Saosećanje, empatija, tuga i žal za nastradalima, ali i neverica i bes zbog svega što se u našem društvu dešava, nekoliko je reči kojima bi moglo da se opiše poteklih godinu dana u Srbiji i Kruševcu. Godišnjica je pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, odaje se počast za 16 žrtava, a sećamo se i stotina ili hiljada minuta tokom kojih su Kruševljani i Kruševljanke u tišini stajali na Trgu glumaca.
Stotine okupljanja građana, studenata, prosvetara, maturanata, organizovanje dočeka za studente i bicikliste na njihovim rutama ka Nišu ili Novom Pazaru, protestne blokade saobraćajnica, ostali su za nama tokom godine života u istovremenim osećanjima tuge i bunta, koji bi trebalo da doprinese tome da se nadstrešnica nikada više ne ponovi.
Desetine nadahnutih govora, potresnih poruka, kilometri pod nogama šetača, osećaj zajedništva, empatije, deljenja tuge i bola, ali i vere da se udruženo može do boljeg društva, nit je koja se od prošlog novembra provlači kroz živote mnogih.
Okupljanja su u Kruševcu počela nedugo nakon tragedije u Novom Sadu i prve, tada petnaestominutne tišine, održane u Novom Sadu i Beogradu. U Kruševcu se u čast poginulih, prvi put stajalo 22. novembra prošle godine ispred Skupštine Grada, kada su na okupljanje pozvali predstavnici kruševačkih opozicionih stranaka, poručujući da nastradale u padu nadstrešnice nije ubila nadstrešnica „već korupcija, nemoral, žudnja za rejtingom, svečana otvaranja“.
Na Trgu glumaca okupljanja su petkom u 11:52 počela da se održavaju od 13. decembra, da bi narednih meseci to postalo mesto odavanja počasti, te početna i završna tačka protestnih šetnji. Kruševački gimnazijalci su se već tog petka pridružili građanima u petnaestominutoj tišini. Novogodišnji i božićni praznici u grad su doveli studente te je 8. januara prvi put održan protest na njihov poziv. Usledila su okupljanja na poziv prosvetara, te će ostati zabeleženo da je u predvečerje Svetog Save ulicama grada prošetalo oko pet hiljada ljudi, vođenih idejom da nadstrešnica ne bi smela da se dogodi više nikome.
Ubrzo su se društvenom buntu pridružili kruševački srednjoškolci. Podržavajući studente u blokadi i njihove zahteve, u blokadu su početkom februara najpre stupili maturanti Gimnazije, sledeća je to učinila Medicinska škola, potom Politehnička škola „Milutin Milanković“, te Građevinska… U blokadi su im se pridružili i đaci treće godine Gimnazije, uz poruku da „trećaci nisu ćaci“.
Ostaće zabeleženo, takođe, da su se prosvetni radnici tokom tog tromesečja pobunili protiv dogovora koji su reprezentativni sindikati sklopili sa državom, te da je deo kruševačkih prosvetara, pre svega gimnazijskih profesora, u više navrata tokom tog perioda bio u svojevrsnoj obustavi nastave.
Iza nas je ostalo i nekoliko većih protesta koje su u Kruševcu organizovali studenti, a proleće je donelo i njihovu poruku građanima da mogu da se organizuju u zborove, kako bi pokušali da definišu probleme svoje lokalne zajednice, te da pokušaju da utiču na njihovo rešavanje.
Leto je donelo novi vid bunta, blokade saobraćajnica, koje su više puta sprovedene u Kruševcu, mada je zabeležena i situacija da se na jednoj blokadi niko nije pojavio.
Kruševljani i Kruševljanke su nastavili da se povremeno okupljanju tokom jeseni, kako bi odali počast nastradalima te podsetili da studentski zahtevi još uvek nisu ispunjeni, te da odgovorni za pad nadstrešnice nisu procesuirani.
Na ulicama našeg grada tokom proteklih godinu dana viđeni su brojni transparenti, koji možda najupečatljivije i najslokovitije šalju poruke: „Bravo studenti“, „Ruke su vam krvave“, „Sloboda je glagol“, Poznajete li osećaj – zove se sramota“, „Vreme je za pravdu, vreme je za istinu“, „Srbija kuća na promaji“, „Prljave ruke dalje od struke!, „Samo student Srbiju spašava“, “Sloboda ili ništa“, „Dokle bre da nas voza zli čarobnjak iz Oza?“, „Budi promena koju želiš da vidiš“, „Čarapani su na strani pravde“, „Deca na ulici lekciju drže“, „Đaci su na ulici jer su škole odavno izgubile vrednost“.
Danas, gde god da si, u 11:52 zastani!