Nakon srednje škole pred budućim brucošima su brojne mogućnosti. Pored prestonice, kruševački maturanti često biraju i druge srpske univerzitetske centre. Međutim, sve češće se prijavljuju na internacionalne studije, a neretko se odlučuju da to bude Slovenija.
To je zemlja slikovitih pejzaža, kulturnog bogatstva, ali to nisu presudni razlozi zašto je budući studenti biraju. Studije u Sloveniji su, prema rečima pojedinih studenata, najkraća prečica za put ka životu u Evropi.
Nikola Rupnik (19) iz Kruševca je upisao internacionalni informatički smer na Univerzitetu Primorska u Koperu, primorskom gradu u Sloveniji. Tako dobija „evropsku diplomu“, a očekuje da će mu ona otvoriti više vrata prilikom zapošljavanja.
– Ideja o Sloveniji mi se javila još u toku srednjoškolskih dana, čitao sam i istraživao o ponudama i video sam da je u Koperu program na engleskom, to je bilo presudno za upis – kaže nam Nikola. Pored internacionalnih programa koji nude nastavu na engleskom jeziku, često postoji mogućnost za studije na slovenačkom.
Postoje i druge pogodnosti za naše državljane, zbog kojih se mnogi odlučuju za nastavak akademske karijere u zemlji kristalno čistih jezera, a jedna od njih je to što je školovanje na državnim fakultetima besplatno za državljane zemalja bivše Jugoslavije.
Što se cena samofinansiranja u Sloveniji tiče, one zavise od katedre i Univerziteta, a kreću se od 2.000 do 11.000 evra za osnovne studije, odnosno do 15.000 evra za master studije, dok cena doktorskih studija varira od 2.000 do 6.000 evra. Ove cene plaćaju oni koji nisu iz zemalja bivše Jugoslavije, ali i oni koji se ne upišu u redovnom upisnom krugu.
Za razliku od naših državnih univerziteta, koji većinski organizuju prvi upisni krug u junu, za studiranje u Sloveniji se prijave podnose ranije. Prema Nikolinim rečima, proces prijave je dosta komplikovan.
– Univerzitet ima sajt na kom treba skenirati određena dokumenta, neki od dokumenata nisu pravilno označeni, odnosno postoje greške u obeležavanju obaveznih dokumenata i onih koji to nisu. Sa te korisničke strane, mislim da je potrebno da se doradi sajt jer svi fakulteti preko tog sajta funkcionišu – objašnjava on..
Osim standardnih dokumenata koji su potrebni za upis bilo kog fakulteta, svedočanstva i diplome, za „slovenačku priliku“, koju mnogi mladi grabe, potrebno je izdvojiti dodatno vreme i strpljenje jer su potrebni i kopija pasoša i drugih dokumenata.
– Studije su mi zaista prijatne, okruženje je dobro i ima dosta ljudi koji dolaze iz različitih zemalja – dodaje Nikola.
Takođe, kao jedan od činova dobrodošlice, strani brucoši dobijaju dom tokom prve godine studija.
– Od druge godine se premeštaju u privatne smeštaje, zato što nadležni smatraju da je važno za nove studente da se prilagode i akomodiraju na date uslove. Zbog smanjenih kapaciteta, studenti se kasnije premeštaju kako bi tu priliku dali mlađim kolegama – objašnjava naš sagovornik.
Pored smeštaja i obezbeđenog mesta na budžetu, studenti imaju bonove koji im značajno snižavaju cene u restoranima.
– Mislim da je ova praksa potpuno korektna, jer možemo sami birati gde ćemo jesti, a cena obroka se može sniziti sa 10 na 4 evra, upravo zbog bonova – kaže Nikola.
Program koji studira ocenjuje kao proširen i produbljen gimnazijski program:
– Mogu reći da je, upoređujući sa prijateljima, moja katedra lakša od softverskog inžinjeringa na Elektrotehničkom fakultetu, a da je slična programu na Prirodno – matematičkom fakultetu.
Postoji i mogućnost za stipendije, najčešće su to, prema rečima našeg sagovornika, državne stipendije, a nekada i firme stipendiraju mlade talente. Studenti, takođe, mogu da rade, postoji više platformi omladinskih zadruga. Neke od najkorišćenijih su Jooble i M-job koje postoje i u Srbiji.
Što se tiče rangiranja ovdašnjih i slovenačkih univerziteta situacije je sledeća: prva tri slovenačka univerziteta su Univerzitet Ljubljana (koji je 318. u svetu), Univerzitet u Mariboru (1062. mesto) i Univerzitet Primorska (koji je 2187. mesto na istoj listi). Univerzitet u Beogradu, koji je česta opcija mnogim brucošima, je prvi u Srbiji (433. na globalnoj listi Univerziteta), a za njim su univerziteti u Novom Sadu (880. mesto) i Nišu (1509. mesto).
Na kraju, iako su studijski programi drugih zemalja primamljivi, nadajmo se da će u budućnosti odliv mozgova biti smanjen, a da će mladi imati gde da se vrate nakon studiranja.
Katarina Dragonjić