Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac (CINK) organizovao je seminar o temi “Podizanje kapaciteta lokalnih medija za izveštavanje o pripadnicima i pripadnicama društveno osetljivih grupa”.
Učesnici seminara su novinari iz Kruševca, Aleksinca, Kragujevca i Novog Sada, a predavači novinari sa dugogodišnjim iskustvom u izveštavanju o osetljivim kategorijama društva.
Jelena Božović, urednica portala Odjek, otvorila je seminar predavanjem o temi “Lokalni mediji i izveštavanje o društveno osetljivim grupama”. U uvodnom delu ona je govorila o istorijatu etičkih smernica rekavši da, kako su se razvijali društvo i novinarstvo, uobličavala se i normativna etika, najpre u Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji:
–Prvi nacionalni Kodeks novinara Srbije usaglašen je tek 2006. godine od strane dve najveće nacionalne novinske asocijacije, Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženje novinara Srbije. U većini zemalja, pa i u Srbiji, etički kodeksi nemaju obavezujuću pravnu snagu i nisu podložni sankcionisanju u pravnom smislu, u slučaju narušavanja. To znači da bez profesionalne volje za poštovanjem etičkih normi, ali i bez društvenog okruženja koje je opredeljeno da osudi, odnosno ne podrži medijske kuće koje nepoštuju opšte vrednosti profesije, novinarski kodeks nema suštinsku vrednost.
Navela je da lokalni mediji u Srbiji, u izveštavanju o osetljivim grupama, često imaju ograničavajuće faktore, poput malog broja članova redakcije, nemogućnost odlaska na neophodne edukacije, problem cenzure i autocenzure.
– Često je zastupljeno i kršenje etičkih normi pri izveštavanju o društveno osetljivim grupama, a da novinari nisu ni svesni toga. Većina nas bi kazala da je u redu da govorimo o starim sugrađanima, a oni su ustvari stariji, ne stari – navela je jedan od primera.
Istakla je kao primere loše prakse i zloupotrebu dece, pogotovu u političkim kampanjama, zloupotrebu predstavnika određenih udruženja osoba sa invaliditetom, koje su sa političkih skupova pozivale članove udruženja da podrže određenu opciju, a mediji o tome izveštavali.
– Moglo bi se reći da je, što se lokalnih medija tiče, najveća pogreška kod izveštavanja o društveno osetljivim grupama, to što se većina njih uopšte ili nedovoljno bave tim temama, a kada se bave rade to na pogrešan način. Mediji koji su pod uticajem vladajuće političke strukture su, pre svega, okrenuti izveštavanju o aktivnostima političara i političarki, o tome šta je urađeno, uređeno, dakle promotivno. U tim situacijama pripadnici društveno osetljivih grupa su, najčešće, instrument preko koga se vrše pohvale onih koji su na vlasti – istakla je ona.
Povodi za izveštavanje o osetljivim društvenim grupama, kako je dodala, su najčešće datumi značajni za tu grupu i tada imamo prigodne svečarske tekstove, potom projektno izveštavanje, kada su osetljive društvene grupe deo projekata civilnog društva ili samog medija ili pak kao deo društvene odgovornosti koji kompanije plasiraju medijima:
–Ta vrsta izveštavanja, kroz projekte ili kao deo društvene odgovornosti, nije sporna ako je urađena po etičkim standardima, ali može da otvori moralne dileme, ukoliko mediji nemaju kapacitet da nastave sa izveštavanjem o određenoj grupi. U takvim situacijama treba naći pravu meru. To znači, važno je to što se određene teme pokreću u okviru određenih projekata, jer bi inače ostale nevidljive, ali je još važnije, da mediji na neki način nastave da se bave tim temama – zaključila je Božovićka.
Danijela Pavlović, dopisnica novinske agencije FoNet, koja je u novinarstvu duže od tri decenije, govorila je o temi “Značaj medija u prevenciji govora mržnje”.
– Svedoci smo da je govor mržnje u Srbiji itekako prisutan, ima ga u medijima, na društvenim mrežama, u skupštini, na ulici, zapravo svuda. Zakon ga prepoznaje, ali se retko sankcioniše. Rezultati istraživanja nevladine Mreže za izveštavanje o različitosti pokazuju da su žene prve na meti govora mržnje u medijima i na društvenim mrežama u Srbiji, govor mržnje dominantan je i prema pripadnicima LGBT zajednice kao i prema nacionalnim manjinama –navela je ona.
Oko 12 odsto govora mržnje usmerenog je protiv političkih i ideoloških protivnika. U prethodne dve godine imamo neprestanu kampanju targetiranja političkih protivnika. To su nekad opozicioni političari, ali su vrlo često i novinari i novinarke, aktivisti i aktivistkinje, nekad čak i obični ljudi koji su samo išli na proteste:
–Govor mržnje propagiraju određeni mediji u Srbiji, Novosadski Centar za interkulturalnu komunikaciju analizirao je izveštavanje pet dnevnih novina u Srbiji. Zaključili su da Informer, Kurir, Večernje novosti, Alo i Blic sistematski neguju govor mržnje. Zanimljivo je da su istraživači prepoznali da fiksiranje na određene teme nije autentično te da se prepoznaje “uređivačka orkestracija”.
Istakla je da je govor mržnje svakako opasna pojava, da novinari imaju veliku odgovornost u oblikovanju javnog mnjenja, te da je njihova je pre svega moralna obaveza da se bore protiv te opasne pojave, jer mediji imaju moć da oblikuju stavove i uverenja ljudi, i negativne i pozitivne:
–Mi novinari nismo samo kanali za prenošenje informacija, mi praktično na neki način gradimo i društvene vrednosti, a to zapravo znači da je naš posao i da edukujemo širu javnost na određene teme, pa i na temu tolerancije i poštovanja različitosti. Možemo da pokušamo da izveštavamo tako da u našim tekstovima budu naglašene zajedničke vrednosti, ljudskost i pozitivne priče iz zajednice može doprineti smanjenju govora mržnje. Govoru mržnje često su izloženi i pripadnici LGBT populacije.
Ona je na kraju svog izlaganja predložila smernice za borbu protiv govora mržnje izbegavanjem senzacionalizma, edukacijom kroz medije, promovisanjem pozitivnih priča, zakonskom regulativom i samoregulacijom:
–Kao novinari, moramo biti svesni snage reči koje koristimo. Na nama je da doprinesemo stvaranju društva u kojem mržnja nema mesto, i da umesto toga promovišemo dijalog, razumevanje i poštovanje među različitim grupama ljudi. Čak i ako smo sto posto sigurni da govor mržnje koji smo postavili u nekom svom tekstu nikada neće biti sanksionisan, moramo da se držimo moralnih normi i da budemo svesni težine svake svoje napisane ili izgovorene reči.
M.M.D.