Mladi kao najozbiljnije pretnje po ličnu bezbednost ocenjuju mogućnost kršenja građanskih prava od strane državnih organa, širenje dezinformacija i lažnih vesti, kao i političku polarizaciju i govor mržnje. Među najviše ocenjenim pretnjama su ugrožavanje prava na pravično suđenje i slobodu izražavanja, kao i ugrožavanje fizičkog i psihičkog integriteta, od strane državnih organa. Ovo su neki od rezultata istraživanja “Bezbednosni kompas: stručna analiza o bezbednosti mladih i nasilju nad mladima“, koje je uradila Krovna organizacija mladih Srbije.
Analiza je obuhvatila sedam celina, kompletno istraživanje je OVDE.
U delu koji se odnosi na zaštitu osnovnih građanskih prava i sloboda, među najviše ocenjenim pretnjama su ugrožavanje prava na pravično suđenje i slobodu izražavanja, kao i ugrožavanje fizičkog i psihičkog integriteta, od strane državnih organa.
– 17,6 odsto mladih koji su učestvovali u protestima doživelo verbalno nasilje od policije, a 26,2 odsto verbalno nasilje od učesnika kontra-protesta. Kada je reč o fizičkom nasilju, 11,5 odsto ispitanika prijavilo je da je doživelo fizičko nasilje od policije, 10,1odsto od strane učesnika kontra-protesta – rezultati su istraživanja.
Što se tiče pitanja u vezi sa radikalizacijom i ekstremizmom mladi kao najveću pretnju po bezbednost vide širenje dezinformacija i teorija zavere koje podstiču podele, zatim nasilje ekstremističkih grupa i delovanje organizovanih grupa koje promovišu mržnju prema manjinama.
Rezultati pokazuju da je više od polovine ispitanika bilo izloženo ekstremističkom sadržaju u nekom od navedenih konteksta, a najčešće na društvenim mrežama (53,5 odsto). Dosta ispitanika bilo je izloženo ekstremističkim idejama kroz medije (38,1 odsto).
– Polovina ispitanika je u poslednjih 12 meseci doživela verbalno, digitalno ili fizičko nasilje zbog političkih stavova. Rezultati ukazuju da mladi kao najvažniji faktor radikalizacije vide nedostatak poverenja u institucije. Kao drugi najvažniji faktor mladi vide lošu materijalnu situaciju , a na trećem mestu je nizak nivo kritičkog mišljenja – pokazuje istraživanje.
Što se tiče rodno zasnovano nasilja mladi najbolje poznaju kome prijaviti nasilje, dok je znanje o pravima i dostupnoj pomoći slabije. Kao glavne razloge neprijavljivanja navode nepoverenje u institucije, strah od stigmatizacije i osude okoline, te uverenje da se ništa neće promeniti nakon prijave i strah od osvete.
U delu koji se odnosi na vršnjačko nasilje i bezbednost u školama mladi su najmanju ocenu poverenja u oblasti zaštite od vršnjačkog nasilja dali policiji (1,51).
– 44,4 odsto mladih bilo je svedok omalovažavanja, 39,8 odsto socijalnog isključivanja, 34,3 odsto digitalnog i 23,2odsto fizičkog nasilja – deo je rezulata do kojih se došlo.
Kroz odgovore mladih o digitalnom nasilju i bezbednost na internetu došlo se do podataka da je 20,2 odsto mladih doživelo uznemiravanje ili pretnje, 20,2 odsto lažno predstavljanje, 19 odsto manipulaciju informacijama/dezinformacije, 8,8 odsto phishing, 7,7odsto doxxing, 6 odsto deljenje sadržaja bez pristanka i 4,4 odsto ucene.
U oblasti percepcije lične bezbednosti mladi kao najozbiljnije pretnje ocenjuju mogućnost kršenja građanskih prava od strane državnih organa, širenje dezinformacija i lažnih vesti, kao i političku polarizaciju i govor mržnje. Prosečna ocena lične bezbednosti mladih u Srbiji je 3,44 (na skali od 1 do 5), pri čemu se mladi osećaju najsigurnije u poznatim mikro-okruženjima: školi/fakultetu, komšiluku i na radnom mestu, gde postoje poverenje i predvidivost. Kako se prostor širi ka javnom i političkom okruženju (javni prevoz, protesti), osećaj bezbednosti opada.
– Mladi vide kao pretnju ili rizik i političku polarizaciju i govor mržnje u javnom prostoru (3,92), saobraćajne nesreće (3,61) i širenje ekstremističkih ideja i nasilja motivisanog ekstremizmom (3,60). Nešto niže ocene u proseku dobili su i organizovani kriminal (3,43), digitalno nasilje i zloupotreba podataka (3,42), mogućnost izbijanja oružanog sukoba (3,23), te sitni kriminal (3,17) – navedeno je u rezultatima istraživanja.
Podaci su pokazali i da se polovina mladih (51,4 odsto) uzdržavala od učešća u protestima i drugim javnim skupovima, oko 38 odsto se uzdržavalo od izražavanja stavova na društvenim mrežama zbog straha od negativnih posledica po ličnu bezbednost.
U delu pitanja o nacionalnoj bezbednosti došlo se do podataka da je poverenje u državne institucije sa ovlašćenjima u oblasti nacionalne bezbednosti je izrazito nisko: najniže u predsednika države, a zatim u Vladu i Narodnu Skupštinu. Nakon toga u Ministarstvo unutrašnjih poslova i BIA-u. Sa druge strane, Vojska Srbije je dobila najbolju ocenu (2,29).
J.B.