo da prikažemo.
Različita su poimanja kulturnih vrednosti, pa se ne razumemo. Ponekad je lakše i lepše sa površnim i „lakim” sadržajima. Zabavno je, ali da li smo svi ispunjeni? Čuju se „kritike” sa obe strane, od nas, koji nudimo sadržaje, i od onih kojima su namenjeni.
Svi smo nezadovoljni, ne treba ovo da obeshrabri nikog. Želja i cilj je da nas bude više ispunjenih i zadovoljnih, verujem u to, poručuje za kraj Lidija Užarević.
Kruševačko pozorište
Jedan od postulata kulture u Kruševcu je naravno i Kruševačko pozorište, koje je najstarija institucija, a postoji od 1946. godine. Na daskama kruševačke pozorišne scene koračali su mnogi glumci, oni koji jesu i oni koji će postati legende.
Po rečima Jovana Ristića, audio-vizuelnog umetnika koji je već šest godina na poziciji dramaturga, Kruševačko pozorište realizuje od 28 do 32 programa mesečno. Pored domaćih predstava, takođe imamo gostujuće predstave, izložbe, književne i poetske večeri, umetničke večeri. U realizovanje programa Kruševačkog pozorišta računaju se i naša gostovanja u drugim pozorištima i kulturnim institucijama kojih ima oko 4 ili 5 u mesecu.
U redovnom repertoaru domaćih predstava nalazi se 12 večernjih i 7 dečjih. Ono što je univerzalni problem u pozorišnom svetu jeste nedostatak programa za mlade. Međutim, sagovornik objašnjava da su večernje predstave Kruševačkog pozorišta su sasvim adekvatne za taj uzrast, jer, generalno dobra i kvalitetna predstava potpuno odgovara i mladima.
Potrebno je naći adekvatne teme koje interesuju taj uzrast, s obzirom na to da su to specifične godine i kod mladih se formiraju različita interesovanja. Da bi se ostvarilo interesovanje, potrebno je da se mladi identifikuju sa likovima i glumcima koji tumače te uloge, kaže Jovan.
Bitno je reći, kada govorimo o programu za mlade, da je malopre pomenuti Tinfest nastao kroz saradnju Kruševačkog pozorišta, Kulturnog centra i Kulturno-prosvetne zajednice. Tinfest je jedna od najznačajnijih manifestacija za taj uzrast, poručuje Ristić.
Pozorište takođe sprovodi svoje festivale, poput „Kruške“ (Pozorišni festival za decu), „Milijinih dana“ (pozorišni festival posvećen Miliji Vukoviću) i „Dani Bate Putnika“ (festival kamernih i malih scenskih formi).
Ono što je karakteristično za ovu instituciju jeste da ima praksu u radu sa mladima. Honorarno ih angažujemo ukoliko su u pitanju diplomirani glumci ili ako dolaze iz neke druge umetničke delatnosti; angažujemo mlade i na pozicijama razvodnog osoblja;
U određenim situacijama oslanjamo se i na volonterizam. Kruševačko pozorište ponosno drži svoja vrata otvorena za sve mlade koji imaju interesovanje prema pozorišnoj umetnosti, potrebno je samo pitati i tražiti pomoć, poručuje dramaturg Ristić.
Pored potencijalnih poslovnih ponuda, pozorište je otvoreno i ima razumevanja za srednjoškolce i studente. Oni mogu ostvariti određene popuste, ukoliko su u pitanju predstave domaće produkcije. Često delimo i gratis ulaznice kao i organizovane posete pozorišnim predstavama za osnovce i srednjoškolce, dodaje Jovan.
Saradnja Kruševačkog pozorišta sa specijalizovanim odeljenjima je odlična sa tendencijom da se još više učvrsti, kaže sagovornik. Navešću jedan skorašnji primer, gde je scenografkinja poslednje produkovane predstave ”Plen” održala predavanje učenicima smera grafičkog dizajna iz Politehničke škole.
Takođe odlično sarađujemo sa Gimnazijom „Kruševac“ i organizujemo ture kroz pozorište, kao i predavanja na željene teme. Kruševačko pozorište neguje buduće profesionalce na polju pozorišne umetnosti i kulture, poručuje Jovan Ristić.
Gradski muzej i Umetnička galerija
Narodni muzej Kruševac postoji od 1951. godine, a od 1969. se nalazi u istoj zgradi u kojoj je i danas. Fundus muzeja sadrži oko dvadeset i tri hiljade artefakta prirodnjačkog, arheološkog, etnološkog, istorijskog, kulturno-istorijskog i likovnog karaktera.
Istorijski, najstariji atefakti datiraju iz perioda od pre šest milenijuma – od praistorije, preko antike i srednjeg veka, kroz razdoblje turske prevlasti i obnove srpske državnosti, sve do sredine XX veka.
Narodni muzej je prošle godine imao nešto malo manje od 22.000 poseta, što je za nekih 200 ili 300 poseta manje pre izbijenja pandemije koronavirusa, iznosi Nikola Pantelić, direktor ove institucije. U vreme pandemije je ta poseta bila i te kako manja. Možemo da kažemo da smo se prošle godine vratili na taj nivo poseta.
Ne vodimo statistiku posećivanja, jer prosto ljudi dođu, kupe ulaznice, za neke vidimo koje poznajemo i ovako ili vidimo prosto da su lokalci ali da su doveli goste iz nekog mesta.
Ono što svakako prednjači u broju poseta jesu posete đačkih ekskurzija. Takođe, vrlo često nam dolaze pripadnici vojske u posetu, tako da ako možemo da pravimo neku kategoričku selekciju posetilaca, poručuje on.
