Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 27. oktobra, slave praznik Prepodobne mati Paraskeve – Svete Petke. Ova svetiteljka se prvenstveno smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.
Prebodobna mati Paraskeva rođena je polovinom 10. veka u Epivatu. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Njen brata Jevtimije, zamonašio se veoma mlad, da bi kasnije postao episkop i svetitelj u Maditu kod Galipolja.
Još kao devojčica, sa majkom je redovno odlazila u crkvu. Nakon smrti roditelja otišla je u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva. Nakon toga zaputila se u Jordansku pustinju i živela strogim asketskim životom, gde se radi Hrista podvizavala sve do svoje starosti.
U doba pozne starosti, sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni grad, gde je poživela još dve godine. Sahranjena je, kako se veruje, u blizini grada Kallikratije, u današnjoj Turskoj.
Legenda kaže da je posle mnogo godina, na tom mestu bio sahranjen neki grešnik čije je telo širilo užasan smrad, pa su ljudi odlučili da ga iskopaju i premeste. Dok su kopali, naišli su na telo Svete Petke, koje je bilo potpuno očuvano i mirisalo prijatno, što je u pravoslavnoj tradiciji znak svetosti.
Kako su se ubrzo nakon toga počela dešavati čudesa i isceljenja, njene su mošti uzete s poštovanjem i prenete u crkvu u Carigradu (Konstantinopolju), gde su bile dugo čuvane.
Kasnije su njene mošti prenošene više puta- iz Carigrada u Trnovo (Bugarska), pa u Vidin, Beograd, i na kraju u Jaši u Rumuniji, gde se i danas nalaze i gde joj se svake godine klanja hiljade vernika.
U Srbiji ima dosta izvora koji su posvećeni ovoj svetiteljki, a jedan od njih je i izvor Svete Petke na Kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu, gde su njene mošti dugo vremena počivale.
Mnogi vernici poste na ovaj dan, čak i ako nije u vreme posta. Na dan Svete Petke ne jede se meso, mast, mleko i jaja, već se sprema posna hrana — obično pasulj, riba, krompir, med, hleb i vino. Vernici odlaze u crkvu, pale sveće i mole se svetiteljki za zdravlje, zaštitu i mir u kući.
Na ovaj dan se ne radi ništa teško, ne pere se veš, ne šije, ne mesi, ne prede i ne kopa. Žene naročito treba da paze da ne uzmu iglu u ruke, jer Sveta Petka „štiti ženske ruke“.
Mlade devojke, prema starom običaju, treba da uberu cveće kojim će ukrasiti svoj dom, kako bi u njemu vladali mir, ljubav i harmonija. Takođe, veruje se da bi devojčicama na ovaj dan trebalo obući nove haljinice, kako bi ih tokom naredne godine pratila radost.
Prema narodnom verovanju, ako na ovaj praznik bude lep i sunčan dan, biće blaga zima.
Foto: sajt Srpske pravoslavne crkve