Nakon više od jedne decenije, ponovo se radi redovna kontrola kvaliteta zdravstvene ispravnosti vode na javnim česmama. Od 22 prirodna izvorišta, koliko ih je u okviru redovnog monitoringa kontrolisano na teritoriji grada Kruševca, od marta do juna ove godine, samo osam je pokazalo i hemijsku i bakteriološku ispravnost.
Prema rečima dr Slađane Stanić, specijaliste higijene, nakon duže pauze, gde redovan monitoring nije rađen još od 2013. godine, Grad je u februaru ove godine potpisao ugovor sa Zavodom za javno zdravlje, pa će se od sada, kako i nalaže Pravilnik, kontrola kvaliteta vode na javnim česmama raditi minimum četiri puta godišnje.
Prve analize u ovoj godini pokazale su da je ispravna za piće voda na česmi kod Famove kapije, „Pčeli“ u Šancu, te česmama u selu Gari, u Parunovcu kod crkve, u selu Žabare (duboki izvor), kao i u Gaglovu, Kapidžiji i Čitluku, kod crkve Sveti Jovan.
Potpunu ili delimičnu neispravnost pokazala je česma u Jasici, potom Zulina i Lazarička česma, te izvorišta u Lomnici, Pakašnici, Jablanici…
Stanić ističe da posebno zabrinjava činjenica da mnoge česme koje su građani godinama koristili, više nisu pouzdane. U pitanju su , kako je navela, mesta od velikog lokalnog značaja, kako zbog gustine saobraćaja, tako i zbog navike građana da na tim mestima redovno uzimaju vodu.
Osim izvorišta na kojima voda prema najnovijim analizama više nije za piće, dr Stanić podseća i na česmu „Vučja glava“ kod glavne autobuske stanice, koja je uvek pokazivala i hemijsku i mikrobiološku ispravnost i zbog velike frekvencije ljudi u tom delu grada, zdravom vodom opsluživala na stotine prolaznika. Ta česma je pre desetak godina presušila i nikada nije utvrđeno šta je razlog tome.
Kada se ustanovi da voda nije ispravna, Zavod šalje izveštaj korisniku, Gradskoj upravi – Odeljenju za inspekcijske poslove, kao i sanitarnoj inspekciji, koja izdaje rešenje da voda nije za piće i upućuje ga korisniku, odnosno, Gradskoj upravi. Vidno obaveštavanje javnosti da voda nije za piće je u nadležnosti Uprave Grada Kruševca kao naručioca ispitivanja kvaliteta vode za piće sa javnih česama.
U Zavodu za javno zdravlje naglašavaju i to da bi broj ispravnih česama bio mnogo veći, ukoliko bi se, uz konstantno hlorisanje i redovno održavanje izvora, jednom u dve godine radilo i kompletno čišćenje rezervoara.
Uređenjem pomenutih objekata i kontinuiranom kontrolom njihove zdravstvene ispravnosti, Grad Kruševac bi dobio zdravstveno i higijenski sigurna točeća mesta za vanredno snabdevanje u slučaju isključenja ili nestašice vode.
Kako neke od tih česama potiču još iz doba kneza Lazara, adekvatno uređene bi predstavljale i dobru perspektivu za razvoj turizma u ovom kraju. Jedna od tih je i Uroševa česma koja je danas zatrpana smećem i pliva u žabokrečini i kao takva nikako ne može predstavljatu turističku atrakciju.
G. Jevtić