Iako od socijalnog preduzetništva imaju najviše koristi, ni nakon godinu i po dana od donošenja zakona o tom vidu poslovanja, malo je lokalnih zajednica koje imaju i razumevanja i volje da podrže ovaj inovativni instrument, najviše poznat po zapošljavanje osetljivih i marginalizovanih grupa. O preporukama za kreiranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Rasinskom okrugu, za portal Odjek.rs govori Nenad Krstić, predsednik Udruženja građana “Evrokontakt”.
Krajem prošle godine, Udruženje “Evrokontakt” pokrenulo je Centar za socijalno preduzetništvo Kruševac kao pilot projekat koji, izmedju ostalog, ima za cilj da kreira model institucionalne podrške lokalne zajednice razvoju tog sektora. Centar ima svoj Savet koji čini devet predstavnica/ka svih sektora u lokalnoj zajednici, daje smernice za rad Centra i pruža podršku u njegovim aktivnostima.
U međuvremenu, ova organizacija je, na osnovu iskustva na terenu, ali i primera dobre prakse zemalja u okruženju, za jedinice lokalnih samouprava Rasinskog upravnog okruga, izradila Predlog preporuka za kreiranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva na lokalnom nivou.
Pojedinac kao potencijal, a ne trošak društva
Koncept podsticanja ugroženih kategorija stanovništva, kako objašnjava Krstić, pojedinca posmatra kao potencijal, a ne kao trošak društva, te samim tim i poklanja veću pažnju njegovom ekonomskom osnaživanju i socijalnom uključivanju. Odsustvo razumevanja značaja socijalnog preduzetništva, prema njegovim rečima, dovodi do nedovoljnog društvenog i ekonomskog razvoja, u poređenju sa drugim državama u okruženju. S druge strane, zbog opšteg nerazumevanja ove teme i nepostojanja operativnih mera podrške države, lokalne samouprave do sada nisu ni imale model na koji bi mogle da se ugledaju i podstaknu razvoj sektora socijalnih preduzeća.
– Postoji i pretpostavka da su trenutno osnovne barijere razvoju socijalnog preduzetništva vezane za finansijska sredstva, preduzetničko znanje i iskustvo, socijalni kapital, marketing, kulturne stereotipe i uticaj okruženja. Ali, utvrđivanjem odgovarajućih pokretača čijom primenom se može otkloniti prisutvo ovih barijera, lokalne zajednice imaju priliku da postave temelj za razvoj i napredak ovakvog modela poslovanja, te bi se posledično uvećala koristi za sve aktere u procesu socijalno-ekonomskog razvoja lokalne zajednice – objašnjava Krstić.
Kruševac ima potencijala
Iako Kruševac, u nešto manjoj meri i ostale opštine Okruga, imaju potencijala za usmeravanje javne podrške socijalnom preduzetništvu, Krstić kaže da konkretne mere izostaju. Prema njegovim rečima, zbog svoje hibridne prirode (poslovanje na tržištu i projektno delovanje u skladu sa društvenim misijama), socijalno preduzetništvo zahteva multidisciplinarni pristup i intersektorsko planiranje podrške:
– Prvi korak može podrazumevati kreiranje Lokalnog akcionog plana za razvoj socijalnog preduzetništva, drugi je usklađivanje i usaglašavanje tih mera sa postojećim lokalnim akcionim planovima u oblastima unapređenja položaja mladih, razvoja omladinskog preduzetništva, socijalnog uključivanja Roma i Romkinja, podsticaja u zapošljavanju i samozapošljavanju, razvoju usluga socijalne zaštite, lokalnom ekonomskom razvoju, razvoju poljoprivrede.
Krstić ističe da je evidencija sektora socijalnih preduzeća u Rasinskom okrugu urađena pre više od deset godina, da su ti podaci zastareli, te da je neophodno razviti mehanizme za njihovu evidenciju i praćenje. Takođe, za kreiranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva važna je obuka javnih službenika.
Potrebna sistemska podrška
Kako socijalnim preduzećima treba pomoći prilikom pokretanja posla i u početnoj fazi poslovanja, uz očekivanje da u zreloj fazi posluju na ekonomski održiv način, kao mere olakšica u poslovanju, lokalne samouprave mogu delimično ili potpuno da ih oslobode od plaćanja poreza, taksi, doprinosa u njihovoj nadležnosti…
– Na taj način se lokalna samouprava kratkoročno odriče određenih prihoda. Međutim, na duže staze očekivano je povećanje prihoda, imajući u vidu da će osnaženi socijalni preduzetnici izdvajati više sredstava za plaćanje poreza, taksi i doprinosa. Samim tim, povećaće se i prihodi lokalnih samouprava – objašnjava naš sagovornik.
