U samom srcu Trstenika, skrivena među krošnjama, ponovo blista najstarija sačuvana građanska kuća u ovom mestu, čuveno zdanje porodice Katić. Nakon decenija propadanja i prepuštenosti zubu vremena, ova kuća od velikog istorijskog i kulturnog značaja dobila je novo lice, zahvaljujući novom vlasniku Goranu Boškoviću koji je prepoznao vrednost ovog zapuštenog blaga i odlučio da mu vrati stari sjaj.
Ova kuća, izgrađena u drugoj polovini 19. veka , pripadala je imućnoj i uglednoj trgovačkoj porodici Katić. Vlasnik kuće Stevan Katić, rodom iz sela Bogdanje, bio je poslanik Svetoandrejske narodne skupštine 1858. godine koja je vratila na vlast kneza Miloša Obrenovića, dok je njegov sin Petar bio narodni poslanik.
Dobrici Ćosiću je za pisanje romana “Koreni” porodica Katić bila direktna inspiracija, sa kojom je i sam bio rodbinski povezan preko majčine linije. Iako su Aćim, Đorđe i Simka izmišljeni likovi, istorijski ambijent kuće u potpunosti oslikava atmosferu opisanu u romanu.
Potraga za 6.500 ćeramida i tajne skrivene pod krovom
Restauracija kuće Katića, koja se u udžbenicima arhitektonskih fakulteta svrstava u najoriginalnije primere moravskog graditeljstva sa primesama orijentalnog stila, bila je ogroman i izuzetno zahtevan poduhvat.
Radovi na spoljašnjosti su završeni, a sve je rađeno pod strogim nadzorom i po uputstvima Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva.
–Kuća je bila u lošem stanju. Da se nije ušlo u rekonstrukciju, verovatno bi se ubrzo urušila. Zavod je tražio da se u potpunosti zadrže autentični materijali iz 19. veka, što nam je donelo velike izazove- objašnjava novi vlasnik Goran Bošković.
Prema njegovim rečima, spoljašnja fasada je morala biti urađena isključivo od tradicionalne mešavine peska i kreča, bez ikakvih savremenih primesa.
–Iako je kuća pre radova bila žuta, istorijska istraživanja su pokazala da je to bila kasnija faza, navodno je preostalo materijala kada je krečen obližnji javni objekat, pa je kuća tada prekrečena u tu boju. Zavod je naložio vraćanje izvorne, prepoznatljive bele boje.
Posebna avantura bila je potraga za krovnim pokrivačem. Ćeramida se već decenijama ne proizvodi, pa je vlasnik sa svojim timom pretražio i bukvalno celu Srbiju.
–Prikupljeno je čak 6.500 komada stare ćeramide, sa starih ambara i pomoćnih objekata, ljudi su nam ustupali. Nova stolarija je takođe morala biti izrađena isključivo od drveta, uz originalne šablone.
Tokom demontaže starog krova i zamene trulih podnih daski, majstori su naišli na pravo istorijsko blago. Skrivena i umotana u krpe, ispod prašine je pronađena uramljena istorijska slika iz 1899. godine. Na njoj se nalazi kralj Milan Obrenović sa svojim ađutantom, majorom Nikolom Lukićem. Kako s ponosnom ističe novi vlasnik, ova slika će ostati u kući jer joj je, kako kaže, tu i mesto.
Kuća sa jedinstvenim doksatima
Ono što Kuću Katića čini jedinstvenom jesu dva prostrana, potpuno simetrična doksata (trema) na spratu , koji su u 19. veku bili direktan pokazatelj moći i bogatstva domaćina.
–Majstori koji su radili na obnovi ostali su zatečeni kvalitetom gradnje iz tog doba, kažu da nikada do sada nisu videli tako savršeno izvedenu i čvrstu staru krovnu konstrukciju. Zanimljivo je i to da je kuća još krajem pretprošlog veka imala neku vrstu centralnog grejanja kroz sistem unutrašnjih ložišta i cevi- kaže Bošković.
Struktura kuće jasno svedoči o njenoj istorijskoj nameni. Prizemlje jegrađeno od lomljenog kamena sa dva lučna ulaza, gde su smeštene magaze i poslovni prostor. Na spratu su četiri sobe, sa velikim hodnikom koji vodi ka čuvenim doksatima.
Vraćanje duše i kulture u Trstenik
Tokom devedesetih godina prošlog veka, dok je kućom gazdovao Janko Katić, potomak stare loze, ovo mesto je bilo stecište kulturnog života Trstenika, a jedno vreme je u njemu radila i kafana. Deo autentičnog enterijera i pokućstva tada je spasen i danas se čuva u Trsteničkom muzeju.
Nakon faza propadanja i promene vlasnika, kuća ponovo dobija svoju staru svrhu. Spoljašnjost je kompletno završena, a unutrašnjost je trenutno u fazi zahtevne rekonstrukcije. Cilj novog vlasnika je da zdanju vrati stambeno poslovnu, ali i kulturnu namenu.
–U donjem delu kuće i prostranom dvorištu nekada su se izvodile pozorišne predstave, pa ću se truditi da se ta tradicija nastavi- poručuje sadašnji vlasnik kuće, Goran Bošković.
J.P.