Više sugrađana/ki obratilo se našoj redakciji sa pitanjem da li su i u kojoj meri po ljude i životinje opasni preparati koji se koriste u sistemskoj deratizaciji koja se trenutno sprovodi na teritoriji grada Kruševca. Bilo je i pitanja šta se dešava sa uginulim pacovima i miševima, odnosno, gde oni završavaju. Odgovore smo potražili u ovdašnjoj Veterinarskoj stanici koja i sprovodi ovu akciju.
Prema rečima Dragana Džugurdića, direktora Veterinarske stanice Kruševac, preparati koji se koriste u sistemskoj deratizaciji koja se sprovodi na teritoriji našeg grada, odobreni su od strane Ministarstva zdravlja. To su, kako je istakao, preparati koji se isključivo koriste u sistemskoj deratizaciji na novou cele Srbije, kao i u zemljama Evropske unije.
-Preparati koji se koriste sadrže aktivnu supstancu bromadiolon ili brodifakum u koncetraciji od 0,005 odsto. U toj koncetraciji preparati su neškodljivi za ljude u slučaju kontakta sa kožom, udisanja prašine ili ingestijom manjih količina- kaže Džugurdić.
Ističe da su u pripremljenoj količini i koncetraciji po jednom mamku, ti preparati neškodljivi i za domaće i divlje životinje:
-Potpuna zaštita se sprovodi pravilnim postavljanjem mamaka na mestima koja su nedostupna većini domaćih i divljih životinja, kao i ljudima. U slučaju unosa velike količine preparata, kako kod ljudi, tako i kod životinja, i pojave simptoma i znakova trovanja, antidot je vitamin K.
Na pitanje koje su postavili građani šta biva sa otrvovanim pacovima i miševima, odnosno, gde oni završavaju, Džugurdić kaže:
-Što se glodara tiče, kada uzmu preparat, raste im temperatura, da bi se rashladili prirodno se vraćaju u dubinu zemlje, u rupe, kanalizaciju, a tu i uginu.
Podsećamo, sistemska deratizacija, sa kojom se otpočelo prošle nedelje, trajaće do novembra. Akciju sprovodi ovdašnja Veterinarska stanica, pod pokrovitelsjtvom grada.
Deratiazcija se sprovodi između leve obale Rasine i desne obale Zapadne Morave, a granice su naseljena mesta Mudrakovac, Malo Golovode, Bivolje i Lazarica. Akcijom je obuhvaćeno priobalje reke Rasine i Garskog potoka, kanalizaciona mreža, groblja, parkovske površine, deponija u Srnju, pijace, podrumske prostorije stambenih zgrada.
Inače, osim što prave ekonomsku štetu, glodari su ujedno i prenosioci raznih bolesti. Prenose preko 30 bolesti na ljude, poput kuge, mišje groznice, leptospiroze, salmoneloze, trihineloze, antraksa, besnila….
Veći broj zakona i odluka predviđa vršenje sistematske deratizacije kao jednu od obaveznih mera za zaštitu zdravlja stanovništva od zaraznih bolesti.
D.P.
Foto: Veterinarska stanica Kruševac