Porodica Kostić iz Bivolja baštu sadi isključivo za lične potrebe. Sve po malo, pa i beli luk za koji su seme ove godine uzeli od rođake iz Štitara. Kad je došlo vreme da se luk izvadi, bilo je slično kao u dečijoj priči „ Deda i repa“.
„Glavna“ za održavanje bašte i ubiranje plodova, Jordanka je ovoga puta u pomoć morala da pozove supruga Petra.
–Kada je pokušala da izvadi struk luka koji se inače dosta izdvajao od ostalih po visini stabla, nije mogla. Okopao sam zemlju sa strane da ne bih oštetio glavicu i kad sam na kraju uspeo da je izvadim iz zemlje, bio sam iznenađen. Imam 81 godinu i nikada do sada nisam video toliku glavicu belog luka- kaže Petar.
Pozvao je i komšije da vide to „čudo“:
-Komšinica je predložila da izmerimo glavicu i vaga je pokazala da ima više od 900 grama. Pitali su me da li sam zasadio neku specijalnu sortu, da li sam koristi neke posebne preparate. Ništa od toga. Običan beli luk, jesenac, dala nam ženina sestra iz Štitara seme, đubrili smo zemlju stajnjakom i to je to.
Čulo se da je Jordanka proizvela džinovski luk, pa zovu prijatelji i rođaci, traže seme.
–Da mi posadimo, pa šta ostane, daćemo i drugima, naravno. U međuvremenu planiram da odem po savet u Poljoprivrednu službu, da mi kažu šta dalje činiti. Supruga i ja nemamo neko znanje o poljoprivredi, naša bašta je više naša razonoda, a i da znamo šta jedemo, neprskano, domaće. Sad ispade da smo ozbiljni proizvođači- u šali kaže Petar.
Dvorište porodice Kostić izgleda besprekorno, trava je podšišana pod konac. Sa puno ljubavi Jordanka neguje cveće, posadili su i voće- aroniju, kivi, kajsije…Iako mala, u bašti iza kuće ima svega- paradajza, krompira, graška, luka…Sve prirodno, jedino beli luk „neprirodan“.