Čak 86 odsto anketiranih nema detaljne informacije ili uopšte nije čulo da lokalni mediji mogu dobijati sredstva iz republičkog ili lokalnog budžeta, da postupak dodele budžetskog novca lokalnim medijima uopšte nije transparentan smatra skoro 60 odsto, više od 72 odsto nema informaciju u vezi sa tim kako se taj novac troši, a više od 80 odsto ne zna dovoljno o tome koji mediji dobijaju sredstva iz lokalnog budžeta. To je deo rezultata onlajn ankete portala Odjek.
Istovremeno, analize pokazuju da u Kruševcu većinu sredstava iz lokalnog budžeta, namenjenih konkursnom finansiranju medija, dobijaju mediji bliski vlasti. Treba imati u vidu i da tokom više od decenije nije urađena evaluacija projekata koji su dobijali budžetska sredstva.
Iako se podaci o raspodeli sredstava medijima po konkursu Grada Kruševca, objavljuju na njegovoj internet stranici, malo građana je zaista informisano u vezi sa tim. Potpuno nevidljivi ostaju podaci u vezi sa sredstvima koja pojedini mediji od lokalne samouprave dobijaju na ime plaćenih reklama, oglasa ili za prenose zasedanja lokalne Skupštine.
Radio televizija Kruševac, koja je bliska vlasti, kroz projektno sufinansiranje dobija najviše sredstava iz lokalnog budžeta. Ona je u 2022. godini za svoja tri medija (televizija, radio i portal) dobila 10,65 miliona iz budžeta Kruševca, od ukupno 17 miliona dinara namenjenih medijima. Naredne godine pripalo joj je 11,1 milion dinara, a 2024. godine 11,8 miliona dinara, odnosno ukupno 33,56 miliona dinara za tri godine.
Istovremeno je za prenose sednica Skupštine grada dobijala po sedam miliona dinara godišnje (ukupno 21 milion dinara), dok je na ime reklama u tom periodu dobila još 400.000 dinara.
Manje parče medijskog kolača u pomenutim godinama pripalo je preduzeću ADD production, preko koga posluje TV Plus i njen portal, koji su u vlasništvu porodice ministra odbrane, Bratislava Gašića. Televizija i njen portal dobili su 2022. godine dva miliona dinara, naredne godine 2,16 miliona, a 2024. godine 2,2 miliona dinara, odnosno ukupno 6,36 miliona dinara. Na ime reklama toj medijskoj kući je od Grada tokom 2022. i 2023. godine godine pripalo 206 hiljada dinara. Treba dodati da je Radio Rubin, koji takođe posluje u okviru tog sistema, za tri godine dobio 1,36 miliona dinara.
Potpuno iste iznose je za finansiranje projekata od javnog značaja tokom pomenutih godina dobila TV Jefimija (Kanal 12), za televiziju i portal. Ta medijska kuća je u istom periodu na ime reklama dobila 280.000 dinara. Među medijima koji su, osim na konkursima, sredstva dobijali na osnovu reklama su novine Grad i portal KrusevacGrad, odnosno firma Albos. Ona je na konkursima za novine i portal 2022. godine dobila milion dinara, naredne godine 1,08 miliona, a 2024. godine 1,34 miliona. Tokom te tri godine na ime reklama i oglašavanja dobila je 434.000 dinara.
Treba imati u vidu da pojedini lokalni mediji takođe dobijaju sredstva iz budžeta drugih lokalnih samouprava te sredstva ministarstva nadležnog za kulturu.
Prema analizi CINK-a Grad Kruševac je od 2015. godine do 2025. godine, odnosno tokom prethodnih 11 godina, na konkursima za medije raspodelio ukupno nešto više od 181 milion dinara. Ubedljivo najviše novca u navedenom periodu dobila je medijska kuća Radio televizija Kruševac, 105,613 milina dinara, što je 61 odsto ukupnog iznosa. Sledi, ADD Production, koja je dobila 20,753 miliona dinara.
Da su medijski konkursi za projekte od javnog interesa izgubili svaki smisao smatra predsednik Upravnog odbora CINK-a, Slaviša Milenković:
– Novac se ne dodeljuje na osnovu kvaliteta projekata, što bi trebalo da bude primarni kriterijum, već na osnovu toga ko je vlasnik tog medija. Tokom svih ovih godina nije urađena nijedna evaluacija projekata koji su dobili sredstva. Za neke projekte postoji sumnja da nisu realizovani jer se nigde ne mogu naći.
