Gotovo tri veka istorije staje u jedno rešenje o prestanku zaštite za osam hrastova lužnjaka i cer. Kako je došlo do toga da se ovi gorostasi u porti crkve u Jablanici kod Kruševca, koji u optimalnim uslovima inače mogu da dostignu starost do hiljadu godina, dožive sudbinu da se im se u “zreloj mladosti”, priprema seča?
U Predlogu rešenja o prestanku zaštite Spomenika prirode „Hrast lužnjak i cer u porti crkve Sv. Preobraženja – Jablanica“, kao razlog za ovakvu odluku navodi se “gubitak svojstva i vrednosti”. Stabla su danas, stoji u obrazloženju, u veoma lošem stanju, a konstatovana su ozbiljna oštećenja od potkornjaka i strižibube, prisustvo žute imele i gljiva truležnica. Dva stabla su potpuno šuplja, od kojih jedno ima otvor širine pola metra, celom dužinom debla. Zbog svega navedenog, stabla predstavljaju opasnost po bezbednost ljudi.
I dok se odbornici Skupštine grada Kruševca pripremaju da danas izglasaju prestanak zaštite za drveće koje je, prema svedočenju meštana, skoro 300 godina krasilo portu crkve u Jablanici, oglasili su se biolozi koji kažu da ovi gorostasi mogu da žive vekovima, te da ih je najverovatnije ubila višegodišnja nebriga i odsustvo stručnog nadzora.
Trista godina istorije ide u drva, da li je tako moralo?
Tatjana Mihailović Mladenović, biološkinja, prilikom obilaska lokaliteta gde se nalaze zaštićena stabla koja uskoro to neće biti, takođe je zaključila da je svih devet stabala izuzetno oštećeno i bez ikakve mogućnosti lečenja i oporavka, ali smatra da je razlog ovakvog stanja dugogodišnje zanemarivanje.
– Sudeći po stanju stabala, oštećenjima, prisutnim parazitima i svedočenju meštana, devastacija stabala se očigledno dešavala duži niz godina. U krošnjama se nalazi poluparazitska biljka Loranthus europaeus – imela. Kao poluparazitska biljka, očekuje se da bude uklonjena, a mesto tretirano. Krošnje nisu guste i obilne, kako bi se očekivalo kod zaštićenih stabala o kojima se vodi briga.
Prema njenim rečima, svako stablo je “orezivano”, pogotovu vršno.
– Na mnogim mestima intervencije očigledno je prisustvo gljiva, što bi značilo da mesta orezivanja nisu pravovremeno i odgovarajuće tretirana, što je dovelo do dodatnog oštećenje stabala.
Prisustvo imele i gljiva, objašnjava ona, ukazuje da su stabla bolesna:
– Očigledna su brojna entomoloska oštećenja (oštećenja nastala zbog insekata), pretpostavka potkornjak i strižibuba. Oštećenja su brojna i nastajala su duži niz godina.
Na zaštićenim stablim vidljive su i ljudske aktivnosti:
– Postavljen je reflektor i ljuljaška. Da li je postojala dozvola za ove intervencije? Da li su stanovnici upoznati koliko je trula grana na kojoj visi ljuljaška? Jedan reflektor, sa i bez dozvole, sigurno nije doveo do uništenja devet stabala, ali ukazuje da je prostor posećivan – mišljenja je Mihailović Mladenović.
Uz konstataciju da, to što tri stotine stare gorostase nismo zaštitili, povlači i pitanje odgovornosti, ova stručnjakinja se osvrnula i na mlado drveće koje je u međuvremenu posađeno u porti ove crkve:
– Stabla su obeležena sprejom crvene boje, horizontalnom linijom i brojem. Obeležena su oštećena stabla i mlado drveće. Da li su obeleženi za seču? Da li ni mladim četinarima i hrastovima nema spasa? Ko i zašto je obeležavao?
Ko je zakazao?
Kao upravljač ovog dobra postavljeno je JKP „Kruševac“, a pitanje koje se nameće je kako je moguće da je pod nadzorom ovog preduzeća i gradskih službi dopušten ovakav stepen devastacije?
Ono što je simptomatično je da su stoletna stabla u Jablanici pod zaštitu stavljena (ponovo) u oktobru 2024. godine, da bi se samo mesec dana kasnije utvrdilo da im nema spasa. Ovakva hronologija ukazuje na to da je zaštita bila samo formalnost, dok je stvarna briga izostajala decenijama unazad.
Dok odbornici budu podizali ruke za prestanak zaštite, građani zaslužuju da znaju ko je odgovoran za to što su simboli Jablanice postali opasnost po živote ljudi koji posećuju ovu crkvu.
Takođe, građani imaju pravo da znaju kako se troše budžetska sredstva namenjena zaštiti životne sredine i da li je deo tih sredstava opredeljen za zaštitu stabala u Jablanici.
D. P.