Ko je italijanski pijanista koga je u Kruševac dovela ljubav jedne Eme?

Pijanistu Laura Zuffolinija, Kruševac je upoznao kada je sa našom sugrađankom Ksenijom Bradić Veljović, u aprilu ove godine održao humanitarni koncert, za pomoć u lečenju malog Danila. Manje poznato je da je Laura u naš grad dovela ljubav jedne Eme, o kojoj je i knjigu napisao.

Laura (71) je iz Karpija, grada na severu Italije, u Kruševac je pre tri godine dovela ljubav prema jednoj ženi. Upoznali su se u Italiji, u vreme korone, kada je u toj zemlji bila izuzetno teška epidemiološka situacija. Ni strah od ove pošasti ni jezička barijera nisu bila prepreka da se za kratko vreme probude jake emocije, da se rodi ljubav.

–Jedna žena iz Srbije me je srela i ja sam nju sreo, palu sa ne znam koje zvezde. Prepoznali smo se, utoliko aspekata slični, a privučeni našim razlikama. Emilija mi je poslata od nekoga ko me dobro poznaje, zato što je sve i još više od toga što sam celog života tražio. Ovo nije aluzija verskog karaktera. Nisam vernik, opisujem samo ono što mi se događa i služim se slikama. To je srećan sticaj okolnosti, izvanredno tačna kombinacija, kuglica ruleta koja odlučno pada na broj na koji sam igrao.

Nisam kao drugi…

Lauro kaže da je zbog ljubavi prešao granice i svojih godina i države.

–Iz Karpija u Kruševac, iz Italije u Srbiju, zbog ljubavi. Napustiti domovinu, ne iz finansijskih razloga, ne zbog bežanja od nekoga ili nečega, ne zbog avanturističkog duha ni zbog strasti prema putovanjima, već zbog ljubavi jedne žene. Napustiti domovinu u mojim godinama, kao penzioner, kada određena pitanja gotovo svi smatraju arhiviranim ili nedoličnim. Gotovo svi, ali ne i ja. Zbog ljubavi sam prešao granice i svojih godina i države. Ljubav pomaže da se izdrže bol i teškoće koje su deo svačijeg života. Pomaže i da otkrijemo da su važne i lepe prilike u svačijem životu nadohvat ruke. I da nikad nije kasno- reči su čoveka koji je i ličnim primerom pokazao da su za ljubav najbolje one godine u kojima ste.

U slobodno vreme, a ima ga dovoljno kao penzioner, Lauro svira klavir, posebno savremene muzičare i klasike. Ima i svoj jutjub kanala gde publici nudi predivne melodije i divne stihove.

Njegove knjige su više puta nagrađivane, neke i međunarodnim nagradama. Najnoviju, koja je u Italiji već objavljena, posvetio je Emi. “U Kruševac zbog ljubavi”, naslov je knjige koja će uskoro ugledati svetlost dana i na srpskom jeziku, a osim što planira da je pokloni nekolicini prijatelja u Srbiji, Lauro želi i da organizuje književno veče kada će predstaviti svoju knjigu a novac od njene prodaje preusmeriti u humanitarne svrhe.

U knjizi koja će se, sigurni smo, dopasti mnogima, Lauro je na jedan magičan način opisao mesto gde je rođen i proveo detinjstvo, osvrnuo i na svoje roditelje, sestre, decu, unučad, prijatelje iz detinjstva, bivše ljubavi… Centar svega je ipak jedna Kruševljanka.

–Žena kojoj je ovo pisanje namenjeno nije posmatrana iz daleka kao Danteova Beatriče niti je samo izmaštana, kao najverovatnije Petrarkina Laura. To je žena koju volim i sa kojom delim sve, jutra, dane, noći i nove zore. Ona je nastavnica , lekarka, posvećena  majka, neko ko je pustio mene u svoj život. Prebrodila je sve strahote života u njenoj zemlji, bombardovanje i razne ludosti i gluposti, ostajući kao stena.

Najautentičnije poruke se ne prenose rečima…

Da je altruizam njegov životni stil, ovaj Italijan već je pokazao, kada je u Kruševcu, zajedno sa našoj sugrađankom, pijanistkinjom Ksenijom Bradić Veljović održao humanitarni koncert u Narodnom muzeju, u saradnji sa ovdašnjim Sokolskim društvom, a kako bi pomogli u lečenju našeg malog sugrađanina Danila.