Dobra ideja projektnog finansiranja se tokom protekle decenije pretvorila u farsu u kojoj najviše novca dobijaju mediji pod kontrolom vlasti kako bi radili emisije u službi vladajuće stranke, a ne u interesu građana.
Koliko znaju sugrađani/sugrađanke?
Onlajn anketa portala Odjek, u kojoj je učestvovalo 36 sugrađana/ki, pokazala je da čak 86 odsto njih nema detaljne informacije ili uopšte nije čulo da lokalni mediji mogu dobijati sredstva iz republičkog ili lokalnog bužeta, više od 60 odsto nije videlo niti čulo bilo kakav medijski sadržaj u vezi sa finansiranjem medija iz budžeta, a još 22 odsto se ne seća. Više od 80 odsto ispitanika retko čita tekstove u vezi sa tom temom, ili nikada to ne čini.
Da proces dodele budžetskog novca lokalnim medijima uopšte nije transparentan smatra više od 58 odsto učesnika ankete, a dodatnih 25 odsto nema odgovor. Više od 80 odsto je navelo da nema dovoljno informacija o tome koji mediji dobijaju sredstva iz budžeta, a više od 72 odsto da ne znaju na koji način se taj novac troši.
Čak 44 odsto anketiranih je kazalo da ne zna kako finansiranje medija iz budžeta utiče na objektivnost i kvalitet informisanja, skoro 42 odsto njim smatra da utiče negativno, a tek oko osam odsto je ubeležilo da je taj uticaj pozitivan.
Da je potrebno menjati model finansiranja kazalo je 61 odsto ispitanika, da to treba delimično učiniti smatra oko 11 odsto, dok ostali ne znaju šta bi trebalo učiniti.
Oko 61 odsto anketiranih smatra da bi građani/ke mogli da utiču na transparentnost i način finansiranja lokalnih medija, dok oko 30 odsto nije sigurno. Oko 86 odsto je navelo da je prilično ili delimično zainteresovano da sazna više o tome kako se mediji finansiraju, a više od polovine je svoj nivo znanja o ulozi lokalnih medija i njihovom finansiranju ocenilo kao nizak.
Kako dalje?
Direktor Biroa za društvena istraživanja, Zoran Gavrilović, za Odjek potvrđuje da je za projektno sufinansiranje karakteristično to da građani ne znaju mnogo u vezi sa dodeljivanjem sredstava medijima za ostvarivanje javnog interesa, na konkursima lokalnih samouprava. On podseća da je telefonsko istraživanje koje je BIROD-i sproveo 2017. godine, na uzorku od 1004 ispitanika, pokazalo da 76 odsto njih reklo da ne zna da se na lokalnim konkursima dodeljuju sredstva za ostvarivanje javnog interesa.
– Osim toga, oni koji su davali novac nisu činili proces transparentnim. Mislim da u tim komisijama ne treba da budu samo novinari, već predstavnici zainteresovane javnosti, odnosno preduzetnici, sindikati, građani.
Gavrilović podseća da je lokalnim planovima za borbu protiv korupcije, kroz oblast 10, predviđeno da se vrši evaluacija medijskih sadržaja, da se zna za šta se dobija novac i šta se isporuči građanima za taj novac.
– Lokalna vlast najčešće navodi kako nema mehanizme, sredstva i da ne postoji dovoljno stručnjaka koji bi radili evaluaciju projekata. Međutim, ima dosta novinara koji bi mogli da rade evaluaciju, može da se nađe način da studenti takođe evaluiraju.
BIRODI je, kako je podsetio, ranije radio analizu koja je pokazala da, u oblasti projektnog sufinansiranja medija, ne samo da je bilo dosta finansijskih zloupotreba, već sadržaj nije odgovarao javnom interesu.
– Kada vidite kako je, kroz sadržaje podržane u okviru medijskih konkursa, predstavljena lokalna samouprava, vi vidite da je reč o propagandi. To znači da konkursno finansiranje služi da se javni novac pretvara u partijski novac u funkciji vlasti. Imali smo iskustvo da se, na primer, u godinama kada su lokalni izbori, za konkurse za medije izdvaja više novca.
Ključ rešenja je, zaključuje on, uspostavljanje mehanizma kontrole trošenja novca dodeljenog kroz medijske projekte te mehanizma evaluacije sprovedenih projekata, odnosno procene šta su građani zaista dobili za taj novac.
Redakcija
Ilustracije su urađene uz pomoć alata veštačke inteligencije
