Izložba “Ljubim ruke”, muzejske zbirke Narodnog univerziteta iz Trstenika, autorke Jelene Vukčević, obuhvata period od 1870. do 1970.godine i evocira uspomene na vreme kada se damama prilikom susreta ljubila ruka, kao izraz naklonosti i poštovanja. Ovu zanimljivu i jedinstvenu postavku posetioci će u Narodnom muzeju Kruševac moći da pogledaju do kraja februara
„Ljubim ruke“ predstavlja nostalgično putovanje kroz otvorena vrata ormara naših sugrađanki koje ljubomorno čuvaju najekskluzivnije komade garderobe i asesoara svojih majki, baki, tetki, ali i svoje lične, iz vremena kada su bile devojke.
Osim ličnih predmeta najelegantnijih Trsteničanki, na izložbi su predstavljeni i predmeti, fotografije i dokumenta iz zbirki Muzejske zbirke Narodnog univerziteta Trstenik.
Izložba obuhvata period od 1870. godine, kada se u odevanju prepliću srpski građanski kostim sa evropskim modnim uticajima, pa sve do 1970. godine kada se sa ručno izrađenih odevnih predmeta prelazi na konfekcijsku izradu.
–Na izložbi smo predmetima, odevnim komadima, fotografijama, originalnim dokumentima dočarali kraj 19. veka kada se Srbija sve više udaljava od orijantalnog uticaja, i približava uticajima koji stižu iz Evrope. Tako je nastao ženski srpski građanski kostim koji publika može da vidi na lutkama u prirodnoj veličini– kaže autorka izložbe Jelena Vukčević, istoričarka.
Prema njenim rečima, najreprezentativniji komad tog kostima je libade:
–Izloženo je posebno lepo libade, od crnog atlasa, sa zlatovezom kao ukrasom, staro preko 150 godina. Ono što je zanimljivo je i izloženi ženski fesić što je relikt turskog način odevanja. Srpkinje krajem 19. veka sve više nose tepeluk, kapu sa biserima i barešu, maramu upletenu oko glave. Udate žene su prsten nosile na toj marami, na vrhu glave kao znak raspoznavanja.
Na izložbi je predstavljen i luksuzni nakit trsteničkih dama, među kojima se izdvaja nakit ruske emigrantkinje, prve zubarke u Trsteniku, koji se nalazi u jednoj od vitrina.
–Izložba obuhvata i intimni kutak, sa umivaonikom, ogledalom i peškirom. Sve je u beloj boji, svileno, nežno i prozračno, čedno razume se, kao neka zavesa koja sakriva taj deo života, a koji je činio svakodnevicu dama na prelazu vekova. Ispred se nalzi grudnjak, dva negližea i svilene bele čarape– navodi autorka.
Jedan deo izložbe je posvećen prvoj polovini 20. veka:
– To je vreme kada se žene oslobađaju od određenih društvenih stega, te imamo izložene ručno šivene kupaće kostime, na primer, jer žene posle Prvog svetskog rata slobodnije odlaze na plažu, to više nije zabava rezervisana samo za muškarce.
Pored toga, posetioci na ovoj izložbi mogu i videti ručno crtane krojeve, igle za šivenje, burede, knjigu o krojevima, staru dugmad i papir za uvijanje iz manufakturnih i galanetrijskih radnji:
– Tada je svaki komad garderobe šiven po meri, svaki krojač je bio dizajner u malom, sve je bilo personalizovano, da upotrebimo modreni izraz.
Posebnu pažnju izazivaju ženske čarape iz 1974. godine kao i ručno pravljene kožne cipele iz 1956. godine, prelepu večernju haljinu skrojenu od materijala iz Pariza koja je nošena 1972. u novogodišnjoj noći na otvaranju hotela Rubin.
–Izložba ima za cilj da pokaže vreme kada su se odevni komadi šili ručno, pažljivo čuvali i nosili godinama, a neretko i nasleđivali. U tom smislu, kroz retrospektivu razvoja građanskog kostima, i osobenih stilova oblačenja u prvoj polovini 20. veka, izložba ima nameru da se suprotstavi modernom vremenu brze mode i modne industrije kao jednog od najvećih zagađivača današnjice– kaže Jelena Vukčević, autorka izložbe.
Inače, za potrebe realizacije izložbe, garderobu su pozajmile Leposava Petković, Verica Jovanović i Zorica Vujanić, stručnu postavku je uradila Nada Marinković, a saradnica je bila Sanja Rutić Vorotović.
Na svečanom otvaranju ove izložbe u Narodnom muzeju Kruševac, u kulturno- umetničkom delu programa nastupio je KUD „Zapis“ iz Trstenika,sa spletom gradskih igara.
Izložba će biti otvorena do kraja februara, a ulaz je slobodan.
Foto: Nada Marinković