Danas je nedelja. Hladno je. Miriše na provinciju. Miris loženja, paprike i vetar koji se već oseća na zimu.
Grad je gluvo prazan. Valjda ljudi odmaraju. Tu su čak i naši prijatelji, studenti koji kao da su nanjušili ajvar i toplotu domova pa su se usudili da dođu u zavičaj. I barem za taj vikend su tu. Greju se i opet su maleni… Zadah im se oseća na luk, a ruke na Merimin dečji sapun. Uveče se opet prisete srednjoškolskih šetnji Zakićevom, ali sada su veći od nje ili barem tako misle.
Sutra će biti ponedeljak. I dalje će mirisati na loženje, paprike i vetar koji se oseća na zimu. I dalje će grad biti gluvo prazan, ali naši prijatelji neće biti tu. Roditelji i dalje ostaju da greju domove u nadi da će im ajvar pomoći da im deca opet dođu na koji dan..
Možda jednog dana i ostanu….Majka kaže: ,,Da li će nam ajvar potrajati do sledeće godine?”
Mora….
autor: Ivan Bogićević, diplomirani pozorišni producent iz Kruševca