Kao moguću podršku razvoju socijalnog preduzetništva ističe i poseban tretman od strane javnih preduzeća i ustanova prilikom određivanja kriterijuma za dodelu ugovora u javnim nabavkama. Takođe, ovi organi lokalne samouprave mogu da ih angažuju na određenim poslovima za koje njihova preduzeća ili ustanove nemaju kapacitete ili ne mogu da ih obave iz bilo kog razloga.
– Moguće je i pokretanje javno-privatnog partnerstva za obavljanje određenih javnih poslova od strane socijalnih preduzetnika poput, na primer, održavanje zelenila u naseljenim mestima – kaže on.
Značajna podrška bila bi i obezbeđivanje prostora i materijalnih resursa.
–Socijalnim preduzetnicima često nedostaje poslovni prostor, oprema, određena znanja i veštine potrebne za kvalitetno poslovanje. Lokalna zajednica bi, ukoliko ima mogućnosti, mogla da stavi određene prostorne i materijalne resurse u funkciju podrške socijalnim preduzetnicima – dodaje on.
Preporuke, promocije, umrežavanja…
Poštujući principe fer poslovanja, lokalne samouprave bi mogle i da ih preporuče poslovnim subjektima u javnom i privatnom sektoru – od direktnih preporuka, preko pomoći u uspostavljanju kontakata, do organizovanja medijskih nastupa, specijalizovanih sajmova, prezentacija…
održanog u aprilu u Kruševcu / FOTO: Odjek.rs
Kako je u cilju kvalitetne promocije i rada na stvaranju uslova za razvoj ovog vida poslovanja od velike važnosti i umrežavanje socijalnih preduzetnika, lokalne samouprave mogu biti i inicijatori i koordinatori okupljanja ustanova iz različitih sektora, čime bi im se omogućilo da kvalitetnije zastupaju svoje interese, posebno u interakciji sa javnim sektorom:
– Najvećem broju socijalnih preduzetnika nije poznato kako funkcioniše sistem, odnosno kako da komuniciraju sa institucijama koje bi mogle da im pomognu na različite načine. Organizovan nastup može značajno da doprinese da se javnost upozna sa specifičnostima ovog vida poslovanja, koristima za zajednicu, odnosno, da shvati i razume zašto ga je potrebno pomoći i na koji način.
Krstić kaže da je za sistemsku podršku daljem razvoju socijalnog preduzetništva potrebno uključiti i izgraditi kapacitete i drugih aktera u lokalnim zajednicama – organizacija civilnog društva, preduzeća, medija, edukativnih organizacija i ustanova.
Šta konkretno kao zajednica možemo da uradimo?
Udruženje “Evrokontakt” tokom septembra svim jedinicama lokalnih samouprava Rasinskog upravnog okruga predstavlja dokument pod nazivom ”Predlog javne politike za kreiranje stimulativnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva ma lokalnom nivou”.
Jedna od preporuka je uvid u dostupnost postojećih javnih resursa i procena o mogućnostima direktne namene ovih resursa ka razvoju socijalnih preduzeća, zatim iniciranje informativne i promotivne kampanje o socijalnom preduzetništvu tipa “kupujmo solidarno” na nivou lokalne zajednice i ka široj javnosti, potom uspostavljanje sistema kojim će teško zapošljive kategorije biti usmerene ka lokalnim socijalnim preduzećima čija je misija osnaživanje i zapošljavanje specifičnih kategorija ljudi, te uvođenje prilagođenog seta mera kojim će ciljano distribuirati materijalne i nematerijalne resurse u cilju podrške poslovanju socijalnih preduzeća.
Podrška implemetaciji Zakona
Inače, donošenjem Zakona o socijalnom preduzetništvu 2022. godine, uspostavljena je dobra osnova na republičkom novou za puno sistemsko prepoznavanje socijalnog preduzetništva. Podrška implementaciji Zakona očekuje se i usvajanjem nacionalnog Programa razvoja socijalnog preduzetništva tokom 2023. godine.
Aktivna implementacija Zakona u budućnosti podrazumeva pomeranje fokusa sa republičkih institucija na jedinice lokalne samouprave. U ovakvim uslovima, jedinice lokalne samouprave moraju razmišljati u pravcu kreiranja strateškog pristupa za razvoj socijalnog preduzetništva u prilagođenom lokalnom kontekstu.
D. Pavlović