Ako govorimo o nekim značajnim eksponatima, treba prvo reći da su zbirke različite, imamo i geološku zbirku, imamo fosilne ostatke, raznog dragog kamenja, imamo nakit, oružje, oruđa, takođe i odevne predmete.
Maketa Vidovdanskog hrama je, da kažemo, neki od najreprezentativnijih eksponata, ali zaista svaki eksponent je reprezentivan na neki svoj način, kaže sagovornik.
Svaki muzej ima neku svoju dinamiku što se tiče promena u postavci. Mi se u poslednjem periodu zaista trudimo da imamo neku zadovoljavajuću dinamiku promena, nešto novo u postavci, pa tako recimo u februaru smo radili rekonstrukciju vitrine sa geološkim eksponatima, gde smo napravili jednu lepu scenografiju sa namerom da to bude zanimljivo najmlađim posetiocima.
Imamo novu vitrinu u kojoj se nalazi skoropronađeni bronzani mač i imamo u planu da izvršimo rekonstrukciju još nekih vitrina. Polako deo po deo postavke menjamo, kako ne bi bilo monotono, dodaje Pantelić.
Imamo svoj sajt na kome promovišemo svoj rad, a takođe imamo profil na instagramu i fejsbuku, planiramo da otvorimo i profil na tiktoku. Svesni smo da u današnje vreme pored tradicionalnih medija treba da koristimo i savremene, kako bi se približili svim ciljnim grupama, poručuje on.
Narodni muzej Kruševač je, što se tiče prezentacije kulturno-istorijskog nasleđa grada i nacionalne istorije, glavni reprezent. Razlog tome je što je glavni deo naše stalne postavke posvećen Kosovskom boju.
Poznato je koliko je u našoj istoriji značajan i Kosovski boj i kosovski mit, kao i sve okolnosti vezane za Srbiju i pre i posle Kosovskog boja. Zaista, mnogi ljudi koji dođu prvi put u naš muzej, srećom takvih je sve manje što se tiče lokalnog stanovništva, ni ne znaju da je uopšte postojala ideja izgradnje Vidovdanskog hrama i da postoji maketa u našem muzeju.
Posle skoro 20 godina ponovo smo oživeli Slobodište kroz novu stanu postavku i nakon rekonstrukcije doma Slobodište, u planu nam je u narednim godinama. Tamo radimo trenutno na zameni rasvete i planiramo da dodatno unapredimo postavke u Umetničkoj galeriji, kaže Nikola Pantelić.
Uvek učestvujemo u obeležavanju Vidovdana, a ove godine smo obeležili i 25 godina od završetka bitke na Košarama, što je bilo organizovano u kasarni Car Lazar. Takođe učestujemo i u obeležavanju 14. oktobra kroz prigodne izložbe u samom muzeju, i kroz tradicionalnu oktobarsku izložbu u Umetničkoj galeriji. Imamo prigodne izložbe i za 11. novembar, kad je dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Doprinosimo I tako što na gradske i državne praznike muzej organizuje Dan otvorenih vrata, da bi svi posetioci imali priliku da tog dana besplatno posete objekte Narodnog muzeja (kuću Simića, koja je trenutno u procesu restitucije, Umetničku galeriju i Dom Slobodište)
Narodni muzej trenutno ima više aktuelnih projekata, a jedan od onih koji se ističe je SOS Heritage preko kojeg se vrši digitalizacija eksponata, pravljenje virtuelne ture, ali i preko kojeg se dešavaju obuke zaposlenih za reagovanje u situacijama prirodnih nezgoda i požara.
Projekat SOS Heritage zvanično je otpočeo u julu 2022. godine. U okviru samog programa mi imamo naše zaduženje, naš pilot projekat koji se odnosi na digitalizaciju eksponata. Prošla obuka se ticala očuvanja eksponata, izrade planova zaštite, planova evakuacije. Videli smo primere dobre prakse;
Takođe završili smo obuke u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa, videli primere dobre prakse koje smo u okviru samog projekta, a onda u okviru naše pilot aktivnosti implementirali ovde u muzeju i napravili smo prvu virtualnu autorsku izložbu u istoriji našeg muzeja, to je izložba kolegenice Zorane Kovačević Drašković.
Prostor umetničke galerije svakako je manje posećen od centralne zgrade muzeja. U narednim godinama planiramo da privučemo mlađu publiku i u galeriju kroz razne likovne radionice, predavanja i druge aktivnosti koje bismo organizovali u samoj Umetničkoj galeriji, poručuje direktor muzeja.
U umetničkoj galeriji princip selekcije autora koji učestvuju u radu galerije jeste da su to akademski slikari i da stvaraju u ovom vremenu. Jedan od uslova je da u galeriji prethodne dve godine nisu imali izložbu, iz prostog razloga, kako ne bi došlo do učestalog ponavljanja autora.
O tome koje izložbe će biti u galeriji odlučuje programski savet muzeja koji daje predlog programa rada, nakon toga se u skladu sa financijskim sredstvima koje su odobrene od strane lokalne samouprave formira sam program rada za narednu godinu, iznosi Pantelić.
Ima dosta mladih koji aktivno posećuju galeriju. Uglavnom su to đačke posete gde profesori likovne kulture dovode svoje učenike da vide izložbe. Često su i na otvaranjima prisutni mladi. Međutim, ono što jeste neka naša ideja, je da ujedinimo naloge ustanova na društvenim mrežama, te bi tako došlo do povećanja publiciteta, poručuje direktor.
