Izvor: Krusevacpress
Položaj lokalnih medija u Srbiji danas je definisan kontinuiranim ekonomskim pritiskom, sporadičnim fizičkim incidentima i sve učestalijim uvredama u digitalnom prostoru, zajednički je zaključak učesnika debate-panela koju je organizovao Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac.
Iako se intenzitet i priroda pritisaka razlikuju od grada do grada, zajednički imenitelj ostaje borba za profesionalni integritet u duboko podeljenom društvu.
Ekonomsko iscrpljivanje i profesionalna policija
U Kragujevcu se pritisak na medije godinama sprovodio pre svega kroz novčanike. Bojana Vlajović Savić, urednica portala ResPublica 034, ističe da je dugogodišnje neraspisivanje konkursa za projektno sufinansiranje praktično devastiralo lokalnu scenu. Prema njenim rečima, takva politika „raščistila je prostor“ jer su mnogi profesionalci napustili redakcije usled nedostatka sredstava za rad, dok je vlast direktno uticala na medijsku sliku favorizujući medije u javnom vlasništvu.
Pored ekonomije, novinari se suočavaju i sa pretnjama, najčešće u digitalnoj sferi. Bojana Vlajović Savić navodi da su se pretnje pojačale prošle godine putem društvenih mreža i aplikacija, poput Messengera.
– To je taj uobičajeni narativ: da smo ustaše, da nas treba spaliti i tako dalje – navodi ona, dodajući da su zabeleženi i fizički incidenti, poput napada na mladu novinarku kojoj je tokom snimanja stranačke akcije oboren telefon.
Ipak, za razliku od nekih drugih gradova, ona naglašava da se policija u Kragujevcu tokom skupova ponašala prilično profesionalno, sprečavajući ekscese i štiteći novinare kao svojevrsnu „tampon-zonu“ između građana i stranačkih aktivista SNS-a.
Napada i u stvarnosti i u virtuelnom svetu
Po rečima Jelene Božović, novinarke portala Odjek, u Kruševcu nije bilo fizičkih napada na novinare i novinarke ali je situacija u dužem periodu, možda i čitavu deceniju, jako loša.
– Mi smo svi pomalo kao “kuvane žabe”. Tokom godina kao da je opadao nivo naše znatiželje ali i neke normalne percepcije publike. Prošle godine, pogotovo u periodu pred kulminaciju protesta u martu, Odjek je dobio pretnje u komentarima na tekstove na društvenim mrežama poput “vas treba zatvoriti”, “treba vas uhapsiti” i slično. To nas nije poremetilo u svakodnevnom radu ali stvara određenu vrstu nelagode jer znaš da neko pomno prati tvoj rad – istakla je Božovićeva.
Božovićeva kaže da je jedan od vidova pritiska na medij u kojem radi to što Odjek već dve godine nije dobio ni dinara na lokalnim konkursima.
Po rečima Marine Miljković Dabić, urednice portala Krug iz Kraljeva, novinarska solidarnost teško može da postoji u društvu u kojem je podela na “nas i “njih” postala uobičajena.
– To nije podela koju smo mi želeli ali ima ljudi kojima te podele odgovaraju. Kraljevo je tako dobro izdefinisano. Postoje skupovi na kojima će doći jedna grupa ljudi i skupovi na koje će doći neki drugi. Meni je nastrašnije bilo kada bismo se našli u tom “tampon” na protestima – kaže Miljković Dabić.
Ona smatra da su lokalni novinari deo strukture koja se navikava na to da je nasilje nad novinarima i novinarkama nešto normalno.
– Imam snimke na kojima se vidi kako mi čovek pokazuje oba srednja prsta dok ga kolega smiruje. Nažalost, to je ljudima postal normalno pa čak i meni jer je naš gradonačelnik prvi objavio taj srednji prstn na svom Fejsbuk nalogu – dodaje Marina Miljković Dabić.
Ona ističe da je u Kraljevu bilo novinarki koje su doživele i fizički i verbalni napad.
Od targetiranja sa vrha do lažnih profila
Situacija u Nišu, prema rečima Filipa Petkovića, mladog novinara Medija i reform centra Niš, pokazuje drugu stranu medalje – izostanak institucionalne zaštite. On se osvrnuo na slučaj novinarke Južnih vesti Tamare Radovanović kojoj je neuniformisano lice odgurnulo telefon tokom zadatka, dok je policajac, umesto da je zaštiti, tražio od nje da se pomeri.
Petković je posebno istakao opasan trend targetiranja novinara od strane najviših državnih zvaničnika, navodeći primer urednice dopisništva RTS-a u Nišu, Lidije Georgijeve.
– Ona je doživela to da je predsednik države nazove imbecilom samo zato što je u prilogu iskoristila frazu ‘tišina je odjeknula’ -kaže Petković, uz kritiku rukovodstvu javnog servisa što nije snažnije stalo u zaštitu svoje zaposlene.
S druge strane, u Aleksincu su pritisci suptilniji, ali nimalo bezazleni. Milan Vlajić, novinar Radio Aleksinca, objašnjava da klasičnih političkih poziva i direktnih zabrana nema, ali da su se u poslednje vreme pojavili organizovani napadi putem lažnih profila na Facebook-u. On navodi da ti profili targetiraju isključivo urednika Ninoslava Miljkovića, optužujući redakciju da brani vlast kada god istraživačkim radom opovrgnu lažne vesti koje ti profili šire.
Iako Aleksinac istorijski nije imao slučajeve fizičkih napada na novinare, Vlajić ističe da „narod koji to čita ne razume o čemu se radi“, što primorava medije da troše energiju na samoodbranu od botovskih napada.
Panel diskusija je organizovana u sklopu CINK-ovog projekta „Zajednička akcija za bolju bezbednost novinara i novinarki lokalnih medija„, koji finansira Evropska Unija, a koji je realizovan u okviru mreže Safejournalists koja deluje na Zapadnom Balkanu. Zaključak svih učesnika panel diskusije je jasan: solidarnost unutar profesije jedini je preostali mehanizam odbrane za one koji izveštavaju u javnom interesu.
