Naša čitateljka i sugrađanka, Milena Nikolić (20), sticajem porodičnih okolnosti već šest meseci boravi u Americi. Za portal ,,Odjek” beleži utiske o svom boravku na dalekom kontinentu, ali i o tome kakvi su Amerikanci.
Misao da će otputovati u Ameriku i tamo boraviti, pre nekoliko meseci bila je nezamisliva, kaže Milena i dodaje:
– Za mesto u kome živim važi „Everything is bigger in Texas“ (sve je veće u Teksasu), međutim, pojam velikog ili dalekog zadobio je pravu perspektivu iz koga ga posmatram tek kada sam se doselila. Iako se ovo najpre ogleda u prostranstvima Amerike, horizontu kome se naizgled ne prepoznaju granice, drago mi je što se ta izjava može i metaforički predstaviti duhom ljudi koji tu žive. Već na samom početku mog boravka ovde sva ubeđenja koja sam imala o stanovnicima Amerike, oblikovana stereotipima i pričama koje nisu bile deo mog iskustva, bila su demantovana, na čemu mi je jako drago.
Našu sugrađanku prijatno su iznenadili Amerikanci svojom ljubaznošću:
– Amerikanci su pokazali iskrenu nesebičnost, srdačnost, želju da pomognu kada za tim ima ili nema potrebe i time su srušili barijere koje sam verovatno i nesvesno postavila. Bez obzira na okolnosti, dva aspekta koja su neretko određivala i moje raspoloženje u datom trenutku jesu ljubaznost, koja kao da je urođeni deo njih samih, kao i opuštenost, uprkos užurbanom načinu života. Pretpostavila bih da su ove razlike dodatno naglašene činjenicom da potpuno drugačija atmosfera vlada u Srbiji, mada nekad i opravdano. Nešto za šta sam želela da se uverim da je samo mit i da Srbija za njih nije nepoznat pojam, nije potvrdilo moja očekivanja. Većina Amerikanaca nikada nije napustilo SAD, a oni koji jesu, Srbiju su uglavnom poznavali kao zemlju koja se graniči sa Hrvatskom, čije plaže obožavaju.
Otkriva nam i koji je grad kao sa filmova:
– Dugogodišnja želja da posetim Las Vegas, podstaknuta omiljenim filmovima čija je on lokacija, nikada se nije činilo da će ostati samo na nivou mašte, ali iznenadilo me je da je ovako brzo došlo. Svaki deo tog grada odiše energijom i to na jedinstven način. Iako je Las Vegas sinonim za kocku, nudi i bezbroj drugih mogućnosti za zabavu i istraživanje. Kao neko čiji je ovo prvi put u tom gradu, akcenat na kome je moj pogled bio jesu upravo svima dobro poznati objekti, Caesar Palace, fontana ispred hotela Bellagio, svima privlačna Sfera, kao i umanjeni prikazi evropskih prestonica (ne šalim se kad kažem da tamo čak i voda iz fontana lepo miriše). Samo desetak dana nakon što je objavljena vest o požaru koji je zahvatio Los Andjeles, napustila sam grad pamtivši ga „kao sa fimova“.
Posetila je i Hollywood, plažu Santa Monica, ali i druge destinacije:
Toliko čest prikaz na ekranu uslovio je da osećaj nostalgije pripisujem mestima na kojima ranije nisam bila, a najsnažniji efekat tog tipa bio je na plaži Santa Monica. Hollywood je jedno od mesta u kojem zaista dobijete priliku da hodate po zvezdama i bar na trenutak imate osećaj da je ulica kojom šetate Beverly Hills-om vaša svakodnevna ruta. Ali nesumnjivo, Walk of Fame je epicentar beskućnika, kriminala, mesto gde je zvuk policijskih i sirena hitne pomoći uobičajena pojava u razmacima manjih od sat vremena. Čak i da niste pogledali film Top Gun, sigurno bi vam se dopao kafić u San Diegu u kome je snimana nezaboravna scena na klaviru.
Na trenutke, kako kaže, osetila je atmosferu Divljeg zapada:
– U kratkom vremenskom razmaku bili smo, po mom mišljenu (a verovatno je da nisam objektivna), na jednoj od najlepših plaža Kalifornije, u mestu Koronado i to je bio prvi put da sam pomislila koliko bih volela da sam taj trenutak mogla da podelim sa nekim kome je život ovde uvek bio plan. Ono zbog čega mi je jedino žao je kratko vreme predviđeno za Grand Canyon, ali čak i tada bilo je vidno moje oduševljenje prilaskom svakom od vidikovaca. Iako nisam neko ko je odrastao uz kaubojske filmove, nije me odvratilo od želje da provedem dan u ulozi aktera spomenutih. U Arizoni, preciznije Tombstounu, uz sve atrakcije koje to mesto nudi, mogla sam da se upoznam s tim kako je bilo živeti kao kauboj u devetnaestom veku, uprkos tome što i voziti se kroz Texas i New Mexico pruža potpun doživljaj Divljeg zapada.
Životna filozofija Amerikanaca je jasna – živi kako bi radio, otkriva Milena:
– Koliko god se način života ovde činio dinamičnim i sa toliko potencijala za uspeh na različitim poljima, njihova “work-centric” etika predstavljala bi mi značajnu prepreku ako bih se odlučila da tu i ostanem. Iskustvo koje sam stekla jasnije mi je ukazalo na životnu filozofiju kojom se Amerikance vode, živi kako bi radio, što sa sobom utiče na mnoge aspekte života, čiji sam fleksibilniji karakter prihvatila.
Ipak, u Srbiji je čekaju porodica i prijatelji, sa kojima jedva čeka da podeli svoje utiske:
– Činjenica da ću se kroz određeno vreme vratiti u Srbiju i prilika da sve lepe trenutke, pa i one malo manje lepe, mogu podeliti sa meni dragim ljudima koji me tamo čekaju, pridodaju pozitivnom tonu priče. Ne postoji vremenski period koji se čini kao dovoljan da se Amerika u potpunosti obiđe i doživi u pravom smislu. Do povratka u Srbiju, pozdrav! – utisci su Milene Nikolić.
L.K.
Foto: privatna arhiva
Veoma realisticno prikazana Amerika, iz mlade perspektive! Odlicno za nase omladince!!