Nezavisnost je sloboda – Alternativni kulturni centar „Gnezdo“
AKC. „Gnezdo“ je Ani i njenim vršnjacima jedno od najposećenijih mesta, a razlozi pominjani u anketi su različiti. Uglavom su najčešći odgovori: zbog društva i žurki, kvalitetnog programskog sadržaja i besplatnog muzičkog studija.
Kada govorimo o sadržaju za mlade, ispitanici su rekli da je „Gnezdo“ jedno od institucija sa najviše sluha za njihovu starosnu grupu. Dosta njih je međutim istaklo da je prostor daleko, te da ih to sprečava da ga češće posećuju.
„Gnezdo“ je nezavisni kulturni centar i kao takav, svakodnevno se susreće sa mnogim problemima. Nastao je 2017. godine u Kruševcu i pre svega je bio zamišljen kao platforma ili resurs dat zajednici na korišćenje. To je jedan samoorganizovani, nezavisni prostor u kome svoje programe sprovode različita udruženja, neformalne grupe i pojedinci.
Pre samog „Gnezda“, postojala je neformalna grupa „Fakiri sa juga“ koja je svoje prve eksperimente pravila u Beogradu u okviru samoorganizovanog kolektiva Inex Film. Zahvaljujući tom iskustvu u jednom samoorganizovanom prostoru, mi smo imali neka znanja i iskustvo koje smo bili u stanju da prenesemo u Kruševac, rekla je Kaća Dimitrijević, koordinatorka prostoora.
Našu ideju da ovde formiramo jedan alternativni kulturni centar izložili i vlasnicima objekta, fudbalskom klubu „Borac“, i od njih smo dobili desetogodišnji ugovor o korišćenju prostora. Otpočetka smo mislili da u rad prostora ne budemo uključeni samo mi, nego neka šira zajednica koja možda ima potrebe za prostorom, za neke svoje inicijative i programe koje možda nailaze na zatvorena vrata, dodala je ona.
Pošto je „Gnezdo“ drugačiji centar u odnosu na ostale, ima potpuno drugačiji pristup i otvoren je ka zajednici, kako njegova koordinatorka kaže, značajno dopunjava kulturnu scenu Kruševca i poručuje da svaki grad koji imalo drži do sebe treba da ima neki alternativni i nezavisni prostor.
Publika ima dominantan glas u ovom prostoru, a mladi su ti koji iniciraju deo programa. Programski su uticali na „Gnezdo“, ali i na reputaciju prostora, i na ono kako ga neka šira zajednica percipira. Mladi su takođe dosta učestvovali u donošenju pravilnika za funkcionisanje i način rada u prostoru, dodaje Kaća.
Prostori koji su poput „Gnezda“ ne mogu da se obraćaju široj zajednici, jer po njenim rečima Ni mi sami pojedinačno nikad nismo bili ljudi koji su se uklapali u neku širu zajednicu. Upravo zbog toga je ovo alternativni kulturni centar i mi se obraćamo jednoj užoj grupi ljudi.
Što se tiče ostalih, sa njima je situacija složena, jer postoje situacije kada imamo drastično suprotstavljene stavove. Prošle godine je bio održan i protest ispred „Gnezda“ zbog otvorenog događaja čija je tematika bila LGBT populacija, što ukazuje na raskol u stavovima.
Sa druge strane, mislim da je jako važno da ipak čujemo jedni druge i da razumemo da smo mi različitih stavova i da je to sasvim u redu, kao i da možemo takvi postojati u istoj sredini.
Kao nezavisni kulturni centar, finansiraju se projektno, a sama opština ne daje doprinose. Jedina podrška koju dobijamo je kroz projekte kojima apliciramo za konkurs za kulturu. Gradska uprava nam takođe ne pokriva ni troškove održavanja prostora.
Mislim da postoji jedno nerazumevanje toga koliko nezavisni kulturni centri doprinose razvoju kulture i uopšte scene, ne samo u Kruševcu, naravno, već generalno. Kako kaže Kaća, nezavisna scena je i inače tretirana kao neka marginalizovana amaterska scena, verovatno zbog toga što ljudi koji odlučuju uopšte o tim budžetima za kulturu nemaju baš najbolje razumevanje toga šta je kultura i na koji način se ona podržava.
Turistička organizacija nas ne prepoznaje u okviru kulturne ponude. Možda oni ne smatraju da postoje turisti kojima bi bilo interesantno da vide ovakav prostor. Ili makar mural od 400 kvadrata. Nekome bi bilo to dovoljno interesantno da vidi šta je neka savremena ulična umetnost u Srbiji.
Ipak, iako nemaju podršku, nezavisnost ima i svoje dobre strane, Mi se igramo, i u tome uživamo. Trudimo se da kreiramo neke nove modele ponašanja, da ne idemo po ustaljenim načinima funkcionisanja klasičnih kulturnih centara. Mi smo ti koji odlučujemo šta ćemo i kako razvijati.
Negativna strana naše nezavisnosti je što mi nemamo otvorenu komunikaciju sa školama. Zbog toga što nismo državna institucija kulture, kada se obratimo školskoj upravi sa idejom da održimo neke radionice ili promovišemo događaje koji se dešavaju u „Gnezdu“, nailazimo često na zatvorena vrata.
Školska uprava kaže da nema tu mogućnost, da nam dozvoli promociju, da treba da se obratimo Ministarstvu, oni kažu da treba poštovati autonomiju škola. Sve u svemu, mi smo onda neka loptica kojom se dobacuju. Ne vide reputaciju ili sigurnost u „Gnezdu“ kao u svojim prostorima ili u drugim institucijama kulture, dodaje ona.
