Stambena zgrada u Hiladarskoj ulici u Kruševcu, posebna je po mnogo čemu. Osim što tehnički sve odlično funkcioniše, zajedničke prostorije krase i umetničke fotografije, cveće i garniture za sedenje. I to nije sve. Na Božić, svake godine zgrada ima i svog položajnika koga stanari dočekuju kako i dolikuje- praznično. Mir i tišina u vreme odmora se podrazumevaju, kao i briga o svemu što je zajedničko u ovoj zgradi.
Zvuči nestvarno, ali je tako. Deset spratova, šezdeset stanova i oko 180 stanara, i svi dišu kao jedan. Kažu da je tako već 18 godina. Tu i tamo pojavi se neko nov, ali se vrlo brzo prilagodi.
-Nije ova zgrada uvek ovako izgledala. Niti je bilo ovako čisto, liftovi nisu radiili, podrum je bio u očajnom stanju, prostor oko zgrade neuređen. Samo sa tavana smo pokupili desetak džakova šriceva i ostalog smeća, kada smo rešili da uzmemo stvar u svoje ruke- kaže Snežana Usević, upravnica zgrade iz redova stanara, koja je na toj funkciji već 18 godina, sa kratkim (opravdanim) prekidom.
Kada su videli kako sve može lepše i bolje, stanari su se jedan po jedan priključivali akciji. Svako se prihvatio nekog posla, krečenja, pranja, ribanja, sadnje cveća ispred zgrade…
Komšija Dragan je majstor fotografije, pa je svoj doprinos dao tako što je za oba lifta i za svaki sprat uradio po jednu ili više slika. O svom trošku ih je i uramio. Njegove fotografije i danas krase zajedničke prostorije i na njih su stanari posebno ponosi i rado ih pokazuju svima koji im dođu u goste.
Stanari rado prepričavaju gostima istoriju fotografiju, objašnjavaju da je Dragan proputovao svet i kroz objektiv zabeležio neobične predele. Pored tih, na zidovima su i fotogarfije Kruševca kako je nekada izgledao.
–Dođu komšije iz susednih zgrada da pogledaju našu „izložbu“ fotografija, od sprata do sprata. Hvalimo se da imamo svoju galeriju, što je na neki način i istina. Mnogo smo ponosni na našeg komšiju Dragana i na to što nam zgrada izgleda ovako – ističu stanari.
Kada su sve postavili na svoje mesto, odlučili su i da da je red i da se međusobno bolje „upoznaju“.
–Danas je takvo vreme da ljudi ne poznaju svoje komšije. Dobar dan, dobar dan, i tu se sve završava. Potpuno otuđenje, nije ako nekada, nema više ono zafali vam začin, ulje i vi samo pokucate na vrata komšiji. E mi smo odlučili da ne bude tako. Neko se setio da iznese na hodnik stolice i stočić, skuvao kafu i pozvao komšije. Već sledeći put, svako je doneo po nešto, sok, kolač, meze…I sada je to praksa. Okupljamo se često i baš nam prija- kažu Sanja, Slađa, Dana i Mica.
Zgrada ima i svog položajnika, a osim na Božić, okupljaju se i na Vaskrs.
–Položajnik je uvek neko dete iz zgrade, kupimo mu poklon, on odrecituje neku prigodnu pesmicu. Svako iznese po nešto od hrane, zajedno se počastimo. Na Vaskrs je isto, tada se deca posebno raduju zbog uskršnih jaja. To je već tradicija– objašnjavaju stanari.
Ipak, kada se razgovara o održavanju zgrade i kućnom redu, tu vlada potpuna ozbiljnost.
.-Posle osam uveče, nema buke, nikome na pada na pamet da nešto buši, udara čekićem i slično. Tako je sve do devet ujutru, ovde ima male dece i važno je da i tada bude tišina. I svi poštuju kućni red. Naša deca, kad mi drugari dođu u zgradu da se igraju, uvek im kažu da hodnici ne smeju da se priljaju i da ne sme da se viče ako je vreme odmora– kaže upravnica.
Osim što se tačno zna šta je čije zaduženje, svaka nova ideja je dobrodošla.
–Razmatramo sve predloge i uglavnom ih usvajamo. Uskoro planiramo da zasadimo dva stabla japanskih jabuka ispred zgrade i da izbetoniramo jedan deo unutar koga ćemo posaditi sveće. Prostor ispred zgrade nam je takođe važan, tu se leti često okupljamo na našim klupicama. Uredili smo mi i taj prostor, ali želimo sad malo da inoviramo- ističe upravnica Snežana.
I komšije iz susednih zgrada imaju samo reči hvale za Hilandarsku 3.
–Imam drugaricu u toj zgradi, meni sve to izgleda nestvarno. U mojoj zgradi od smeća i vode ne možete da prođete kroz podrum, a kod njih je podrum čist kao da u njemu neko živi. Moja zgrada je sušta suprotnost, prljavo, polomljeni poštanski sandučići, išarani zidovi, lift često u kvaru, interfon ne radi…– kaže komšinica Maja.
Nudili su Snežani da je angažuju kao upravnicu u susednim zgradama. Kažu, samo da sve dovede u red, pa će posle oni da nastave.
–Nisam profesionalna upravnica i nema logike da ja to radim. Čak i da nije tako, ne bih mogla. Često putujem kod ćerke u inostranstvo, nemam vremena ni za svoju zgradu koliko bih želela, ali to je ipak nešto drugo, tu živim i važno mi je, kao i svim mojim komšijama, da sve to izgleda kako treba.
D.P.
Foto: privatna arhiva