Kruševljanin Srđan Milivojević, koji je sredinom decembra izabran za predsednika Demokratske stranke, za portal Odjek govori o motivima da se kandiduje za predsednika stranke čiji je član dve decenije, potom o aktuelnoj situaciji u društvu i državi, te načinima da se ona prevaziđe.
Kaže da su nedavno održani izbori u Demokratskoj stranci pokazali da je u Srbiji moguće organizovati fer i poštene izbore te da su izbori po pravilima demokratski uređenog društva nasušno potrebni Srbiji na putu ka ozdravljenju i uspostavljanju normalnosti. Aktuelni društveni trenutka vidi kao borbu za slobodu, te da su pod zastavu slobode pozvani svi. Smatra da opozicija mora istrajati u zahtevima za prelaznom Vladom.
* Koji je bio Vaš motiv da se kandidujete za predsednika Demokratske stranke?
– Mnogi saborci i većina poslanika Demokratske stranke zahtevali su od mene da se kandidujem. Kandidovao sam se ispred tima ljudi sa kojim sam učestvovao u pravljenju plana za stvaranje velike stranke, kada je postalo jasno da uživam najveće poverenje članstva i da taj plan ima ogromnu podršku i budi nadu da je njegova realizacija osnova za pobedu nad režimom Aleksandra Vučića.
* Koji su glavni ciljevi koje ćete se truditi da ostvarite sa te pozicije?
– Od Skupštine stranke sam dobio mandat da Demokratsku stranku ponovo načinimo garantom normalnog života u Srbiji. Taj plan je dobio najveće poverenje na Skupštini. Njegovo sprovođenje podrazumeva da najpre veliki broj sposobnih i profesionalno ostvarenih ljudi, nespornog autoriteta i ugleda u društvu, pridobijemo da se bave politikom u DS-u. Integrisanje drugih političkih stranaka sa DS-om, ali i uticajnih udruženja građana, deo je tog plana za pobedu. Logo Demokratske stranke je najmoćniji simbol slobode i modernosti u našem javnom životu. Objavio sam mobilizaciju i pozivam svakoga ko želi da se bori za takvu Srbiju da nam se pridruži. Nije mi namera da pravim najveću i najjaču stranku u opoziciji, već stranku koja je sposobna da pobedi mafiju na vlasti, vrati normalnost u naše društvo i otpočne sa namirenjem pravde i stvaranjem institucionalnih okvira za pristojan život pristojnih ljudi. Cilj mi je da sprovedem integrativne procese i osnažim Demokratsku stranku tako da bude pokretač budućih promena.
Potreban najširi front hrabrih i solidarnih ljudi spremnih da se suprotstave nečoveštvu
*Koji su sada prioriteti?
– Namera mi je da Demokratska stranka bude otvorena za sve političke i druge društvene organizacije, građanske inicijative i pojedince sa kojim delimo iste vrednosti i političke ideale. Otvaramo je da bismo širili političke ideje i vrednosti koje baštinimo i delimo čitav vek.
Nije neophodno da budete u Demokratskoj stranci da biste bili demokrata, ali je neophodno da budete demokrata da biste bili član Demokratske stranke. Ali da bi se neko borio protiv režima Aleksandra Vučića zajedno sa Demokratskom strankom, uopšte nije neophodno da bude naš politički i ideološki istomišljenik. Dovoljno je da ima svest o neophodnosti smene aktuelnog režima i ponovnoj izgradnji Srbije kao slobodne, demokratske i pravne države, kao i spremnost da se za to bori. To je važno reći u situaciji kada se među onima koji su zauzeli kritički i opozicioni stav prema režimu nenormalnosti i zla, sve više primećuje i neka vrsta elitističke arogancije i prezira prema onim ljudima koji se tek sad pridružuju protestima, ili sada u svojim javnim istupima i objavama na društvenim mrežama pružaju podršku studentima i njihovim zahtevima, a do sad su ćutali. To je pogrešno sa stanovišta pragmatičnosti, efikasnosti i efektivnosti političke borbe protiv ovakvog režima.
Nama u ovom trenutku treba upravo suprotno. Ne treba nam nikakav ekskluzivni klub kritičara vlastodržaca, već otvoren pokret otpora režimu, sposoban da napravi najširi mogući front hrabrih i solidarnih ljudi spremnih da se suprotstave nečoveštvu koje je zavladalo.