„Gnezdo“ je i pored cenzure postalo izutetno poznato mesto među meštanima, ali i na širim nivoima. Zbog čestih žurki, svirki, izložbi, ali i drugih programa, u ovaj kulturni centar dolazili su ljudi iz cele Srbije, a takođe i iz drugih zemalja.
Mladi su tvorci jednog dela programa, ali na koji način oni dolaze na poziciju kreatora? Kaća kaže da onaj ko želi da napravi svoj događaj mora da ima potrebu za prostorom. Treba da dođe na mesečni sastanak „Otvoreni sastanak Gnezda“ ili da nam se obrati preko mejla ili društvenih mreža. Mnogim ljudima je lakše da se dogovara uživo, a i mi mislimo da se onda bolje razumemo. Jednostavnije je objasniti koncept, ideju, postaviti pitanja i razrešiti nedoumice.
Mi trenutno radimo dosta na jačanju same zajednice korisnika „Gnezda“ i pravljenju radnih grupa kako bismo podelili poslove, težimo nekom participativnom upravljanju i to je nešto što pokušavamo da razvijamo.
Bitno je napomenuti da se „Gnezdo“ ne koristi samo kao neki prostor za prikazivanje gotovih radova ili predstava, već je zapravo i prostor u kome se dešavaju probe. Razvojnog je karaktera, što je izuzetno značajno za umetnike.
Iako su mladi okruženi kulturom, sagovornica kaže da ju je potrebno približiti njihovom uzrastu i potrebama. Da bi približili kulturu mladima, pretpostavljam da bi morala da postoji mnogo veća podrška nekoj savremenoj kulturi, da bi ona mogla da privučuje mlade. Moguće je da postoje mladi koji su zaista privučeni nekim tradicionalnim formama, ali moje iskustvo nije tako.
Mislim da postoji forsiranje, možda nekog to i može privući, ali mladi žive u 21. veku i vide što se dešava oko njih, imaju internet. Ja jesam za to da mladi treba da idu u muzej, ali mislim da ako govorim o nekom privlačenju mladih, da tu treba da postoji jedan obrazovni kadar ljudi malo širih shvatanja i koji mogu to da prenesu mladima.
Iako postoji spektar sadržaja koji se danas mladima nudi, on ne dopire do njega, ili oni ne dopiru do njih? Neke stvari su lakše ili teže dostupne, ali za njihovo postojanje je potrebno izgraditi dobar glas. U prethodnom periodu u „Gnezdu“ se desila izvedba performansa koji je sagovornica uzela za primer „dobronamerne“ cenzure.
Povodom performansa koji se izvodio kod nas, kontaktirala sam jednog profesora i pitala ga da dovede svoje učenike; prosto bila je jedinstvena prilika za njih da to tada vide. On je bio skeptičan, mislio je da neće da im se svidi ili da ga neće razumeti.
Mislim da nisu morali razumeti, performans treba da probudi neku emociju u njima, makar to bilo i čuđenje ili neka potpuno nedefinisana emocija. Samo da nije ona jedna prava linija koju osećamo svakog dana gledajući istovetne stvari.
Kako bi na pravi način i direktno dopirali do ciljnih grupa, potreban je izuzetan marketing koji nudi sadržaj koji ta grupa želi. Često se u poslednje vreme pojavljuje praksa gde mladi učestvuju u pravljenju promotivnih materijala za svoju grupu, a to se dešava i u „Gnezdu“.
Marketing nam se svodi na komunikaciju preko društvenih mreža i plakate za događaje u gradu. Više puta su mlađi korisnici „Gnezda“ nešto snimali za TikTok ili Instagram Reels, te smo i na taj način dopirali do publike. Definitivno treba više pažnje da posvetimo tom segmentu.
Vrednost publiciteta – Legat Milića od Mačve
Među institucijama kulture koje su bile navedene u anketi najmanju posećenost ima Legat Milića od Mačve (90% ispitanika je označilo učestalost posećivanja ove institucije ocenom ispod 3); dvanaestoro ispitanika je reklo da ga nikada nije posetilo, a razlozi koji se ističu su: nisam znao da postoji, ne deluje mi atraktivno, ne znam šta je to.
Prostor Legata se od osnivanja više puta susreo sa određenim problemima. Od 2000. godine, kada je prvo bio otvoren, dolazilo je narednih godina do iznenadnih zatvaranja i ponovnih otvaranja. Te situacije su se dešavale i zbog samog statusa objekta, odnosno postojalo je pitanje, da li bi pripadao Narodnom muzeju ili bi postojao kao nezavisna ustanova.
U Legatu se organiziju razne kulturne manifestacije: izložbe, književne večeri, okrugli stolovi, likovne radionice, muzički nastupi i drugi događaji. Značajna je poseta koja se odvija kroz ekskurzije koje dolaze u naš grad, Legat je jedna od destinacija u okviru te ponude, izjavljuje Nebojša Lapčević, urednik programa ovog prostora.
U kolekciji slika koje su posvećene Kosovskom mitu, srpskoj istoriji i tradiciji, u 120 originalnih Milićevih slika. Prema slici Plač Majke Božje – Raspeto Kosovo koja stoji u pročelju Legata, osmislio sam manifestaciju koju organizuje KCK, uz podršku Grada Kruševca koja se već petnaest godina održava neprekidno u okviru Vidovdanskih svečanosti, dodaje Lapčević.
