Miona i Bogdan studiraju u Beogradu i zajednička crta im je ljubav prema psihologiji. Miona ima 21 godinu, druga je godina i na budžetu je na Filozofskom fakultetu. Bogdan ima 25 godina i na trećoj je godini studija psihologije na FMK.
Motivi za studiranje psihologije su im različiti. Mionina ideja je bila bavljenje marketingom, dok je Bogdan više bio okrenut ka otvaranju novih vidika i spoznaji sveta kroz perspektivu formalne psihologije. Da ponovo mogu da biraju da li će upisati privatni ili državni fakultet, uradili bi isto.
– Mislim da je na mom fakultetu zanimljivije, jer imam priliku da bolje upoznam ljude sa različitih katedri i vidim njihova iskustva i stavove. Za razliku od privatnih fakulteta, državni daje neku širinu- kaže Miona.
Sa druge strane, Bogdan smatra da je važno da fakultet bude intelektualno stimulativan i zahtevan.
– Mislim da ovako ne manjka ni fundamentano znanje o oblastima koje me interesuju, a ni organizacija ličnog/profesionalnog života. Ovom opcijom omogućavam sebi bolju perspektivu na tržište rada kao i konkretnije preusmerenje.
Pored studenata koji rade kako bi olakšali roditeljima, postoji i veliki broj onih koji su aktivni u mnogim studentskim organizacijama ili udruženjima. Za angažman bilo kakvog tipa, potreban je određen nivo adaptivnosti studija zarad bavljenja društvom, sobom..
– Pre uvođenja Bolonje, studije su bile adaptivnije. Sada je sve obavezno, i predavanja i vežbe. Meni to ne smeta, ali dosta ljudi ima problem zbog poslovnih ili drugih obaveza. Takođe, pre smo mogli birati koje predmete slušamo po kojoj godini, sada se ne može odskakati od datog rasporeda– navela je Miona.
– Filozofski možda nije najteži, ali definitivno jeste jedan od težih fakulteta. Mnogi kažu da je najteže upisati psihologiju na državnom, a da ju je kasnije lako završiti. Neke stvari mi lakše padaju za učenje od drugih, zavisi i od predmeta i od interesovanja, ličnih preferenci– dodaje ona.
Kombinatorika predavanja koju Miona opisuje po ličnom iskustvu je takva da je ona u prvoj godini imala dosta slobodnog vremena, dok je druga godina studija za nju i ostale kolege najteža:
–U drugoj godini apsolutno ništa nisam radila sem što sam učila. U prvoj godini sam bila aktivna u različitim projektima, viđala se sa društvom i povrh svega stizala da redovno obavljam obaveze na fakultetu.
Na privatnom fakultetu je situacija nešto drugačija.
-S obzirom da sam zaposleni student, smatram da su studije dosta adaptivne, makar što se predavanja tiče. Kod nas postoji i opcija slušanja predavanja na daljinu, što može biti korisno, mada smatram da je korisno u što većoj meri ići na predavanja– mišljenja je Bogdan.
Ipak, i pored adaptivnosti, on nailazi i na poteškoće u stvaranju balansa.
–Neretko su mi akademske obaveze trpele zbog posla, tako da fakultet definitivno traži dosta odricanja, posvećenosti. Opet, izuzetno je dobar za razvoj modela učenja koji je u skaldu sa obavezama i dinamikom života– dodaje on.
Na pitanje „Zašto ne privatni/državni“, ovi studenti iz Kruševca kažu:
–Generalno imam stigmu prema ljudima koji su upisali privatni fakultet. Ne mora mnogo da se radi, lako se polažu ispiti. Znam ljude koji tako prolaze na svojim fakultetima. Nekada su to oni koji završe stručnu školu, upišu psihologiju na privatnom fakultetu i hvale se kako imaju bolji prosek od mene– kaže Miona.
Ipak, dodaje i ovo:
–Sa druge strane, literatura na privatnim fakultetima je uglavnom novija nego naša. Mi imamo literaturu i iz 1978. što nije primereno za mladu nauku koja se toliko razvila, pogotovo poslednjih par decenija. Pored toga, mislim da imaju bolje izbore za prakse.
Navodi da na kraju ipak mnogo toga zavisi i od toga koliko se neko trudi:
–Uvek će postojati makar malo stigme ako mi neko kaže da je na privatnom, ali to je pre nego dublje upoznam osobu. Neko ode na privatni zbog dubokog interesovanja za određenu oblast u okviru neke nauke, kao i zbog benefita koji se pružaju, dok su neki lenji za učenje, a žele diplomu.
Bogdan pak kaže da ima neutralan stav koji ipak naginje ka pozitivnom.
– Postoji definitivno institucija Univerziteta, produkcije znanja koja se odvija u državnim fakultetima. Sa druge strane, mislim da je to postala velika ljuštura i da je zakržljala ta institucionalnost fakulteta.
Prema njegovim rečima, državni fakultet se nudi kao jedina opcija za dalje uspehe u karijeri.
– Puno je akademske sujete, a da budemo iskreni, vrlo je nizak stepen fleksibilnosti i tolerancije među studentima, pogotovo kod onih koji žive u domovima, a sve to pod izgovorom velike konkurentnosti, dodaje Bogdan, te zaključuje da bi trebalo povesti malo više računa i preusmeriti fokus sa tradicionalne institucionalne reputacije Univerziteta ka praktičnim potrebama i realizacijama potreba studenta.
Iako je upisivanje fakulteta česta tema razgovora, gde je za roditelje neretko vrlo važno šta će drugi reći, za naše mlade studente, element zvani „okolina“ nije imao puno uticaja na donošenje odluke.
– Prva stvar zbog koje sam donela svoju odluku jeste nedostatak finansija, tako da nisam ni razmišljala mnogo o drugim opcijama. Ono što mogu da primetim u razgovoru sa prijateljima, porodicom, jeste da je prvo pitanje „šta si upisala“, a sledeće „privatno ili državno“. Ljudi kao da imaju više poštovanja ako si na državnim studijama.
– Nezavisno od psihologije, ljudi imaju mnogo više upisnih rokova na privatnim fakultetima, dok je na državnom samo jedan. Na kraju ipak kritike ne treba da budu generalizovane, o izboru treba suditi na individualnom planu– zaključuje Miona.
Bogdan je od neposredne okoline doživeo više osuda.
–To me nije sprečilo da donesem odluku. Dobro sam se upoznao sa planom i programom studiranja, profesorima, vannastavnim aktivnostima i akreditovanošću fakulteta. Do sada je sve bilo na zadovoljavajućem nivou. Svi mi koji studiramo na privatnim fakultetima znamo da među većinom postoji stigma. Kao što nam je jedan od profesora i rekao, utoliko više i treba da se trudimo i fokusiramo na znanje kao takvo. Društvena okolina će mahom biti neprijateljska prema činjenici da dolazimo iz akademske pozadine privatnog fakulteta, i svesni smo toga– kazao je na kraju Bogdan.
K. Dragonjić
Foto: pixabay