Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas (6.maj) proslavljaju Đurđevdan, dan svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija. Đurđevdan je krsna slava brojnih porodica i hramovna slava Sabornog hrama Svetog Đorđa u Kruševcu.
Ovaj slavni svetitelj rodio se u kući bogatih i časnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao.
Već u dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin, čime je započelo njegovo stradanje za veru.
Strašna mučenja kojima je bio podvrgnut nisu ga pokolebala. Neprestano, usrdno i iskreno se molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima i careva zena. Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine.
Od tada, mnoga čuda dešavala su se na njegovom grobu. Zbog njegove iskrene i nepokolebljive vere, Gospod ga je učinio moćnim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.
Sveti Đorđe na ikonama se predstavlja na konju, sa kojeg kopljem probada aždaju. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koju je, prema verovanju, Sveti Đorđe pobedio. Pod pobedom koju je odneo nad aždajom, najverovatnije se misli na prekid progona hrišćana, deset godina nakon njegove smrti i proglašenja hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva, od strane cara Konstantina.
Na Đurđevdan, kuće se kite vrbom i zelenilom. Pletu se venci od bilja i leskovog pruća koji se bacaju na kućni krov ili zadenu za kapiju i stajska vrata.
Biljke koje se uberu uoči Đurđevdana domaćice stavljaju u lonac sa vodom, a svaka travka ima posebno značenje: zdravac- da je mnogo zdravlja u kući, grabež- da se momci grabe oko devojke, dren-da deca budu zdrava. Zajedno sa travama, u lonac se stavlja i crveno jaje od Vasrksa (čuvarkuća), pa se ujutru, na Đurđevdan, vodom iz lonca umivaju deca, sa željom da budu lepa i rumena kao crveno jaje.
Ako je na Đurđevdan vedro, veruje se, biće rodna godina. Ako tada i sutradan pada kiša, leto će biti sušno. Pada li kiša na treći dan, dakle na dan svetoga Marka, leto će biti kišovito.
Na Đurđevdan, posebno je veselo u romskim naseljima, gde se tri dana bez prestanka slavi uz muziku i dobru hranu.
Svima koji slave Đurđevdan, želimo srećnu slavu!
Naslovna foto: Fejsbuk stranica Saborne crkve Svetog Georgija u Kruševcu