U Legatu Milića od Mačve ogranizovali smo niz slikarskih radionica, predavanja o umetnosti, ali i javne časove za đake, čak i predškolce. Smatram da je mladima bitno predstaviti našu tradiciju i baštinu. Posebno je što se Legat nalazi podno crkve Lazarice, poručuje on.
Udruženje likovnih umetnika “Rasinius”, čiji sam predsednik, veoma je aktivno sa svojim izložbama kao što su “Prvomajska” i “Jesenja” u Legatu, i posebno učešćem članova na likovnim kolonijama, uključujući škole iz Rasinskog okruga, dodaje sagovornik.
Kao jedan od glavnih razloga za neposećivanje institucija ispitanici su naveli marketing, zato što ne targetira željenu ciljnu grupu. Ovaj problem je više puta pominjan u anketi od strane ispitanika i jedna je od prvih stvari koju bi oni promenili kada je u pitanju komunikacija između institucija i mladih.
Potrebno je da se institucije prilagode savremenom dobu, da ažuriraju sajtove i aktivno koriste društvene mreže – to je put do mladih, rekao je jedan od ispitanika u anketi; što i jeste ključ približavanja programa ovoj ciljnoj grupi.
Kultura van institucija – primer dobre prakse; Pozorište „Čkalja“ i „Bukvart“
Pored institucionalne kulture, na koju se publika oslanja zbog sigurnosti, česte su i vaninstitucionalne forme. Postoje mnoga udruženja, pa i grupe koje stvaraju i dele svoj mehur sa svetom oko sebe.
Ušli smo u mehur dva udruženja koji se bave umetnošću – Pozorište Čkalja (koje se bavi dramskom umetnošću od 2016. godine) i Bukvart (koje se bavi vizuelnom umetnošću od 2018. godine).
Pozorište Čkalja
„Pozorište Čkalja“ je nastalo 2018. a neformalno 2016. godine kao grupa mladih ljudi koja želi da se bavi pozorištem u gradu, u kojem, u tom trenutku, nije postojalo amatersko pozorište niti mogućnost da se neko na neki amaterski način bavi samim pozorištem i izvedbom prestava.
Postojale su škole glume koje jednostavno nisu imale mogućnost nekog izvođenja predstava u nekom velikom broju. U jednom trenutku smo ja i još par drugara došli na ideju da se zapravo skupimo sa idejom da spremimo i odigramo jednu prestavu za potrebe Tinfesta.
Mi smo se prethodno okupili i družili na Tinfestu, iz svake škole po jedan učenik je bio član te nove ekipe. Nakon te prve predstave došla je Lidija Užarević koja je rekla vi morate nekako se zovete, vi morate nekako da postojite. Tog trenutka, nastao je KUD E, po rečima Ivana Bogićevića, koji je prerastao u današnje udruženje Pozorište „Čkalja“.
Hteli da odamo počast jednom našem najvećem umetniku, najvećem glumcu koje je grad Kruševac imao. Samim tim smo na neki način profilisali naše pozorište koje do danas živi pod tim imenom i stvara.
Stefan Marković i ja smo osnivači grupe, a kasnije u tom formalnom osnivanju, moja uloga je bila predsednik skupštine, a predsednik udruženja je Ernest Međedović, koji je pri osnivanju bio najstariji član, rekao je Ivan.
Uloga „Čkalje“ je kreiranje svog pozorišnog repertoara, pozorišnog života i tako da sada ona radi na prikupljenju mladih glumaca i afirmaciji tih istih ljudi u našoj gradu koji opet postaje kulturni centar Srbije.
Prva stvar koju sam naučio u Akademiji je da u kulturi nema konkurencije. Što više ljudi radi, to je više sadržaja, što više sadržaja, to je više ljudi koji će da prate sadržaj, što više ljudi koji će da prate sadržaj, to je bogati kulturi i život, izneo je Bogićević.
U infrastrukturalnom smislu, od najniže stvari postoje dramske sekcije, koje su na neki način najuža grupa koja se bavi neki način umetnički. Dramske sekcije srednjih škola se bave pozdrašnjim predstavama, spremaju predstave. Stvari se umrežavaju kroz KCK.
Kasnije se ta mreža širi na vannastavne aktivnosti, grupe poput „Čkalje“ i „Kulturociklina“, a kasnije može doći i do odabira specijalizovanog odeljenja za scenske i audio-vizuelne umetnosti u Gimnaziji. Sve to ima jedan grad koji je po poslednjem popisu imao nekih 60.000 stanovnika, poručio je Ivan.
Od 60.000 ljudi, koliko nas je u Kruševcu, ja mislim da polovina nema ideju o svim činiocima pomenute infrastrukture. Da bi došli do tih 30 000 ljudi, institucije treba da ulažu u promociju mladih ljudi, da im tako pomognu.
Pre svega moraju institucije da prepoznaju neinstitucionalne organizacije, da im pomognu da kroz institucijalni način promovišu njihovo sadržaj, jer Srbija ima taj generalni problem da je u većini slučajeva kultura koja se prati je i dalje većinski institucionalna, dodao je Bogićević.
Kultura mladima treba da se predstavlja na najbrži način na koji može do njih da dopre. Prvo kroz škole, pa onda preko interneta, naravno, jer duštvene mreže pojedu ostatak vremena.
Nama su prakse takve da obrađujemo upravo te teme koje mi mislimo da mlade interesuju. Prvo teme koje su aktualne generalno u društvu, koje referišu na određene probleme. Na taj način se bavimo predstavama, da bi skrenuli pažnju na te teme i da bi dali doprinos kako bi se te teme rešile, ili kako bi ih dodatno potencirali, zaključio je sagovornik.