Nema povlačenja i uzmicanja pred fizičkom i mentalnom represijom koju režim sprovodi nad svim građanima Srbije. Sada je poslednji trenutak da mu se svi zajedno suprotstavimo. Pod zastavu slobode svi su dobrodošli.
Nedavno održani izbori u Demokratskoj stranci pokazali su da je u Srbiji moguće organizovati fer i poštene izbore i kako bi ti izbori trebalo da izgledaju.Slobodni i pošteni izbori po pravilima demokratski uređenog društva, nasušno su potrebni Srbiji na putu ka ozdravljenju i uspostavljanju normalnosti u našoj zemlji.
Dva su moguća rešenja
* Šta mislite, kako će vlast nadalje reagovati na proteste (blokade) studenata? Kako će se razrešiti ova situacija?
– Sada ništa više ne zavisi od Vučića – nebitan je, kao što kažu studenti. Opšti štrajk treba da dovede do primene preporuka ODIRH-a. Nema izbora po Vučićevim pravilima.
Mora biti sređen birački spisak, Savet REMA treba da bude sastavljen od čestitih i stručnih ljudi i izabran konsenzusom, nacionalna frekvencija mora biti dodeljena jednoj slobodnoj televiziji, treba da bude sprečena zloupotreba državnog novca. Organi reda moraju odstraniti nasilnike, siledžije i batinaške falange. Tek onda su mogući zbori. Fer i poštene izbore može obezbediti samo prelazna Vlada.
Srbija je zemlja u kojoj je istraživanje javnog mnjenja jače od Ustava. To javno mnjenje prave Informer, Pink, Hepi i sramni RTS. Ovde samodržac ne zarezuje ni Ustav ni zakone. E, sada su studenti i svi mladi ljudi, zajedno sa njima, pokazali da ne zarezuju samodršca ni za suvu šljivu. Samo je potrebno da se svi mi, ostali, pridružimo onima kojima ova zemlja i onako pripada, a to je njena mladost. Ovo nije borba za vlast. Ovo je borba za slobodu. Na horizontu se sada jasno vidi zora novog dana.
Pod zastavu slobode pozvani smo svi.
* Kakva je uloga opozicije u trenutku kada se dešava previranje u društvu – ustali su studenti, prosvetari su u štrajku, poljoprivrednici su, takođe nezadovoljni? Šta bi u narednom periodu trebalo da uradi opozicija?
– Opozicija mora istrajati u zahtevima za prelaznom Vladom. Takođe neophodno je artikulisati narodno nezadovoljstvo da ono ne preraste u gnev i nekontrolisani bes, što nije dobro kada svi sedimo na prepunjenom buretu baruta.
Očekujem da svi u ovoj zemlji shvate da je Srbija postala privatno vlasništvo čoveka koji bi da vlada svime u ovoj zemlji, a nije u stanju da vlada sobom. Dva su puta za izlazak Srbije iz krize. Jedan je da Aleksandar Vučić poput njegovog uzora, Bašara el Asada, napusti Srbiju, a drugi je da prelazna Vlada stvori uslove za izlazak Srbije iz duboke političke krize. Učinuću sve kada je reč o ovom prvom, da to sprečim i sve što mogu zajedno sa svim članovima Demokratske stranke i ostalim predstavnicima opozicije da ovu krizu okončano na miran način. Pruženu ruku Aleksandra Vučića da izazove građanski rat u Srbiji nećemo prihvatiti. On i njegovi lojalisti moraju da budu spremni za suočenje sa zakonom zbog svega što su uradili Srbiji. Na obzorju se vidi svitanje novog dana.
J. Božović
Foto: privatna arhiva
Podsećanje
Srđan Milivojević rođen je 2. avgusta 1965. u Kruševcu, u Obilićevoj ulici, gde i danas živi. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, 1990. godine. Bavio se privatnim poslom od 1988. godine, kada je, kako navodi, znanje stečeno na fakultetu pretočio u rad na farmi za uzgoj svinja i priplodnih nazimica. Od 1991. godine do 2007. godine se bavio ugostiteljstvom u restoranu brze hrane, a od 2002. godine i marketingom. Bio je poslanik u pet saziva. Trenutno je poslanik u 13. sazivu Narodne skupštine.