Dok se Srbija sprema da obeleži Dan državnosti uz zastave, svečane akademije i poruke o slobodi i dostojanstvu, radnici u mnogim trgovinama će taj dan provesti na poslu, kao što su radno proveli Božić, a sudeći po dosadašnjoj praksi, radiće i na Vaskrs.
Četiri slobodna dana većina građana/ki iskoristiće za porodične ručkove, izlete, druženje sa prijateljima. Planova je mnogo, ali ne za radnike u trgovini, koji u ovim danima mogu da planiraju samo smene. Umesto odmora, njih čekaju redovi kupaca koji su se u poslednjem trenutku setili da su „zaboravili“ da kupe sve što im treba.
U Kruševcu, kao i drugim gradovima širom Srbije, zna se tačno koji marketi rade uvek, pa su u dane praznika u tim prodavnicama gužve veće nego inače:
– Kod nas su u prazničnim danima uvek ogromne gužve. Teško mi sve to pada, možda ne toliko za ovaj praznik koliko za Božić i Vaskrs, kada bi svako trebalo da bude sa svojom porodicom. Ne bunimo se jer možemo da ostanemo bez posla. Nemojte da napišete moje ime, imaću problem – kaže radnica jednog od onih marketa u našem gradu koji rade svih 365 dana u godini.
Iako dolaze u markete u dane praznika, kupci se generalno ne slažu sa time što trgovci nemaju slobodne dane u vreme praznika.
– Svaki put sebi kažem da ću u dane praznika da bojkotujem markete, pa opet dođem nešto da kupim kad je već otvoreno. Nismo mi krivi što oni rade, ali bi trebalo da ih podržimo tako što nećemo tog dana ništa da kupimo. A kupujemo, čini mi se da su tada i veće gužve – kaže sugrađanka Olivera.
Dragan S. smatra da bi država trebalo da zabrani rad trgovinama u danima koje proglasi neradnim:
– Da odemo kod lekara i da kupimo lek moramo, sve ostalo može da sačeka. Lično, iz principa, konkretno na Božić i Vaskrs, ne idem u prodavnicu. Žao mi je ljudi koji tamo rade, imaju oni porodice sa kojima žele da provedu praznik. Za mene je to iživljavanje od strane poslodavca i država bi trebalo da zauzme stav, nema rada praznikom, nema rada ni nedeljom, ako nisi do subote kupio šta ti treba, čekaj ponedeljak.
Sugrađanka Milena kaže da se saoseća sa trgovcima koji rade u dane praznika, te da bi radije bila bez posla nego da radi kad svi drugi praznuju:
–Radim u jednog specijalizovanoj prodavnici i naš poslodavac poštuje sve praznike, ne radimo nikada ni nedeljom. Imam drugaricu koja radi u marketu gde nema slobodnih dana, a njena plata je manja od moje. Odem u market kada je praznik samo ako moram, ako im nestane nešto što mi baš treba, a inače gledam da ih zaobilazim u to vreme. Ako bismo svi prestali da kupujemo u vreme praznika, možda bi vlasnici marketa shvatili poruku.
Da su poslodavci koji ne poštuju praznične dane nekorektni, ali da deo krivice snose i kupci, mišljenja je Dobrila N.
– Pamtim vreme kada nedeljom trgovine nisu radile, ništa nam nije falilo, znali smo da je tako i snabdevali se na vreme. Sad imamo markete koji rade 365 dana u godini, pekare koje rade 24 sata. Ako bi država uvela nedelju i državne praznike kao neradne dane za sve, sigurna sam da bi se mnogi pobunili. Takvi smo, sebični, samo nama da bude dobro. Nije sve samo do vlasnika marketa, jer da mi ne kupujemo u dane praznika, ne bi ni oni radili. Dakle, krivi smo svi.
Iako zakon predviđa uvećanu dnevnicu za rad na državni praznik, mnogi zaposleni svedoče da je to uvećanje skromno, ili ga uopšte nema. Posebno su pogođeni radnici koji rade na određeno vreme i ne usuđuju se da odbiju smenu. Za njih je izbor je često sveden na raditi ili rizikovati da se izgubi posao.