Bukvart
Udrženje ljubitelja umetnosti “Bukvart”, ima simboličan naziv. Želimo da se u samom nazivu brendiramo kao neko ko pravi tu azbuku, početne korake u umetnosti, rekla je predsednica udruženja Marija Ćirić.
“Bukvart” je postojao kao neformalna grupa nekih godina dana, nakon čega smo uspešno se registrovali 19. septembra 2019. godine, a osnivački akt je potpisan na Vidovdan 2019. godine.
Imala sam ideju o tome da treba postojati neka posebna platforma za buduće umetnike, kako male, tako i velike. Primarno sa tom nekom težnjom da se pronađu talenti, da se pronađu i uobliče; da se usmere ka nekim velikim ciljevima i ka formalnom obrazovanju. Treba da pronađu svoju priču u nekoj od vizuelnih delatnosti koje im naša zemlja nudi, započela je ona.
Mi nismo krenuli primarno sa ciljem da doprinesemo zajednici na tako širok način, međutim, samo ta sreća koju smo imali; početak Udrženja je značio moje angažovanje pri nekim regionicama koje su meni u to vreme bile stavljene.
Ja sam i, u okviru rada u Kancelariji za mlade, naučila mnogo o neformalnom obrazovanju i gde su mi se i rodile te neke ideje o tome kako možemo da priđemo deci i mladima i kako možemo da ih usmerimo ka nekim ozbiljnim i kvalitetnim stvarima kroz život, poručila je Marija.
Sve je krenulo od jedne lepe ideje koja je nastala u saradnji sa Krušvačkim pozorištem još neke 2018. godine. Želeli smo da napravimo izložbe na autobuskim stalištima našeg grada. To je projekat koji sprovodimo već pet godina i kroz taj projekat sam imala prilike da upoznam zaista ozbiljan broj kvalitetnih, talentovanih, mladih ljudi koji nužno se nisu opredelili za umetničke smerove.
Svakako znam da su iz tih nekih radionica, časova crtanja, slikanja, vajanja, izrade murala i svakog ostalog, ponuli i poneli neku vrstu konstrukcije za srećni život. Makar će primećivati vizualne delatnosti i srediće neki svoj životni prostor oko sebe, ako ništa drugo, dodala je sagovornica.
U odnosu na strateški dokument smo mogli da pronađemo segmente koji uključuju kvalitetno sprovođenje slobodnog vremena, razvijanje kulture, umetnosti i sličnih aspekata kod dece i mladih; na osnovu toga smo se uključili u Lokalne akcione planove za decu i mlade, poručila je ona.
Od 2019. godine do sada smo imali deset izložbi na otvorenom. Imamo dve izložbe godišnje. Period oko dana mladih koristimo za otvaranje izložba u kategoriji srednjoškolaca, dok novogodišnji period pripada mališanima.
Nismo želeli da se nametnemo, već da pronađemo svoje mesto, da utemeljimo tu neku putanju i zaista da vidimo u prvih par godina da li postoje konkretni rezultati. Odnosno, da li postoje mladi ljudi koji žele da se opredele za umetnost u profesionalnom smislu.
Velika stvar u kulturi jeste da umetnici treba da se podržavaju međusobno, treba da se radi na mobilnosti, poručuje Marija Ćirić.
Ima li para? – analiza gradskog budžeta
(za detaljnije informacije možete posetiti ovaj pdf: http://82.117.197.242:8080/portal-contents/budget-act/document/content-2166/Odluka%20o%20budzetu%20grada%20Krusevca%20za%202024.%20godinu.pdf)
U dokumentu „Odluka o budžetu grada Kruševca za 2024. godinu“ (http://82.117.197.242:8080/portal-contents/budget-act/document/content-2166/Odluka%20o%20budzetu%20grada%20Krusevca%20za%202024.%20godinu.pdf)
koji je javno dostupan i istaknut u odeljku „budžetski portal“ na sajtu grada (https://krusevac.ls.gov.rs/) možemo pronaći sledeće podatke:
U članu 8 po funkciji 810 (Usluge kulture) je planiran budžet od 388.702.252 dinara, od čega većinu sredstava (343.578.696 dinara) predstavljaju plate za 187 lica (176 lica koja imaju ugovor na neodređeno i 9 lica koja imaju ugovor na određeno; što je izvedeno 1. januara tekuće godine) koja su zaposlena u kulturi. To znači da je njihova plata u proseku na godišnjem nivou 1.837.319 dinara (oko 153.109 dinara mesečno), po prethodno pomenutom dokumentu.
Za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva je predviđeno 43,887,119 dinara iz budžeta. Takođe, u listi je izdvojen i program „SOS Heritage“ za koji je predviđen budžet od 1.236.437 dinara, odgovorno lice za taj program je Narodni muzej; Na njihovom sajtu je istaknuto da je u pitanju trening kurs na kome se mapiraju i preventiraju potencijalne opasnosti koje prete kulturnom nasleđu.
U članu 9 (ukupni izdaci i rashodi grada po programskoj klasifikaciji) program 13 se odnosi na razvoj kulture i informisanja. U okviru ovog programa, planiran je utrošak od 423.902.252 dinara, a nadležni organ je Odeljenje za društvene delatnosti 05511, odnosno Gradska uprava i načelnica tog odeljenja (Svetlana Vidanović, po informacijama sa zvaničnog sajta grada).
Član 11 pokriva raspoređenost budžeta za svakog programskog korisnika, te je za razvoj kulture i informisanja izdvojeno 41.500.000 dinara. Po tačno 6.300.000 dinara se usmerava za dotacije nevladinim organizacijama i jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva.
