U znak sećanja na prerano preminuli komšinicu Sanju Stamenković, stanari zgrade u naselju Ujedinjene nacije, u ulici Luja Pastera 4, i ove godine organizovali su zajedničko druženje i podelu paketića za najmlađe. Deda Mraz je, kao i prethodnih godina, bio Sanjin sin Pera.
Vođena željom da poveže ljude i unese toplinu među komšije Sanja je, kao upravnica zgrade, osmislila i pokrenula mnogo toga pozitivnog, između ostalog, i božićnu čaroliju koja se i danas s ljubavlju čuva.
– Božićno druženje koje smo ustanovili kao tradiciju, i nakon što nas je Sanja kao njegov idejni tvorac napustila, način je da se na najlepši hrišćanski praznik zbližimo i podelimo lepe emocije. U vreme sve veće otuđenosti , gde se komšije često i ne poznaju, ovo je jedan divan način da se povežu. Sa posebnom radošću ovaj susret iščekuju deca , kojih je na našu radost sve više, ali i naš komšija Pera koji je od prve godine u ulozi Deda Mraza. Božićnim druženjem čuvamo i sećanje na Sanju koja je imala divnu pokretačku energiju kojom je motivisala komšije na mnoge zajedničke akcije – kazala je Vesna Kezović Miljković, stanarka ove zgrade.
Novogodišnje paketiće koji su obezbeđeni sredstvima iz zajedničkog fonda stambene zajednice, dobila su sva deca koja žive u ovoj zgradi. U kostimu Deda Mraza podelio ih je desetogodišnji Pera koji je, kao i njegov tata, ponosan na to što komšije čuvaju sećanje na Sanju i vrednosti koje je zastupala – zajedništvo i radost deljenja.
O Peri komšije imaju samo reči hvale. Kažu da je dobar dečak, te da bi njegova mama bila ponosna da može da vidi kako je sa samo deset godina tako uspešno preuzeo ulogu Deda Mraza. I ne samo to. Pera je i dobar đak, pre svega uspešan u matematici, što mu je donelo i nagrade na takmičenjima.
Obradovala su se deca i Deda Mrazu i paketićima, kao i ručno izrađenim privescima koje je sa ljubavlju za ovu priliku izradila Dušanka Janošević, komšinica iz zgrade koja je i prošle godine, istim povodom, pripremila simbolične poklone za sve mališane.
U duhu praznika pripremljeno je i malo posluženje, bilo je sokova i slatkiša, a služila se i vruća rakija. Dok je napolju provejavao sneg, iz hodnika zgrade u Luja Pastera 4, u božićnoj večeri čuo se smeh, dečja graja, čavrljanje…Jednom rečju, prava mala komšijska čarolija koja potvrđuje da lepe ideje i dobri ljudi nikada ne odlaze u zaborav.
D.P.