U svetu u kojem granice postaju sve oštrije, a digitalna povezanost sve površnija, troje mladih iz Srbije pronalazi pravu bliskost i duboku ličnu transformaciju, ne kod kuće, ne online, već na međunarodnim omladinskim razmenama.
Kada se govori o mladima u Srbiji, često se to čini kroz prizmu odlazaka. Odlazaka iz zemlje, sa sela u grad, iz obrazovanja u nezaposlenost. Međutim, postoji i drugačija vrsta odlaska — ona koja ne znači bekstvo, već put prema sopstvenom razumevanju. To su omladinske razmene.
Ilija Konstantinović, Katarina Dragonjić i Anastasija Kardanov su troje mladih iz Srbije koji su ušli u svet Erasmus plus i drugih međunarodnih razmena bez pretenzije da “promene svet”, ali su se vratili promenjeni.
Početak: Prijava kao prvi korak ka promeni
Za Iliju, razmena nije došla iznenada:
– Već duže vreme sam imao želju da iskusim razmenu. Čim sam video objavu Edukativnog centra, znao sam, to je taj poziv.
Iako je imao lidersku ulogu i niz novih odgovornosti, strahova nije bilo.
Ilija priča o prijateljstvu sa učesnicima iz Turske navodeći da sada ima jedanaest turskih prijatelja koji su spremni da svedoče njegovom A1 znanju njihovog jezika. Iako se smeje tome, jasno je koliko je kontakt s drugima ostavio dubok trag.
Za Anastasiju, odluka je došla iz unutrašnjeg preispitivanja:
– Tema razmene bila je Screen Detoxification. U trenutku kada sam osetila da mi tehnologija uzima previše pažnje, prijava je bila moj korak ka disanju.
Strahovi su, dodaje ona, postojali – da li će se snaći, uklopiti, biti dovoljno „ona“, ali su bili manji od želje za promenom.
Anastasija ne krije koliko ju je duboko pogodila emocionalna snaga razmene:
– Jedan od najemotivnijih trenutaka bio je krug zatvaranja, bilo je suza, iskrenih osmeha i ogromnog osećaja zajedništva. Te suze nisu bile znak rastanka, već potvrda nečeg mnogo većeg, pripadnosti.
Katarina je u razmenu ušla s iskustvom, ali ne i bez znatiželje.
– Pre nego što sam se prijavila, imala sam već dosta dodira sa neformalnim obrazovanjem. Ovo je bio sledeći korak – kaže ona.
I za nju je razmena bila više od programa, bila je proba stvarnog sveta.
Ističe da bi volela da je znala ranije da ne mora da se dokazuje, odnosno da svi tamo dolaze sa istim malim nesigurnostima i da je sasvim u redu pričati engleski sa akcentom koji nosiš iz kuće. U toj jednostavnosti, dodaje, leži univerzalnost razmenskog iskustva.
Dani koji nisu obični – čak ni kada postanu rutina
Njihovi dani na razmenama imali su okvir: buđenje, zajednički doručak, radionice, pauze za kafu, timski rad, kulturne večeri. Ali ono što te dane čini drugačijim jesu trenuci između: neplanirani razgovori, povici smeha tokom enerdžajzera, tišina tokom ličnih podela.
Ilija se priseća trenutaka kada se osećao kao deo zajednice već prve večeri na Ohridu:
– Atmosfera je bila toliko prirodna, odmah se osetila neka toplina.
A njegov „tipičan dan“ postao je interna fora među učesnicima, zabeležen čak i na video snimku.
– Ali van te šale, stvarno sam koristio svako slobodno vreme za upoznavanje i povezivanje – kaže Ilija dok pokazuje najinteresantnije slike tih večeri.
Katarina naglašava dinamiku rada: enerdžajzeri, blokovi predavanja, interaktivne metode.
– Ono što bih izdvojila jeste koliko razmena razvija fleksibilnost – kako da se snađeš u svakoj kombinaciji, svakom timu, bez gubitka svog glasa – objašnjava ona.