Unapređenje sistema očuvanja i predstavljanja kulturno istorijskog nasleđa verske i ostale usluge zajednice iziskuje 15.000.000 dinara i to se vrši kroz dotacije nevladinim organizacijama.
Za ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja potrebno je 20.200.000, a to se sastoji od budžetiranja subvencija za privatna preduzeća (20.000.000 dinara), usluga po ugovoru (150.000 dinara) i poreza, obaveznih taksi, kazni, penala i kamata (50.000 dinara).
Takođe, u samom dokumentu je istaknuto da “Javna preduzeća, čiji je osnivač Grad Kruševac, dužna su da najkasnije do 31. novembra tekuće budžetske godine deo od najmanje 50% dobiti, po završnom računu za prethodnu godinu, uplate u budžet Grada Kruševca”.
U ustanove koje je osnovao Grad Kruševac spadaju: Istorijski arhiv, Kruševačko pozorište, Kulturni centar, Narodna biblioteka, Narodni muzej, Ustanova za fizičku kulturu „Sportski centar“ Kruševac, Predškolska ustanova „Nata Veljković“, Centar za osobe sa invaliditetom, Centar za stručno usavršavanje i Turistička organizacija grada Kruševca.
Ustanove kulture, Turistička organizacija grada Kruševca, Ustanova za fizičku kulturu „Sportski centar“, PU „Nata Veljković“ i Centar za stručno usavršavanje mogu i u 2024. godini da ostvaruju sopstvene prihode, dok se ne stvore tehnički uslovi za uplatu ovih sredstava na odgovarajući račun propisan za uplatu javnih prihoda.
Za ustanove kulture, u dokumentu je napisano da su predviđeni budžeti za sledeće kulturne institucije: Istorijski arhiv (56.244.456 dinara), Kruševačko pozorište (90.779.180 dinara), Kulturni centar Kruševac (115.406.130 dinara), Narodna biblioteka (44.821.545 dinara) i Narodni muzej (73.914.504 dinara).
Gledište kulturologa
Dr Vladimir Paunović je pre četiri godine doktorirao na katedri Menadžment i produkcija na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Uz istraživanje i projektni menadžment u kulturi i medijima, bavi se proučavanjem kulture skoro devet godina.
Takođe je praktičar u kulturi, kao inicijator, organizator, autor, promoter, i to već više od tri decenije u svim sektorima. Sve to govori da je medijima, kulturi i aktivizmu, posvetio gotovo celu karijeru i kaže da je time zadovoljan.
Kvalitet institucionalne kulture zavisi na koji oblik iste se misli. Takozvane GLAM (GLAM – galleries, libraries, archives, museum – engl.prim.aut) institucije kulture su osnovane radi održavanja kvaliteta, pre svega u zaštiti i čuvanju kulturnog nasleđa.
Oni koji bi trebalo da se bave savremenim stvaralaštvom, poput jedne od bazičnih institucija kulture – teatra, imaju velike oscilacije u kvalitetu. O produktu kulturne politike iz stare Jugoslavije, koja se zdravo oslanjala na evropski, zapravo francuski kulturni model – državno prosvetiteljski i gde se misli uglavnom na njihovu disperziju radi decentralizacije putem polivalentnih oblika – kulturnih centara, domova omladine i domova kulture, takođe mislim isto. Kvalitet ozbiljno varira – Zašto?
Činjenica je da je institucionalna kultura postala utočište partijskih kadrova, da je preglomazna po ljudskim resursima, da koristi najveći deo, ionako mizernog po svetskim standardima (UNESCO preporuka od 1%) budžeta za kulturu i to najviše za plate i delimično održavanje i da monopolski koriste javne prostore koji su izgrađeni još sedamdesetih godina prošlog veka, kada je poslednji put na ovim prostorima postojala moderna kulturna politika.
U poslednje vreme država diktira jednu arhaičnu, nacionalističku i čak izolacionističku kulturnu politiku, okrenute davno prevaziđenim programima, manifestacijama, čak i cenzuri, koja se ponovo pojavila.
U Srbiji postoji trenutno faza “re-cenzure” kulturne politike, tako postoji i “re-centralizacija”. Moj doktorski rad se upravo bavi decentralizacijom kulture i kada vidite podatke da je u glavnom gradu smešteno preko 80% institucija od javnog značaja u kulturi i da isti otprilike povlači nešto preko polovine ukupnih sredstava za kulturu.
Tu polovinu sredstava uživa otprilike trećina potencijalne publike, dok preostale dve trećine potencijalne publike ima u svojim sredinama institucije koje dobijaju manje od pola pomenutih sredstava.
Onda shvatate da to nije pravedno i da se u takvim uslovima, uz zapostavljanje kulture i minimalna izdvajanja, plus prikrivenu i galopirajuću inflaciju, teško možete boriti za neki vrhunski kvalitet u radu.
Vaninstitucionalnu kulturu bih opisao kao inovativnu, životnu i modernu. Često visokog kvaliteta po formatu događaja i autora. U tom sektoru rade najobrazovaniji ljudi u kulturi zemlje, koji imaju kontakte sa svetom. I mizerne budžete za rad uz redovnu diskiminaciju od strane države i javnog sektora.
Država mora da shvati da se kultura ne realizuje samo preko institucija i “budžetskih-ugradnih kreativnih industrija” i njihovih komercijalnih manifestacija, a pogotovo ne preko njihovih GONGO (Government Owned (or Organised) Non-Governmental Organization (odnosno “vladine ili državne NVO”) i QUANGO organizacija (Quasi Autonomous Non-Governmental Organization (NVO koje je osnovala vlada i koje imaju navodnu autonomiju).
