Duž ulice Cara Lazara, od Trga mira do poslednje Lazaričke česme, nema nijednog stabla. Visoke topole koje su nekada krasile ovaj deo grada zamenjene su betonom, cvrkut ptica zamenila je buka automobila, a stare zanatske radnje polako zamenjuju moderni lokali. Osim što je izgubila duh starog vremena, ova ulica je, što potvrđuju zvanični rezultati merenja kvaliteta vazduha, postala i najzagađeniji deo grada.
Nekada su ulicu Cara Lazara krasile brojne zanatske radnje, a na spratovima iznad lokala živeli su vlasnici čije su terase sa ogradama od kovanog gvožđa bile prepune cveća. Hladovinu u toj kaldrmisanoj ulici su pravile topole, a jutra su počinjala cvrkutom ptica koje su se gnezdile u krošnjama drveća.
Stare zanatske radnje polako zamenjuju moderni lokali a na mestima gde su nekada bile topole danas se uglavnom ostavlja smeće. Nađe se na trotoaru i poneki frižider sa sladoledom ili rashladna vitrina sa pićem.
– Ova ulica je imala svoj šarm. Sada se to sve izgubilo. Stare zanatske radnje postaju moderni lokali, a predivne kuće iz starih vremena koje predstavljaju kulturni nasleđe Kruševca, polako zamenjuju stambene zgrade – kaže jedan od starosedelaca.
Navodi i to da je frekvecija vozila iz dana u dan sve veća, te da u poslednje vreme ima puno teretnjaka:
– Od prelepe ulice sa dušom dobili smo go beton, buku, prašinu, izduvne gasove automobila. Razumem da se sve menja, ali ne razumem da ulica nema nijedno drvo ili makar žardinjere sa cvećem, nešto što bi bar malo umanjilo ovo zagađenje i napravilo hladovinu tokom leta.
Prilika da se u toj ulici zasadi zelenilo, mišljenja su meštani, bila je kada je pre petnaestak godina rađena kompletna rekonstrukcija i zamena instalacija u ulici Cara Lazara.
Meštani su se, kako navode, tada nadali da će se makar sa jedne strane ulice posaditi neko drvo. Veruju da bi zelenilo pomoglo da zagađenje ne bude ovoliko veliko, ali o tome, kako dodaju, niko očigledno nije razmišljao.
Glavni gradski urbanista, Vojkan Tutulić, kazao je za portal Odjek da ima razloga zašto to tada nije učinjeno.
– U periodu kada je u ulici Cara Lazara bilo drvoreda, nije bilo kanalizacije, ljudi su tada imali septičke jame. Sada ispod trotoara i kolovoza imate kanalizaciju, telefonsku instalaciju, vodovodne i toplovodne cevi. Ako bi se zasadilo drveće, korenje bi pravilo probleme. Slažem se da zelenilo nedostaje i prilikom neke naredne rekonstrukcije te ulice pronaći ćemo način da da se zasadi neko drvo, možda to budu i neke velike žardinjere. Sigurno to neće biti u meri kako je nekada bilo, jer su se i okolnosti sa infrastrukturom od tada promenile.
Dok stanovnici ove ulice čekaju neku sledeću rekonstrukciju, podsetimo da Zavod za javno zdravlje koji je i zadužen za kontrolu kvaliteta vazduha na području grada Kruševca, kao jednu od preporuka za prevazilaženje problema zagađenja koje upućuje lokalnoj samoupravi, navodi i formiranje zelenih pojaseva.
A o tome da je Stara čaršija bila centar nekadašnjeg Kruševca i zbog svoje autentičnosti predstavljala neprocenljivo kulturno i istorijsko nasleđe našeg grada, suvišno je i govoriti sada kada od duha starog vremena nije ostalo gotovo ništa.
D.P.
Fotografija Stare čaršije iz 60-tih godina prošlog veka preuzeta sa fejsbuk stranice “U vremenu starog Kruševca“