U skrivenom parčetu netaknute prirode podno Jastrepca, gde vazduh miriše na planinu i domaći sok od zove, Kruševljanin Rade Vasković postavio je temelje porodičnog biznisa gde u maloj, strogo kontrolisanoj laboratoriji, svakodnevno prerađuje seme konoplje i pravi prirodnu kozmetiku. Radetova supruga uskoro završava Poljoprivredni fakultet, nakon čega će se njihova tročlana porodica potpuno preseliti u Sezemču. Dugoročno, u svom selu planiraju i osnivanje mini zadruge koja bi okupila lokalne poljoprivrenike čiji bi organski proizvodi stizali na kućni prag kupaca u gradu.
Sada, dok još uvek živi na relaciji Kruševac- Sezemča, Rade od svojih prvih komšija kupuje domaća jaja i mleko, za svog dvogodišnjeg sina. Kad uveče, posle napornog radnog dana u svojoj maloj laboratoriji krene kući, ubere i plodove divlje maline koja već decenijama rađa u njegovom dvorištu. U plasteniku gaji i organsko povrće, na otvorenom je voćnjak, mnošto različitog cveća i lekovitog bilja.
Ambijent u ovom seoskom domaćinstvu upotpunjuje cvrkut ptica, šum potok koji protiče pored samog dvorišta, tu su i dva psa čuvara koji vas neće pustiti na uđete dok ih ne pomazite. Radetova majka goste dočekuje čašom domaćeg soka od zove. Ovde nema automobila, a oštrina i svežina vazduha jasno podsećaju da smo daleko od gradske vreve.
Dok objašnjava značaj netaknute prirode, naš sagovornik podseća na neka ranija vremena kada se sa sela, na kućnu adresu ljudima u gradu, donosilo mleko, jaja i neprskano voće i povrće. Podseća da je itekako važno šta jedemo, te da je siguran da bi organske proizvode mnogi kupovali ako bi im se ti proizvodi donosili do vrata. Ideja je, kako kaže, da okupi svoje vredne komšije, osnuje mini zadrugu i vrati ovu tradiciju.
Život na selu kao ulaganje u zdravlje
Odluku da gradski asfalt zameni zdravim životom na selu, kako kaže, supruga i on nisu doneli na prečac:
–To nije bio trenutak, već godine iskustva i elaboracije života u raznim gradovima i sredinama, od višemilionskih do mesta od par hiljada stanovnika. Jednostavno, kvalitet svakodnevnog života je bolji u prostoru gde imamo čistiji vazduh i hranu a ipak na domet grada koji ima infrastrukturu dovoljnu da zadovolji socijalni, kulturni i društveni aspekt kvaliteta života.
Porodica Vasković se trenutno fokusirala na preradu semena konoplje, a sirovinu otkupljuje od ratara koji imaju zemlju i mehanizaciju, čime nastoje da vrate život zapostavljenim njivama.
–Počeli smo kao porodično poljoprivredno gazdinstvo, naš brend je seme konoplje. Imali smo ideju da pravimo hranu, ali je u našoj zemlji nažalost zabranjeno korišćenje semena konoplje u ishrani, pa smo krenuli da proizvodimo kozmetiku za negu kože. Naša kozmetika ima dobar kvalitet i strogu kontrolu sastojaka- objašnjava Rade.
O saradnji sa kooperantima, kaže:
-Seme kupujemo iz Bačkog Petrovca, od poljoprivrednika koji sarađuju sa Institutom “NS seme”, gde su i napravljene srpske sorte semena konoplje. Potpisujemo ugovore sa proizvođačima, sređujemo potrebnu papirologiju za uzgoj i garantujemo otkup. Mi radimo preradu i kreiranje finalnih proizvoda od semena i ulja koje dobijamo hladnim ceđenjem ove uljarice.
Uzgajanje ove kulture, kako ističe, prate stroga pravila, ali proces proizvodnje nije neostvariv ukoliko se poštuju procedure.
–U našoj zemlji postoji striktna regulativa što se tiče uzgajanja konoplje, svako ko zadovoljava određene uslove može da je uzgaja, to je rešenje koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, vodoprovrede i šumarstva, i zahtev za to rešenje se predaje ministarstvu. Uslov za izdavanje dozvole je korišćenje priznatih domaćih sorti i strogo poštovanje procedura, a naš interni uslov je da to seme bude proizvedeno na etički i organski način.
Proizvodnja na nivou statističke greške
Dok evropske zemlje od industrijske konoplje prave nezapaljive građevinske blokove, biorazgradivu plastiku i vrhunsku kozmetiku, u našoj zemlji, koja je u vreme stare Jugoslavije pokrivala četvrtinu evropskog tržišta, danas je proizvodnja te biljke na nivou statističke greške.
Tokom prošlog veka, nekadašnja Jugoslavija imala je preko 30 funkcionalnih kudeljara samo u Vojvodini. Na pitanje kako je došlo do toga da jedna industrijska biljka, po čijoj je proizvodnji nekadašnja država bila u samom vrhu, danas postane tabu tema, Vasković kaže:
–U to vreme se većinom koristilo vlakno za izradu platna i užadi, a danas se u Evropi i svetu koriste svi delovi biljke, za proizvodnju više hiljada proizvoda, od hrane preko gradnje do razgradivih polimera plastike i kozmetike. Tabu je poslednji korak koji treba rešiti u ovoj industriji i mogu otvoreno da kažem da, kroz upoznavanje ove industrije na sajmovima širom Evrope, mi smo na začelju razvoja. Većinom, to je rezultat neznanja i afera koje prate njenu rođaku- marihuanu.
