Nedaleko od Kruševca, uz Rasinu, penzioner Dragan Stanković, pronalazi inspiraciju za svoje kreacije od drveta. Dok šeta obalom, zapaža ono što se drugima čini nebitnim – korenje ili žile drveća, koje reka nanese posle obilnih padavina. Radni vek je proveo okružen bukom kamiona i autobusa, radeći kao bošista. Pokazalo se da je, ipak, u duši umetnik, koji u tišini oblikuje drvo pretvarajući ga u čudesna dela.
– Kad ugledam kakav komad, odmah mi zaliči na nešto, na oblik, figuru, već imam u glavi sliku gotovog proizvoda – počinje Dragan priču za Odjek.
U tim trenucima mu prija da se osami na nekoliko sati. Uz maštu, nožiće za rezbarenje, dleto, u njegovim rukama nastaju nestvarne kreacije. Inspiracije, veli, ima na pretek!
Svoj hobi je počeo iz inata, da samom sebi pokaže da on to može. Neosporno je da su talenat i umetnički duh prisutni, ali kroz šalu kaže da ranije nije isticao to da njegovi roditelji ne bi rekli da se “zamlaćuje”.
Počeo je od manjih drvenih komada i oblikovao uglavnom životinje, a vremenom je došao do maestralno uhvaćenih pokreta, balerina, lika Novaka Djokovića, bacača diska, devojke sa krčagom.
– Svaka figura je za mene posebna, interesantna na svoj način, a teže je napraviti sitne detalje na njima, izraze lica – objašnjava nam.
Voli to što radi, nikad nije imao ideju da negde izlaže radove kako da bi nekoga impresionirao
– Kad je dosadno, teško ili imam neki problem, u ovome nalazim smirenje, olakšanje. To je prilika da se nakratko odvojite od svojih misli i preusmerite na nešto drugo, korisnije – poručuje Dragan skromno i nenametljivo.
Svako ko svrati u dom porodice Stanković ostaje zadivljen malim drvenim carstvom, koje liči na mini muzejsku izložbu.
Svaka figura ima posebno mesto na policama u kući.
– Promenite ritam života, uradite nešto zbog čega ćete vrednovati sebe! Priroda i mašta mogu svašta – poručuje Dragan.
Brankica Stanković, građanska redakcija