Danas, 7. januara, pravoslavni vernici širom sveta proslavljaju Božić, rođenje Isusa Hrista, najradosniji hrišćanski praznik.
Božić je dan kada se okupljaju članovi porodice, razmenjuju molitve i običaji, a stariji prenose tradiciju mladima. Ovaj dan mnogi vernici koriste da se zahvale, pomire sa drugima i usmere pažnju na duhovne vrednosti.
Uobičajeni božićni pozdrav je “Hristos se rodi”, odgovara se sa “Vaistinu se rodi”, i ovako se pozdravlja sve od Božića do Bogojavljenja, 19. januara.
Na Božić, slavlje se u zoru najavljuje crkvenim zvonima, pucnjavom i prangijama. Deo porodice idu u crkvu da prisustvuju jutarnjoj liturgiji. Ne jede se ništa pre nego što se proba prosfora, koja se donosi iz crkve za one koji su ostali kod kuće.
Položajnik je prva osoba koja posećuje porodicu na Božić, a ova poseta može biti slučajna ili unapred dogovorena. Porodica često unapred dogovara ko će ih prvi posetiti na Božić.
Polažajnik stupa u kuću prvo desnom nogom, pozdravljajući okupljenu porodicu „Hristos se rodi, srećan Božić“. U rukavici nosi žito koje istresa pred pragom, ili baca na ukućane. Ukućani odgovaraju sa „Vaistinu se rodi“ i bacaju žito na polažajnika koji zatim prilazi ognjištu, uzima žarač ili granu i više puta udara u zapaljeni badnjak da bi iz njega poletele varnice. U isto vreme, položajnik izgovara:
Koliko varnica, toliko se sreće u ovoj kući.
Koliko varnica, toliko u kućnom džepu novca.
Koliko varnica, toliko u toru ovaca.
Koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca.
Koliko varnica, toliko gusaka i piladi,
a najviše zdralja i veselja.
Položajnik najčešće ostaje na večeri sa porodicom. Na poklon dobija peškir, košulju, čarape ili neku drugu korisnu stvar.
Neizostavan deo božićne trpeze je pogača česnica. Običaj je da se u testo stavi novčić, zrno žita, zrno pasulja, dren…Česnica se lomi na delove, prema broju ukućana, a prema pronađenim predmetima, simbolično se proriče uspeh i sreća u narednoj godini.
Na božićnoj trpezi glavno meso je prasetina, ređe i jagnjetina. Veruje se da se na Božić ne sme jesti piletina ili ćuretina kako sreća ne bi “odletela” iz kuće. Pored mesa, priprema se sarma, ruska salata, razni kolači…
Posle svečanog ručka dele se pokloni među ukućanima, a nakon toga se odlazi na čestitanje rodbini i prijateljima.
Na Božić se, prema narodnom verovanju, ne spava da se ne bi dremalo cele godine. Običaj je i da se započinju poslovi, kako bi cele godine išli od ruke.