–Ksenija poznaje Emu, posetila nas je jedno popodne, slušala me kako sviram klavir i tada se rodila ideja o humanitarnom koncertu. I ranije sam radio ovakve stvari, godinama se bavim volonterskim radom, ovde bih to isto želeo da nastavim kroz muziku. Verujem da se najautentičnije poruke prenose životom a ne rečima.

Kako prava ljubav podrazumeva davanje i brigu o nekome, Lauro se trudi da tako i bude.

–Trudim se da budem koristan svojoj partnerki, kaže da sam dobar sa orhidejama- kratko objašnjava nešto što zvuči jednostavno, a zapravo je mnogo više od toga.

Lauro je taj koji kuva jutarnju kafu. Kao i svaki srećan par, imaju svoje rituale u kojima uživaju. Dok je Ema na poslu, on čita, stvara…Vole i putovanja i često odlaze u druge zemlje, sa željom da upoznaju razne kulture.

U Kruševcu je ipak lepše…

Nakon što se preselio u Srbiju, zajedno sa Emom, posetio je i svoje rodno mesto. Bilo je to lepo putovanje ali Lauro je mišljenja da je lepše u Kruševcu.  

U Srbiji mu se, kako kaže, dosta toga sviđa. Kaže i da je srpska kuhinja odlična, da su ovde bolje sve vrste mesa, odličan je i kačamak. Ljudi su ipak ono što mu se najviše dopada.

– Ljudi iz Srbije su od srca i osećanja kao Italijani, što mi se sviđa. Vole da se druže i cene prijateljstvo. U poređenju sa Italijom, ovde ima mnogo tradicionalnih proslava, video sam toliko radosti na svadbama, krštenjima, rođendanima…

Za svoje sunarodnike kaže da su, nažalost, u međuvremenu donekle izgubili osećaj koliko vrede svakodnevne male stvari, da previše razmišljaju o onome što nemaju.

–Ne bih da sudim kako je u Srbiji po tom pitanju, ovde sam kratko, još uvek se upoznajem sa istorijom i kulturom ove zemlje.

Ono što je ipak vidljivo je, kako kaže, da je ekonomska situacija trenutno bolja u Italiji. Kao penzioner, ima dovoljno vremena da se informiše o svim važnim pitanjima i u svojoj i zemlji u koju je došao da živi.

–Ovde je veliko prisustvo stranih kompanija, mislim da bi trebalo da bude više podsticaja za razvoj srpske privatne proizvodne inicijative. U poređenju sa Italijom, ovde vlada teži da eliminiše prostore za pluralističku političku diskusiju i invazivnija je u privatnom životu građana. To znači da ima malo demokratije, mada je i u Italiji ima mnogo manje nego što njeni državljani misle. Kapitalistički sistem tera ljude da misle da je novac jedina vrednost i da ne može da se pobegne uz kaveza koji se tako pogrešno čini zlatnim- mišljenje je ovog umetnika.

Lauro Zuffolini, sada naš sugrađanin, rođen je i živeo je Karpiju blizu Bolonje, severna Italija. Diplomirao je klavir na Konervatorijumu Đuzepe Verdi u Milanu i diplomirao pedagogiju sa filozofskim usmerenjem na univerzitetu u Bolonji. Predavao je muziku u osnovnim školama i nekoliko godina davao privatne časove klavira. Desetak godina bio je i zvanični orguljaš Karpiske crkve. Pored muzike, književnost i filozofija su njegova strast:

–Uvek sam se bavio i dubinski učio klavir, ali se istovremeno posvetio i književnosti, pisanju pesama, priča i romana, za njih sam dobio prve nagrade na republičkim literarnim konkursima. Napisao sam i nekoliko knjiga.

Osvojio je brojne nagrade, među kojima i prvu nagradu na Nacionalnom konkursu “Manđaparole” u Rimu 2019. za zbirku  poezije pod nazivom “Ovakve pesme ” i prvu nagradu na Nacionalnom Literarnom Konkursu “Kanonska umetnost” u Novari, takođe 2019. za priču “Za Katoliku peron 5 “.

U Italiji je objavio i “Ono što sam sposoban da kažem “2012. “Zemljotresi spolja i iznutra” 2013. “Maistefureb deset puta”,roman,2016.”Ovakve pesme” 2020.

“U Srbiju zbog ljubavi” je njegov najnoviji roman, objavljen 2024. godine.

D.P.