Predlozi izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju o kojima je govorila resorna ministarka, a odnose se na manji broj dana bolovanja koje može da otvori lekar opšte prakse, naišli su na različite reakcije. Pitali smo sugrađane/ke šta misle o tome.
Reakcije građana/ki na izjavu ministarke Danice Grujićić da su „uočena brojna lažna bolovanja koja se po pravilu završavaju 58. dana, te da će nakon dve nedelje od početka bolovanja o eventualnom produžetku ubuduće odlučivati lekarska komisija a ne izabrani lekar, su različite. Dok jedni smatraju da zloupotreba ima malo i da danas radnici na posao odlaze i „mrtvi bolesni“, drugi veruju da lažnih bolovanja itekako ima i da je oštrija kontrola neophodna.
Milena V. (34) radi kod privatnika i, kako kaže, na posao odlazi i kad je bolesna:
-Poslodavci ne tolerišu kada neko često ide na bolovanje, ne zanima ih zbog čega vam je bolovanje otvoreno, da li ste ozbiljno bolesni. Zna se sudbina takvih radnika, prva prilika i otkaz. Zato mi koji radimo kod privatnika na posao odlazimo i kad smo bolesni.
Danijela M. (52) smatra da bi pre nego što se krene u „zavođenje reda“ pacijentima, trebalo rešiti mnoge druge stvari:
–Mnogo je bolesnih, i fizički i psihički. Izrabljuju nas poslodavci, izgubimo zdravlje na poslu, a lekari nisu baš zainteresovani da nam pomognu. Zdravstveni sistem nam se raspada a oni bi da „disciplinuju“ pacijente. Kada bi nas poslodavci cenili a lekari lečili kako treba, mnogo bi manje ljudi bilo na bolovanju. Bilo bi bolje baviti se time zbog čega ljudi „beže“ na bolovanje (ako beže), iako će tada imati manja primanja?
Mihajlo J. (63) smatra da njegova izabrana doktorka najbolje poznaje njegovo zdravstveno stanje i može da proceni da li mu je potrebno bolovanje.
-Lečim se godinama kod iste doktorke, upoznata je sa svim kojim dijagnozama i sa time kako reagujem kad mi nije dobro. U redu je da se o bolovanju odlučuje uz preporuku lekara specijalsite, ali da idem na komisiju već posle dve nedelje, gde sede lekari čija možda nije uža specijalnost moj zdravstveni problem, to je maltretiranje pacijenta koji treba da leži kod kuće i odmara.
S druge strane, ima i onih koji smatraju da su zloupotrebe česte, te da je dobro da se proveri ko je stvarno bolestan a ko uzima bolovanje bez pokrića.
-Kod mene u kolektivu ima ljudi koji godinama uzimaju bolovanje uvek u isto doba godine, na primer, kad je berba jagoda. Njihov posao tada preuzimamo mi i to nije korektno. Svi znamo da im ništa zdravstveno ne fali i zbog takvih je ovo sa komisijom dobar predlog- kaže jedan sugrađanin.
Da je ministarka sa izjavom da se „lažna bolovanja koja se po pravilu završavaju 58. dana“ ponizila i lekare, mišljenja je S.A.
–Ispada da pacijenti u saradnji sa lekarima varaju zdravstevi sistem, da lekarima ne treba verovati, ni onima iz opšte prakse, ni specijalistima. To je baš ponižavajuće.
A da se nekada nije tako često išlo na bolovanje, smatra većina penzionera i penzionerki.
-Otišao sam u starosnu penziju bez dana bolovanja. Jeste da su danas ljudi mnogo bolesniji, ali nije baš da i nama nikad ništa nije falilio. Ja sam često imao problema sa kičmom i želucem, ali sam i tada išao na posao. Ne smatram da je i to bilo skroz ispravno, ali tako je većina nekada radila. Slažem se da bolestan čovek ne treba da ide na posao, ali mislim da neki preteruju i zato ne vidim ništa loše u tome da se uvede oštrija kontrola bolovanja- kaže sugrađanin Dragan P. (83).
Dobrila M. (64) je kao relativno mlada dobila invalidsku penziju, a najavu da će nakon dve nedelje pacijenti biti upućivani na prvostepenu komisiju, vidi kao ispravnu:
–Dok sam radila, radila sam. Kada mi je dete bilo malo, čak sam i plaćala dadilju kad se razboli i ne može u vrtić, samo da ne bih odsustvovala, jer sam radila baš odgovoran posao. Onda sam se ozbiljno razbolela i otišla u prevremenu penziju. Mislim da je to najispravnije, ili možeš ili ne možeš da radiš.
Generalno, aketirani sugrađani/ke koji su radno aktivni, mišljenja su da je država poslodavcima „dozvolila“ da eksploatišu radnike, pa pojedini spas vide u povremenom bolovanju, dok drugi rade i kad su bolesni, sve dok potpuno ne izgube radnu sposobnost.
Ukoliko Srbija u šifrarnik dijagnoza bude uvrstila „sindrom izgaranja na poslu“ (takozvani „burnout“), koji je Svetska zdravstvena organizacija u priručniku Međunarodne klasifikacije bolesti već uvrstila kao dijagnozu sa kojom pacijenti mogu i zvanično da dobiju bolovanje, onda ćemo verovatno imati mnogo više ljudi na bolovanju i to upravo sa ovom šifrom bolesti.
Podsećamo, ministarka Grujićić je nedavno izjavila za medije da je „privreda imala velike primedbe na mogućnost da neko bude na bolovanju dva meseca bez provere komisije i da je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata bilo baš 58. dana“. Kazala je da će „lekar opšte medicine ubuduće moći da otvori bolovanje pacijentu najduže dve nedelje, a ne, kao što je bio slučaj do sada, dva meseca”.
D.P.