Uroš Mladenović (18), maturant Kruševačke gimnazije, bio je deo tima Srbije, koji je na nedavnoj Međunarodnoj mendeljejevskoj hemijskoj olimpijadi, koja se ove godine održavala u Brazilu, osvojio četiri medalje, čime je postignut istorijski rezultat na ovom prestižnom takmičenju. Mladi Kruševljanin je osvojio srebrnu medalju.
Tokom svog osnovnog i srednjeg obrazovanja, Uroš je učestvovao na brojnim takmičenjima na kojima je ostvarivao zavidne rezultete. Iako je svestran, ljubav prema hemiji je pobedila, što potvrđuje i medalja u Brazilu, ali i želja da nastavi da se bavi ovom naukom. Za portal Odjek govorio je o svojim utiscima sa Olimpijade.
– Evo nekoliko dana je prošlo od završetka Olimpijade, utisci se još uvek nisu slegli, a čestitke i dalje pristižu. Moram da priznam da je ovo bilo ostvarenje mojih snova. Još u osnovnoj školi se u meni rodila želja da jednog dana učestvujem na nekom ozbiljnijem i prestižnijem takmičenju iz hemije vođen entuzijazmom i ljubavlju prema ovoj nauci i zaista: ko čeka, taj i dočeka.
Mendeljejevska hemijska olimpijada jedno je od najtežih takmičenja iz ove oblasti, podseća nagrađeni Mladenović:
– Ovo je moje prvo međunarodno takmičenje gde sam imao priliku da se takmičim i upoređujem sa ljudima iz različitih delova sveta, a svi zajedno na jednom mestu i to baš u Brazilu. Iskustvo za pamćenje, ne samo zbog takmičenja već i zbog divnog druženja i upoznavanja različitih kultura. Potrudio sam se da o svakoj državi saznam po nešto. Ova Olimpijada važi za najteže hemijsko takmičenje koje postoji tako da vratiti se sa srebrnim odličjem u Srbiju meni puno znači, ne samo kao priznanje, već i kao dokaz mog znanja i mojih sposobnosti.
Tokom priprema za takmičenje, glavni problem bio je nedostatak sponzora:
– Mi smo imali pripreme koje su trajale nedelju dana u Nišu, ali su one bile vrlo zahtevne i problematične za organizaciju vremenski, prostorno, ali pre svega finansijski. Zbog čitave situacije u zemlji ove pripreme su bile dosta improvizovane i različite u odnosu na ono što smo navikli, a veliki problem je bio nedostatak i nezainteresovanost sponzora, opet zbog celokupne situacije. Ogromnu zahvalnost dugujem prof. dr Niku Raduloviću sa PMF-a u Nišu, koji nas je ugostio i nesebično izdvojio svoje vreme da se nama posveti i naravno zahvalnost što je bio sa nama u Brazilu. Velike zahvalnice zaslužuje i prof. dr Vidak Raičević sa Univerziteta u Novom Sadu koji nam je takođe puno pomogao oko priprema i oko odlaska na Olimpijadu.
Još od osnovne škole, učestvovao je na mnogim takmičenjima:
– Mogu da kažem da se takmičim od kada znam za sebe. U srednjoj školi sam bio uspešan iz matematike i fizike gde sam u drugom i trećem razredu osvajao druge nagrade na državnim takmičenjima iz oba predmeta. Oprobao sam se u istoriji i biologiji gde sam imao zavidne rezultate, a najviše sam se dao hemiji. U prvom razredu sam na republičkom takmičenju osvojio drugo mesto, u drugom razredu 4. mesto, a u trećem razredu ponovo drugo mesto čime sam se plasirao na Srpsku hemijsku olimpijadu. Tu sam osvojio treću nagradu i upao sam kao rezerva tima za Međunarodnu hemijsku olimpijadu koja se održala u Rijadu. Ipak, pored svih ovih nagrada i odlikovanja najdraže mi je prvo mesto iz hemije u osmom razredu osnovne škole jer sam tu sebi prvi put pokazao koliko znanje posedujem, ali i koliku ljubav prema ovoj nauci. Još uvek mi ta diploma visi uramljena na zidu moje sobe.
Nakon takmičenja u junu, saznaćemo ko će Srbiju predstaviti na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Dubajiu, kaže Uroš:
–Ono što me očekuje u bliskoj budućnosti je izborno takmičenje koje će se održati 7. i 8. juna na Hemijskom fakultetu u Beogradu, nakon koga će se znati sastav tima koji će Srbiju predstavljati na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi koja će se održati tradicionalno u julu, ove godine u Dubaiju. Što se studija tiče, planiram da studiram hemiju i da osnovne studije upišem ovde u Srbiji.
Veliku zahvalnost duguje profesorima, porodici i prijateljima:
–Velika podrška u mojim počecima u osnovnoj školi su bili nastavnici koji su mi pomagali, usmeravali me i davali mi prostora da se sam izrazim. Tokom srednje škole profesori su mi izlazili u susret sa svime što mi je bilo potrebno pogotovo kada je u pitanju hemija i eksperimentalni rad u laboratoriji u uslovima koje smo posedovali. Svoje znanje hemije sam značajno unapredio kao polaznik kroz seminare u Istraživačkoj stanici Petnica. Najveća podrška i pomoć je dolazila od profesora sa fakulteta koji su mi otvorili svoja vrata pre svega mislim na pripreme, teorijske i eksperimentalne. Samostalan rad i interesovanje je sastavni deo celog ovog procesa, ali i podrška porodice u svakom smislu i mojih prijatelja.
Na pitanje kako glasi formula za kvalitetan život, Uroš odgovara:
– Nažalost, moram da razočaram, ali formule za dobar život još uvek nema. Međutim, ne želim da završim pesimistički tako da želim da poručim sledeće: Hemija je svuda oko nas i u nama. Hiljade i hiljade hemijskih reakcija se dešava u svakom trenutku oko nas i to je samo po sebi dovoljno fascinantno. Meni najlepša stvar u celoj ovoj priči jeste što ljudi koriste više od stotinu različitih jezika kaki bi se sporazumeli i objasnili šta se oko njih i u njima događa, ali se sve to može uraditi jednim univerzalnim jezikom koji je isti u svakom delu sveta, a to je jezik hemije.
Za kraj, nagrađeni Uroš Mladenović kaže da je hemija jezik na kome svaka kap, miris ili plamen ima šta da kaže:
– Od toga šta udišemo, od čega su napravljeni materijali koje svakodnevno koristimo, kako dejstvuju lekovi koje pijemo, od čega potiču žestine i arome pića koje konzumiramo, zašto veš mašina živi duže uz kalgon pa do toga zašto se tanka zlatna folija može rastvoriti u domaćoj šljivovici, hemija nam daje odgovore na ta pitanja (ili ipak moramo sami do njih doći opet uz pomoć hemije). Mi u narodu volimo da kažemo pričaj srpski da te ceo svet razume, a ja volim da kažem pričaj hemiju jer to je jezik u kome svaka kap, miris i plamen imaju nešto da kažu.
foto: privatna arhiva
L.K.