Nakon što je u februaru posečeno 69 stabala u borovoj šumi na Bagdali, uz obrazloženje nadležnih da je reč o drveću koje je bilo suvo i bolesno, na adresu redakcije portala Odjek stiglo je pismo sugrađanke Tatjane Mihailović Mladenović, biološkinje. O opravdanosti seče i narednim koracima koji su bili neophodni, a izostali su, iznela je lični i profesionalni stav.
Pismo biološkinje Mihailović Mladenović, prenosimo u celosti:
Nakon nekoliko objava na društvenim mrežama i članka Odjeka na temu seče stabala u „Borjaku“ od milošte nazvanom „Borići“ na Bagdali, 20. marta obišli smo pomenutu lokaciju.
Na ovoj parkovskoj površini postoje praktično dve definisane sekcije, jedna sa borovima, izuzetne gustine, očuvana, sa zemljanim stazama, vrlo prijatna parkovska zajednica. Druga sekcija je odmah niže crkve, ispod puta. Predmet interesovanja je ova druga sekcija.
Na pomenutoj sekciji postojala su stabla borova koja su isečena prethodnih meseci. Prema tekstu koji je portal Odjek objavio 13. marta, u Borićima je posečeno 69 stabala za mesec dana.
Kao razlog seče, kako se može pročitati u tekstu, nadležni su naveli prevelika oštećenja stabala, nastala sadejstvom patogenih gljivica, sušnih godina i potkornjaka, koji se razvio na već oštećenim stablima.
Tokom posete lokaciji primetno je da su uklonjeni panjevi odstranjenih stabala. Ako su glavni uzroci uklanjanja stabala bili gljivice i potkornjak, bilo je neophodno ukloniti sve ostatke stabala, što nije učinjeno. Ostaci sečenja su izmešani sa zemljom, pronađeni su i ostaci kore na kojima je vidljivo dejstvo insekata i suve grane.
Svi ostaci su morali pažljivo da budu uklonjeni kako bi se smanjila populacija potkornjaka i time sprečilo širenje opasnosti po okolna stabla, odnosno u ovakvim drastičnim slučajevima kada su brojna stabla uklonjena, morala je biti izvršena i sanacija zemljišta.
Mnogo pre seče stabala, ne postoje informacije da li je pokušano sa fungicidima i insekticidima. U takvom slučaju, prostor bi morao biti u jednom trenutku ograđen i barem izvestan vremenski period ograničen za šetnju, odnosno, korišćenje.
Primetno je i da su ostavljena neka izrazito bolesna stabla, neka očigledno potpuno suva i realna opasnost od obrušavanja. Ne postoje znaci koji bi ukazali da se pokušava lečenje drugih – feromonske klopke ( jer služe za utvrđivanje prisustva, identifikaciju vrsta, ali mogu u proleće služiti i za smanjenje brojnosti), upozorenje o tretiranju fungicidima i insekticidima, uklanjanje bolesnih grana ili dr.
Ako je prvi navedeni faktor bila bezbednost građana od suvih stabala, zašto su ostavljene suve grane na drveću, a to je prvi korak u borbi protiv „rđe“ i gljivica – uklanjanje oštećenih grana?
Rezultat upravljanja ovom sekcijom je livada, sa nekoliko osušenih mladica i na rubovima, par ponosnih borova i breza koja odolevaju, suva ili stabla koja su bolesna i nelečena. Rezultat upravljanja je nestajanje višedecenijskih zasada borova, breza, tuja koje su nestale „jednim pokretom testere“.
Zamolićemo od nadležnih Programe upravljanja i Dnevnike za ovo parkovsko područje. Ali, poenta ovog pisma nije nadgornjavanje sa Gradskom upravom. Moje otvoreno pismo Gradskoj upravi nije atak na njihov rad.
Ovo je moj stav povodom seče ogromnog broja stabala u Kruševcu i okolini i nestručnog orezivanja. Grad koji deklarativno pretenduje da nosi titulu „zelene prestonice“ ne pokazuje jasan stav da to i želi da učini. Svi mi, građani, protestujemo da zaštitimo otimanje zelenih površina i njihovog pretvaranja u beton, koji uprkos ubeđivanju, i dalje nije prirodan materijal.
Sačuvajmo stabla u Kruševcu, jer ne može se lako i brzo nadoknaditi nekoliko decenija staro stablo i njihov značaj za okolinu. Ako električna energija ima cenu, te ćemo manje koristiti rashladne sisteme zbog hlada drveća ili nećemo morati da proširujemo kapacitete kišne kanalizacije, što ima svoju finansijsku vrednost, čistiji vazduh nema cenu. Zdravlje građana nema cenu, pretpostavljam? Eto razloga da čuvamo preostalo staro drveće.
Mene još uvek boli deset gorastasa, hrastova koji su osuđeni na smrt iako su bili zaštićeni (Jablanica i Bela Voda). Iako su izdvajana sredstva za „upravljanje“.
Želim da podstaknem gradsku vlast da počne da brine o zasadima, da ih navodnjava i prihranjuje, da brine o parkovima, zelenim površinama, stablima, da ih leči ne samo da ih uklanja. Želim da podstaknem gradsku vlast da krene da stvarno brine o parkovima, osim košenja i uklanjanja otpada.
Hoću da podsetim moje drage Kruševljane da ne bacaju otpad bilo gde. Hoću da podsetim moje drage komšije da fotografišu stabla u svojoj okolini. Da ih zaliju, iako to nije njihova dužnost. Da ih obiđu i prijave slomljenu granu. Da budu svesni svoje okoline i time ukažu da znamo za svako drvo, svaki grm, da li je bolestan ili ne.
Tatjana Mihailović Mladenović, biološkinja