Više od 60% odsto lokalnih novinara i novinarki u Centralnoj i Južnoj Srbiji smatra da je nivo bezbednosti novinara loš, pokazalo je istraživanje koje je sproveo CINK.
Izvor: Krusevacpress
U sklopu projekta “Zajednička akcija za bolju bezbednost novinara i novinarki lokalnih medija”, koji CINK realizuje u okviru regionalne mreže SafeJournalists a uz podršku Evropske unije, sprovedeno je istraživanje o bezbednosti novinara i novinarki lokalnih medija u pet okruga Centralne i Južne Srbije – Rasinskom, Pomoravskom, Nišavskom, Raškom i Topličkom okrugu. U istraživanju je učestvovalo ukupno 20 novinara i novinarki lokalnih medija sa ovog područja – šestoro iz Rasinskog, po četvoro iz Topličkog i Nišavskog i po troje iz Pomoravskog i Raškog okruga.
“Kroz odgovore na set pitanja želeli smo da saznamo koliko se novinari i novinarke lokalnih medija osećaju bezbedno u svom radnom okruženju, sa kojim pretnjama se najčešće susreću i koliko poznaju procedure za reakciju u slučajevima kada im je bezbednost ugrožena. Čak 45% ispitanih smatra da je ukupan nivo bezbednosti i zaštite novinara u Srbiji loš dok 15% veruje da je izuzetno loš. To je jasan pokazatelj u kakvim uslovima rade lokalni novinari i novinarke”, objašnjava Slaviša Milenković, menadžer projekta.
Na drugom mestu su “verbalne pretnje” (50%) a na trećem “napadi na društvenim mrežama/digitalno nasilje” – 30%.
“Ono što je indikativno je činjenica da se 45% anketiranih u poslednje dve godine susretalo sa institucionalnim pritiscima što znači da im je onemogućeno prisustvo događajima i postavljanje pitanja. Verbalne pretnje je doživelo šestoro anketiranih a praćanje, zastrašivanje, omalovažavanje dvoje novinara”, dodaje Milenković.
Da društvena i politička klima utiču na porast prtisaka i napada na novinare veruje čak 80% odnosno 16-toro anketiranih. “Delimično utiče” zaokružilo je troje (15%) a “ne mogu da se opredelim” jedan učesnika ankete (5%). Na oceni anketiranih na pogoršanje bezbednosti lokalnih novinara najviše utiču “odnos vlasti prema novinarima” i “neprimenjivanje zakona”.
Većina novinara i novinarki nije u potpunosti upoznata sa procedurama u slučajevima kada im je ugrožena bezbednost i to je polje na kojem bi morala da rade novinarska i medijska udruženja. Od 20-toro učesnika i učesnica ankete čak njih 14-toro (70%) tvrdi da nije nikada tražilo pravnu pomoć i podršku od novinarskih i medijskih udruženja. Jednom je to učinilo četvoro anketiranih (20%), više puta jedan/na (5%).
Delovanjem novinarskih i medijskih udruženja kada je reč o bezbednosti novinara/novinarki delimično je zadovoljno devetoro anketiranih (45%), potpuno zadovoljno petoro (25%) a “ne znam” je odgovorilo njih šestoro (30%).
“Novinari i novinarke smatraju da su institucionalna efikasna pravna zaštita novinara” i kampanje podizanja svesti javnosti o značaju slobode medija najavažniji za kvalitetnu zaštitu njihovih prava a veliku važnost pridaju “jačanju mreže podrške unutar novinarske zajednice”, zaključuje Milenković dodajući da će rezultati istraživanja biti od velikog značaja za planiranje budućih akcija koje bi trebale da poboljšaju bezbednost novinara i novinarki lokalnih medija u Centralnoj i Južnoj Srbiji.
M.P.
Foto: pixabay