Istraživanje: Gde se oglašavaju lokalne samouprave i javna preduzeća – Pare uglavnom za poslušne medije

– Sistem državnog oglašavanja u Srbiji nedovoljno je regulisan i podložan zloupotrebama, što ga čini, pre svega, instrumentom političkog uticaja, umesto alatom za komunikaciju sa građanima – jedan je od zaključaka istraživanja „Državno oglašavanje na lokalu u Srbiji“, koje je sprovelo Poslovno udruženje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“.

Istraživanje je obuhvatilo javne subjekte, odnosno osam lokalnih samouprava: Bečej, Vlasotince, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Obrenovac, Čajetina i Šabac te reprezentativna javna preduzeća i ustanove.  

Posmatrani javni subjekti su, kako je navedeno u preliminarnom izveštaju, tokom 2024. godine za oglašavanje potrošili najmanje 95 miliona dinara, uz značajne nedostatke u transparentnosti, dostupnosti i pouzdanosti podataka, a to nije konačna cifra nego ona do koje su istraživači došlo na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, uzimajući u obzir samo transakcije koje su uspeli da dokumentuju i potvrde.

– Kada posmatramo verifikovane informacije,  od posmatranih lokalnih samouprava (uzeli smo u obzir sve javne entitete koje smo tretirali na teritorijama gradova i opština), najviše sredstava za državno oglašavanje je medijima dato u Kraljevu ( oko 18 miliona dinara potrošilo je devet javnih subjekata na teritoriji ovog grada), a najmanje u Vlasotincu (tri javna entiteta dodelila su oko milion i po dinara) – piše u izveštaju.

Prema podacima iz preliminarnog izveštaja, u Kruševcu je za navedene namene potrošeno 12,97 miliona dinara.

Istraživanje pokazuje, kako je navedeno, da se sredstva dodeljuju bez jasnih kriterijuma, uz zaobilaženje procedura javnih nabavki, a uočeno je da postoje mediji koji su značajno privilegovani, a koji po pravilu imaju nekritički odnos prema vlastima:

– Sredstva se često dodeljuju medijima koji krše profesionalne i etičke standarde, što dodatno urušava koncept medijskih sloboda i demokratskih vrednosti. Često nije moguće utvrditi svrhu i efekat oglašavanja, jer izveštaji o realizaciji kampanja uglavnom ne postoje.

Konkretno, navedeno je da sredstva za državno oglašavanje dobijaju i mediji koji su rekorderi po broju kršenja Kodeksa novinara Srbije:  

– Informer (Insajder tim) je od tretiranih javnih subjekata u osam lokalnih samouprava prihodovao na ime državnog oglašavanja oko 1,4 miliona dinara. Ovaj medij je tokom druge polovine prošle godine, prema istraživanju Saveta za štampu, prekršio etički kodeks čak 1.456 puta. Na listi su i Večernje novosti (prihodovali nešto manje od 1,2 miliona dinara za oglašavanje), koje su tokom istog perioda prekršile novinarsku etiku 456 puta. Nije samo problem to što se sredstva dodeljuje medijima koji krše etička pravila, nego što su u pitanju nacionalni mediji koji nisu najbolji izbor za oglašavanje lokalnih javnih entiteta.

U opštim nalazima Istraživanja je navedeno da postoje mediji koji su definitivno povlašćeni u određenim lokalnim sredinama, i koji dobijaju većinu sredstava i kroz proces državnog oglašavanja i putem projektnog sufinansiranja.

– U Kruševcu su, recimo, to mediji koji su u vlasništvu srodnika i bliskih saradnika Bratislava Gašića, trenutnog ministra odbrane i visokog funkcionera vladajuće stranke (SNS). Ti mediji (ADD Production, Pobeda i Radio televizija Kruševac) su u Kruševcu dobili dve trećine ukupnih sredstava za državno oglašavanje – piše u izveštaju.

Podaci pokazuju da se među 18 medijskih kuća, koja su na ime državnog oglašavanja u 2024. godini od lokalnih samouprava i javnih preduzeća dobila po više od milion dinara, čak tri iz Kruševca. To su, prema podacima iz istraživanja, Radio televizija Kruševac sa 4,58 miliona dinara, ADD Production doo (TV Plus) koja je dobila 3,576 miliona dinara te Kanal 12 (TV Jefimija) sa 2,48 miliona dinara.

U istraživanju je konstatovao da je, osim toga što je teško doći do kompletnih informacija o tome kome su dodeljena sredstva i koji je tačan iznos, još teže shvatiti koja je njihova tačna namena:

– U većini posmatranih ugovora ili faktura, navodi se veoma opisno i neprecizno kakve su usluge u pitanju („praćenje rada lokalnih samouprava”, “oglas“, „čestitka“, „1/2 stranice“ i tako dalje), a njih ne prate izveštaji o realizaciji. Može se sa velikom opravdanošću postaviti pitanje da li su zapravo ugovorene i fakturisane obaveze uopšte realizovane. Ili je u pitanju sistem podrške odabranim medijima i specijalizovanim posrednicima.

Inače, istraživanje je urađeno kako bi bile prepoznate glavne tendencije utroška javnog novca na oglašavanje u lokalnim samoupravama Srbije, jer je državno oglašavanje važan mehanizam komunikacije između javnih institucija, medija i građana, koji može imati značajne benefite za sve aktere.

– Institucije dele važne informacije sa građanima i pospešuju transparentost svoga rada, a sa druge strane mediji ostvaruju prihode koji im omogućavaju opstanak i razvoj, što je posebno važno za lokalna glasila koja se, ne samo u Srbiji nego i u celom svetu, nalaze u posebno ranjivoj poziciji – konstatuju istraživači.

Cilj je bio da se preispita u kojoj se meri standardi državnog oglašavanja, definisani u Evropskom zakonu o slobodi medija (EMFA), primenjuju u gradovima i opštinama Srbije. Iako neki od tih standarda nisu deo važećih zakona, važno je znati u kojoj meri se javni entiteti pridržavaju kriterijuma transparentnosti, pravičnosti, srazmernosti, nediskriminacije, odnosno u kojoj se meri sredstva za javno oglašavanje troše u skladu sa javnim interesom.

Nažalost, rezultati su pokazali da bezmalo u svim posmatranim lokalnim sredinama postoje mediji, odnosno pružaoci medijskih usluga koji su povlašćeni u procesu državnog oglašavanja, a po pravilu, u pitanju su isti oni koji dobijaju značajna sredstva na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja.

– To ukazuje na diskriminatornu raspodelu javnih sredstava za medije na bazi političkih preferencija, a ne na bazi javnog interesa i medijske raznolikosti – zaključuju istraživači.

Istraživanje ”Državno oglašavanje na lokalu u Srbiji” sprovedeno je u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – Europe ASAP“ , koji se realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom te uz podršku Kraljevine Švedske.

J. B.

Naslova ilustracija urađena uz pomoć alata veštačke inteligencije