Većina studenata iz Kruševca ne planira da se vrati u rodni grad nakon završetka studija, pokazala je anketa ,,Posle fakulteta: kući ili dalje?”, koju je sprovela studentkinja sociologije iz Kruševca, a koja je obuhvatila 115 ispitanika.
Iako je Kruševac i dalje važan deo njihovog života zbog porodice i uspomena, mladi sve češće ne vide dovoljno profesionalnih i životnih prilika koje bi ih motivisale da ostanu u rodnom gradu. Prema rezultatima ankete, samo 18,3 odsto studenata navelo je da planira povratak u rodni grad, dok 33 odsto još uvek ne može da se izjasni. Skoro polovina ispitanika, odnosno 48,7 odsto odgovorila je da se neće vraćati u Kruševac, nakon studija.
U istraživanju je učestvovalo 115 studenata. Najveći broj ispitanika su studenti osnovnih studija, od kojih su 47 odsto studenti koji su na drugoj ili višoj godini, a 39,1 odsto na prvoj godini. Studenti koji su na master ili doktorskim studijama čine 13,9 odsto.
Među onima koji razmišljaju o povratku u rodni grad, porodica je najvažniji motiv, a slede mirniji način života i niži troškovi.
S druge strane, nedostatak prilika za napredovanje i niske plate su razlozi koji mlade odvraćaju od povratka. Najveći problem koji ispitanici navode jeste nedostatak napredovanja kao i manjak poslova u struci. Gotovo polovina ispitanika (49,6 odsto) smatra da u Kruševcu nema dovoljno kulturnih ili socijalnih sadržaja. Navode, takođe, da je kvalitet života još jedan razlog koji ih odvraća da se u vrate u rodni grad.
Na skali od 1 do 5, gde je trebalo da ocene perspektivu za mlade u Kruševcu, najčešća ocena bila je 2 (42,6 odsto), dok je 25,2 odsto ispitanika perspektivu ocenilo sa najnižom ocenom 1. Najvišu ocenu 5 dodelila je samo jedna osoba.
U slobodnim odgovorima studenti su podelili lična iskustva koja objašnjavaju prethodne odgovore. Mnogi ističu da se ne cene znanje i obrazovanje, već politička pripadnost i lične veze. Navode teško zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, diskriminaciju,, odabir poslova za određena zanimanja, nepoverenje i nezadovoljstvo lokalnom samoupravom, razočarenje u lokalni zdravstveni sistem.
– Nakon završetka studija, ne bih se vratila u svoj rodni grad jer trenutno ne vidim dovoljno perspektive za mlade ljude. Smatram da se trud, znanje i obrazovanje često ne cene dovoljno, dok su mogućnosti za profesionalni razvoj i napredovanje veoma ograničene. Mladi ljudi retko dobijaju priliku da iskažu svoje sposobnosti, a još ređe da budu adekvatno nagrađeni za svoj rad. Zbog toga mnogi odlučuju da potraže bolju budućnost van svog rodnog mesta. Ipak, moj stav ne znači da sam zauvek zatvorila vrata povratku. Vratila bih se u rodni grad ukoliko bi došlo do značajnih promena, ukoliko bi se stvorili bolji uslovi za zapošljavanje, veće poštovanje prema mladima i obrazovanim ljudima, kao i realne mogućnosti za lični i profesionalni razvoj. U tom slučaju, povratak bi za mene predstavljao priliku da doprinesem razvoju zajednice iz koje potičem – glasio je jedan od odgovora.
Jedan od ispitanika istakao je razlog zbog kog želi da ostane u Kruševcu:
– Poznajem ljude koji su uspešni u svojoj struci u Kruševcu, tako da je to motiv da ostanem.
Mladi su u svojim odgovorima otkrili i šta bi ih motivisalo da se vrate u svoj rodni grad:
– Najviše bi me motivisalo to da imam priliku da radim posao koji volim i da od toga mogu normalno da živim. Ako bih u svom gradu imala šansu za zaposlenje, napredovanje i osećaj da se moj trud ceni, rado bih ostala. Bitno mi je i okruženje u kome se mladi podržavaju i gde postoji prostor za ideje i promene. Sa druge strane, ako tih mogućnosti nema i ako imam osećaj da stojim u mestu, to bi me podstaklo da potražim prilike van grada. Želja za boljim uslovima, većim izborom poslova i više prostora za lični razvoj bila bi glavni razlog za odlazak.
Da li su vas rezultati ovog istraživanja iznenadili ili su ipak bili očekivani?
Mišljenje i osećanja Kruševljana povodom rezultata ankete neće u budućnosti uticati na demografiju Kruševca. Ono što može napraviti promenu je da još jedno obično istraživanje ne ostane samo statistika, već da postane akciono istraživanje.
Bojana Tepavčević, građanska redakcija