Badnji dan, 6. januar, označava poslednji dan posta i pripremu za Božić. U pravoslavnoj tradiciji, ovaj dan nosi duboko versko značenje, ali i bogatu kulturnu tradiciju koja se prenosi generacijama.
Badnji dan je vreme smirenja i molitve. Veruje se da je to dan kada treba uskladiti misli i osećanja, pripremiti srce za rođenje Hrista i očistiti dušu od svakodnevne buke i briga. Zato ga mnogi nazivaju i danom tišine.
Jedan od najprepoznatljivijih običaja vezan je za badnjak, hrastovu granu koja se rano ujutru unosi u dom ili se pali ispred crkava.
Badnjak simbolizuje drvo koje su pastiri doneli da ogreju pećinu u kojoj se Hrist rodio, ali i snagu, trajnost i život.
Preko dana, badnjak stoji napolju i unosi se uveče, pred večeru. Kada ga domaćin unese u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom a domaćin ga stavlja uz ognjište. Badnjak se prvo celiva i maže medom, a potom se pali i pristupa se “džaranju”.
Poseban značaj ima i badnja večera, koja je posna i skromna. Na trpezi su danas riba, pasulj, suvo voće i druge namirnice koje podsećaju na skromnost i pripremu za slavlje Božića.
Slama ispod tanjira simbolizuje štalu u kojoj je rođen Hrist, a simbolika hrane i običaja podseća na zajedništvo i poštovanje tradicije.
Badnji dan je, pre svega, porodični praznik. Okupljanje uz večeru, molitvu i zajedničke običaje podseća na važnost ljubavi, zajedništva i međusobnog poštovanja.