Anastasija se priseća dana prepunih sadržaja, ali u najpozitivnijem smislu i uz smeh:
– Jutarnje radionice, popodnevni timski rad, a uveče druženje, igre i kulturne večeri. Dani su bili toliko ispunjeni da sam prvi put osetila kako izgleda potpuna prisutnost.
Kad razlike spajaju
Kulturološki šokovi su bili prisutni, ali nisu izazivali distancu, već radoznalost.
Anastasija priča o iznenađenju zbog različitih komunikacijskih stilova i navika u ritmu dana:
– Ali ono što me je fasciniralo jeste koliko smo svi zapravo slični. Smejemo se istim stvarima, delimo iste nesigurnosti.
Katarina, odrasla u digitalnom svetu, primećuje koliko je važno da se komunikacija ne svodi samo na jezik:
– Postoje trenuci kada se ne razumete gramatički, ali se razumete ljudski.
Ilija, kao lider srpske grupe, imao je priliku da gleda iznutra i spolja. Posmatrao je kako se ljudi menjaju već posle nekoliko dana. Ističe da mu je „uloga lidera otvorila oči, gledao sam i učio kroz iskustvo.”
Povratak kući, ali ne isti
Svo troje sagovornika potvrđuje da su se vratili promenjeni, ne toliko spolja, koliko iznutra.
Ilija je obnovio stari hobi, šah te naučio veštine koje mu pomažu u pisanju motivacionih pisama i organizaciji:
– A i grupa na Instagramu i dalje živi.
Anastasija kaže da joj je razmena otvorila novi svet vrednosti:
– Počela sam više da cenim trenutke van ekrana, više da slušam. I da manje sumnjam u sebe.
Već je otišla na drugu razmenu, treća je čeka, a organizacija sopstvene joj više ne deluje toliko daleko.
Katarina je možda najtiša u proceni promena, ali najdublja:
– Ne analiziram sve uvek svesno, ali znam da drugačije donosim odluke. Imam drugačiji pogled na ljude.
Poruke sebi – i drugima
Ako postoji nešto što bi poručili sebi pre razmene, to je ovo:
– Ne brini, budi ono što jesi. Ljudi će te razumeti – kaže Anastasija.
– Ne razmišljaj previše, samo idi – kaže Ilija.
– Nemoj da se zatvoriš u introvertnost, to je maska, ne priroda – kaže Katarina.
I za one koji misle da „to nije za njih“ jer ne znaju dovoljno jezika ili nisu dovoljno hrabri, troje mladih iz Srbije poručuju jasno: niko tamo ne dolazi savršen. I svi odlaze bolji.
Najlepši i najizazovniji trenuci
Za Iliju, najlepši trenutak bilo je krštenje prijatelja koje se dogodilo na razmeni, čin koji prevazilazi aktivnosti s programa. Najizazovniji? Male, a ključne dužnosti lidera koje „niko ne vidi, a svi osećaju“, od prebrojavanja do probijanja monotonije.
Za Katarinu, najlepši deo bili su ljudi i razmene ideja. Najteži? Mentalne barijere i suočavanje sa sopstvenim strahovima.
– Ali baš tu se dogodi rast – ističe Katarina.
Za Anastasiju, najlepše su bile večeri smeha u malom francuskom parku. Najizazovnije? Suočavanje sa sopstvenim granicama u komunikaciji, ali i to je, kako kaže: „bilo lekovito“.
Omladinske razmene možda traju sedam do deset dana, ali efekti se mere u godinama.
Za neke su to kontakti, za druge osnaživanje. Za treće, pogled u ogledalo koji više ne vara. I kada ih pitate kako bi u jednoj rečenici objasnili šta je omladinska razmena, odgovori ne izostaju:
– To je upoznavanje sopstvenog potencijala s potencijalima drugih.
– To je iskustvo koje menja perspektivu i povezuje te sa svetom.
– To je vežbanje snalaženja, povezivanja, bivanja u stvarnosti.
Aleksa Pavlović, građanska redakcija
Naslovna fotografija: Ilija Konstantinović