Zaista je licemerno biti formalno kandidat za EU, a tako se odnositi prema civilnom sektoru u kulturi, koji zapravo daje tu pokretačku energiju ovdašnjoj kulturi. Ne raspisati gradski konkurs za kulturu u Beogradu, od koga zavisi delom rad nezavisne scene; od mizernih iznosa istog konkursa u Nišu ili Kruševcu, na primer dati svojima ili prevaziđenim manifestacijama iz prošlog veka;
Od, inače solidnog uslovima budžeta konkursa u Kragujevcu, dati polovinu beogradskoj agenciji za festival koji je nastao u Kragujevcu; O nezapamćenom kašnjenju rezultata konkursa Ministarstva kulture od gotovo pet meseci da ne govorim. Mislim da je to ne samo sramota, nego ogledalo aktuelnih državnih kreatora kulturne politike.
Svi govore o mladima u kulturi – i država i opštine i međunarodni donatori, a niko im zapravo ne daje dugoročne šanse za rad u kulturi. S druge strane, talentovani mladi sve više odlaze iz matičnih sredina u Beograd ili inostranstvo, zbog egzistencijalnih razloga najčešće ili usavršavanja.
Nepovratno se gubi budući potencijal generisanja kulturnog sadržaja. Pošto vide da bez partijske knjižice (a čak ni sa njom, zbog masovnosti partokratije na ovim prostorima) neće dobiti šansu za dugoročni rad.
Oni se najčešće sami organizuju putem udruženja ili deluju samostalno i prekarijatski i projektno parcijalno ili nefinansijski rade ono što vole u kulturi. Dok uspevaju da opstanu van političkih, institucionalnih ili vaninstitucionalnih kulturnih klanova, koji se svi pozivaju na značaj participacije mladih u kulturi i kao autora i kao publike.
Pravo na kulturu nije ostvareno među svim staležima. Ovde postoje više kaste, nego staleži. Neko više ostvaruje pomenuto pravo zbog lokacije življenja, interesnog poznanstva inspirisanog finansijskom koristi, obavezne partijske pripadnosti, materijalne situacije, godina (mislim na ejdžizam), dostupnosti, profesionalizma lokalnih institucija ili aktivizma lokalne vaninstitucionalne kulture, incidentalnih pomaka u kulturnoj politici. Puno je tu faktora.
Treba promeniti sistem i to ne samo kulturni, nego sveukupni. Početi od škole i dočekati političare koji će kao oni pomenuti proevropski iz sedamdesetih godina prošlog veka reći ono što je neupitno – “Kultura je važna!”.
Vi nećete gostu sa strane, ovde u Kruševcu pokazivati pevajuću fontanu ili pogon “Henkela”, nego ćete ga voditi u muzej, na tvrđavu i u galeriju “Slobodišta”, na “Čkaljinu” predstavu, koncert “Ludwig Ludwig” ili program “Gnezda”. Takve stvari su identitet grada, poručuje za kraj dr Vlada Paunović.
Šta dalje
Većina ispitanika smatra da nije trenutno u poziciji da donosi promene, dok samo dvoje ispitanika misli da može ali ne zna kako. Ovim putem apelujemo na mlade sugrađane da jasno kažu šta ih tišti, jer postoje institucije koje će ih čuti; dok se ne izjasne o problemu, drugi neće znati da problem postoji.
Kao savet ljudima koji se bave kulturom, ispitanici ankete poručuju da je potrebno povećanje budžeta, uvođenje mladih u svet kreiranja sadržaja i ispitivanje onog šta oni žele; da mladi postoje i da treba da se angažuju oko njih, da treba ulagati vreme kako bi ispravili nekulturu koju su napravili i da se bave razvojem.
Ana, ispitanica koju smo uzeli kao reprezentativan primerak, je poručila da je potrebno graditi veze između nadležnih i mladih, fale nam sastanci, tribine; treba da se čuje i naš glas! Treba neko da nas pita šta želimo, da se sakupe odgovori nekih anketa i da se na osnovu toga kreira program za nas.
Kultura i umetnost igraju ključnu ulogu u društvu, ne samo zbog estetske i emocionalne vrednosti, već i zbog socioloških aspekata. Jačaju društvenu koheziju, promovišu zajednički identitet i omogućavaju međusobno razumevanje među različitim grupama ljudi. Umetnost i kultura podstiču kreativnost, kritičko razmišljanje i inovacije, što doprinosi ukupnom razvoju zajednice.
Brendiranje grada kroz kulturne događaje i inicijative ključno je za stvaranje pozitivne slike o zajednici. Kroz ovakve aktivnosti, grad ne samo da privlači turiste i investitore, već stvara i živopisnu i inspirativnu atmosferu koja privlači nove stanovnike. To donosi ekonomske koristi, povećava lokalni ponos i unapređuje kvalitet života svih građana.
Kruševac, sa svojom bogatom kulturnom tradicijom, ima jedinstvenu priliku da se pozicionira kao kulturni centar, čime može značajno doprineti svom razvoju i prepoznatljivosti na širem planu.
Očuvanje kulture zahteva stalnu pažnju i napore da se zaštiti od onih koji sprečavaju njen razvoj. Potrebno je aktivno podržavanje kulturnih institucija, udruženja i grupa, organizovanje festivala, podsticanje umetničkog stvaralaštva i edukovanje mladih o važnosti kulture.
Katarina Dragonjić