Artificijalna inteligencija (AI), tema koja je dugo bila rezervisana za naučno-fantastične priče, danas je deo naše svakodnevice. Prvi koraci u razvoju AI datiraju još iz sredine dvadesetog veka, kada su istraživači postavljali temelje za mašine koje mogu da “misle”. Međutim, AI je zaista počela da dobija na značaju tokom 80-ih, kada su se razvijale sofisticiranije tehnologije za prepoznavanje obrazaca i simulaciju ljudskog razmišljanja.
Brzi skok u popularnosti AI dogodio se 2010-ih godina, kada su tehnološki giganti poput Google-a i Microsoft-a počeli da je primenjuju u širokom spektru industrija, od pretraživača do samovozećih automobila. Do 2022, AI je postala neizostavni deo tehnološkog razvoja, sa aplikacijama u medicini, finansijama, pa čak i u kućnim uređajima.
Pravi bum u javnosti desio se krajem 2022. godine, kada je OpenAI lansirao ChatGPT. Ovaj model, sposoban za generisanje teksta koji zvuči neverovatno prirodno, otvorio je nove mogućnosti u komunikaciji, obrazovanju, pa čak i u umetnosti. AI je odjednom postao alat dostupan svakome, a ne samo stručnjacima.
Sa ovim rapidnim razvojem dolaze i izazovi. Umetnici, koji koriste AI za stvaranje digitalnih dela, često se suočavaju sa kritikama da njihova dela nisu “prava umetnost”. S druge strane, učitelji i profesori se bore s novom vrstom akademske nepoštenosti, gde učenici predaju eseje koje je napisao ChatGPT, postavljajući pitanje o etici i autentičnosti.
Upotreba artificijalne inteligencije (AI) u školama postala je tema brojnih debata, zbog čega je njena uloga kontroverzna. S jedne strane, AI ima potencijal da unapredi obrazovni proces, dok s druge strane izaziva zabrinutost zbog etičkih i pedagoških pitanja.
AI se koristi u školama na različite načine. Aplikacije kao što su personalizovani tutorijali pomažu učenicima da savladaju gradivo tempom koji im odgovara. Softveri za analizu podataka pomažu nastavnicima da prate napredak svakog učenika i prilagode nastavni plan njihovim potrebama.
Učenje jezika, matematike, pa čak i umetnosti, može postati interaktivnije i prilagođenije individualnim sposobnostima učenika zahvaljujući AI-u. Međutim, AI u školama nosi sa sobom i kontroverze.
Na primer, učenici koriste AI alate poput ChatGPT-a za pisanje sastava i rešavanje domaćih zadataka, što postavlja pitanje o autentičnosti njihovog rada. Nastavnici se suočavaju s izazovom da prepoznaju da li je neki zadatak urađen samostalno ili uz pomoć AI-a, što može ugroziti procese učenja i vrednovanja rada.
Postavlja se pitanje da li preterana upotreba tehnologije može zameniti klasične metode učenja i umanjiti važnost kritičkog razmišljanja. Neki stručnjaci brinu da bi oslanjanje na AI moglo dovesti do toga da učenici izgube motivaciju da sami rešavaju probleme i razvijaju kreativnost.
Pored toga, postoji i zabrinutost u vezi sa privatnošću podataka učenika. AI alati prikupljaju velike količine podataka o učenicima, a pitanje zaštite tih podataka postaje sve relevantnije kako tehnologija napreduje.
Uprkos ovim izazovima, AI je sada nepovratno promenio način na koji radimo, komuniciramo, i stvaramo. Njegov razvoj, od naučnog eksperimenta do svakodnevnog alata, samo pokazuje koliko brzo tehnologija može da evoluira i postane deo našeg života.
Kako će se AI dalje razvijati, i kako ćemo se kao društvo prilagoditi njegovom sveprisutnom uticaju, ostaje da se vidi. Ali jedno je sigurno – AI je ovde da ostane, i naš svet više nikada neće biti isti.
Ukoliko mislite da Artificijalna inteligencija nije dovoljno razvijena i da je izuzetno prepoznatljiva u poređenju sa radom čovečje ruke, članak koji ste do sada čitali generisan je preko ChatGPT bota. Postavlja se pitanje, koliko vremena treba proći da bi AI zamenio čoveka?
Foto: pixabay