Ključna razlika je, objašnjava naš sagovornik, isključivo u genetici sorti i jasnim zakonskim okvirima.
–U smislu zakonske regulative, industrijska konoplja postaje marihuana tek kada nivo THC-a pređe granicu od 0,3 odsto, sve ispod toga je potpuno bezbedna industrijska sirovina. To je prvenstveno uslovljeno genetikom, odnosno sortama koje se uzgajaju, baš kao što na primer zelena jabuka prirodno ima manje šećera, a crvena više.
Sam uzgoj, sa ekološke tačke gledišta, donosi velike benefite. Konoplja ne zahteva visokokvalitetnu zemlju i raste neverovatno brzo, dostiže i do četiri metra visine, čime prirodno guši korov, pa joj herbicidi nisu potrebni. Pored toga, izuzetno uspešno čisti zemljište od teških metala i radijacije.
Vasković kaže i to da konoplja ima ogroman potencijal i poražavajuću statistiku kada je u pitanju proizvodnja na našim prostorima, gde su sa nekadašnjih 300 hiljada hekatara pod konopljom u bivšoj Jugoslaviji, danas u Srbiji te površine približile nuli.
Ističe i to da je konoplja kod nas sistematski iskorenjena i da će bez razvoja regulative, podrške države i prepisivanja jednostavnih zakonskih modela iz Evropske unije, ova kultura potpuno nestati sa naših polja.
Nema lakih početaka
Vasković kaže da izazova u seoskom ambijentu ima na pretek, te da posao zahteva stalnu prilagodljivost i učenje.
–Izazovi se svode na puno posla u kreiranju prostora za rad i život, jer ovde igramo razne uloge -od građevinara, poljoprivrednika, učitelja, do digitalnog marketinga, dizajna i kreiranja proizvoda.
U maloj laboratoriji u Sezemči, prerada se odvija u strogo kontrolisanim uslovima. Ulje se nakon hladnog ceđenja taloži do deset dana, a tokom procesa se koriste isključivo prohrom i staklo, kako sirovina ne bi došla u kontakt sa plastikom ili reaktivnim elementima.
–Cedimo hladno ceđena ulja i od jednog od tih hladno ceđenih ulja dobijamo visokokvalitetno ulje koje se koristi za proizvodnju kvalitetne kozmetike, to je jedno od najkvalitetnijih ulja koja se koriste u kozmetičke svrhe, iz semena konoplje.
Uz lekovito bilje koje sakupljaju sa planine, Vaskovići sami uzgajaju neven, lavandu, smilje, a beru i kantarion, hajdučku travu. Od svega toga zajedno, osim krema, prave i meleme, balzame za usne, domaće sapune.
– Jako je važno šta nanosimo na kožu, ona je naš najveći organ i bitno je da svi ti proizvodi kozmetički budu jestivi, jer se sve što nanesete na kožu apsorbuje u organizam. Danas, nažalost, mnogi kozmetički proizvodi imaju naftne derivare kao konzervanse. Time što imamo malu proizvodnju i prozvodimo tokom cele godine, možemo da izbegnemo konzervanse, i da ponudimo kvalitetne kozmetičke proizvode koji se bukvalno mogu jesti.
Kroz saradnju sa Institutom za fizičku hemiju u Beogradu dokazan je jak antioksidativni uticaj njihovog ulja, odnosno njegova sposobnost da vezuje slobodne radikale i usporava starenje kože.
–Fokusirali smo se na proizvode od semena konoplje koji imaju najveće benefite za naš organizam. Ulje koje cedimo iz tog ali i semena maline i kupine, koristimo u raznim proizvodima, konoplja je samo jedan od sastojaka, a pored lekovitog bilja koristimo i pčelinji vosak. Preradom semena dobijamo visoko kvalitetno ulje koje je na nivou arganovog ulja za negu kože, znatno korisnije od kokosovog i maslinovog.
Vaskovića u narednom periodu planiraju da prošire proizvodnju:
– Plan je da proširimo proizvodnju, da pravimo kreme i meleme protiv bolova, tako da ćemo uključiti još lekovitog bilja, sa našeg podneblja, kao što je gavez, divlji kesten. Takođe, u planu je i proizvodnja ulja za sunčanja, pre i posle.
Vizija ove porodice za narednih pet godina nije zatvoreno i izolovano imanje, već omasovljenje održive poljoprivrede, edukacija i stvaranje “urbanog sela”. Na pitanje šta poručuje mladim ljudima koji razmišljaju o sličnom povratku prirodi, Vasković kaže:
– Samoodrživost ne postoji u individualnom smislu već na nivou društva. Okružite se ljudima koji podržavaju zdravlje i koji su sposobni i vredni, volite sebe i bavite se svojim zdravljem i zdravljem svojih bližnjih.
R.O.