U Alterativnom kulturnom centru “Gnezdo” u subotu, 27. decembra, sa početkom u 18 časova, biće izvedena predstava “Ja i dalje hodam”, autorke Jelene Jović.
Rad „Ja i dalje hodam” Jelene Jović, nastaje u trenucima dok se kulturna scena Srbije urušava ubrzano, kada se resursi sistematski režu, a vladajuća partija pokušava da ućutka kritičku misao.
„Ja i dalje hodam” nije samo intimna ili poetska koreografija, ona je čin tvrdoglave egzistencije u sistemu koji kulturne radnike tretira kao neželjeni višak.
Hodanje postaje strategija preživljavanja, minimum koji još nismo izgubili. Čin hodanja postaje dokaz da je nezavisna scena živa, uprkos državnim pokušajima da je iscrpi do nestanka.
Upravo zato rad Jelene Jović danas deluje kao mikro-manifest: hod kao minimum otpora, minimum života, minimum slobode. Ništa herojsko. Ništa romantično. Samo uporno kretanje napred, iako institucije pucaju po šavovima, iako se državna aparatura urušava u sopstvenoj korupciji, iako se kulturni rad sve više svodi na borbu za elementarne uslove postojanja.
U ovom trenutku, „Ja i dalje hodam” funkcioniše kao ogledalo jedne scene koja opstaje zato što odbija da stane.
Ulaz je slobodan.
Ideja, koreografija i izvođenje: Jelena Jović
Saradnja: Marko Milić i Marko Pejović
Kostim i video: Jelena Jović
Video montaža: Nataša Pavlović
Produkcija: Marijana Cvetković
Gostovanje u Kruševcu u Alternativnom kulturnom centru “Gnezdo” organizuje Stanica Servis za savremeni ples kao deo svog projekta “Dancer in the Dark”.
Ovaj projekat dobio je podršku od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta “Kultura za demokratiju”, koji sporovodi Hartefakt fond.
O autorki:
Jelena Jović rođena je u Londonu. Završila je Baletsku školu „Lujo Davičo” 1975. (u klasi prof. Spomenke Prokić). Igrala je kod Kaće Stojkov, „Eksperimentalni balet”, u njenoj prvoj grupi džez baleta. U Parizu i Londonu bila je na seminarima i klasičnog i džez baleta – kod Žana Babilea, Pitera Gosa, Džona O’Brajena 1981. Upoznala je Lindzi Kempa i radila u njegovoj trupi 1980. i 1981. godine, što je odredilo njen dalji put. Radila je sa Dušanom Trninićem u „Beogradskom kamernom baletu”, a potom i sa Nadom Kokotović, Damirom Zlatarom Frajom – Koreodrama na TV. Bila je dugogodišnja saradnica Petra Slaja. Kao koreografkinja je radila u JDP-u, Narodnom pozorištu, BDP-u (u dramskim predstavama). Od 1994. je članica Ister teatra u kome je radila kao igračica, glumica, koreografkinja… Ister je 2008. godine dobio nagradu „Dimitrije Parlić” za najbolju predstavu te godine. Već više od deset godina radi sa decom, i u okviru ovog pedagoškog rada sama pravi kostime i koreografije.