Grickalice, peciva i gazirani napici, užina je za koju se opredeljuje većina školaraca. Pedijatri kažu da zdrave navike u ishrani stečene u porodici, kolektiv često pokvari. Deca koja su se do polaska u školu hranila zdravo, lako usvajaju navike onih vršnjaka koji konzumiraju ukusnu, ali nezdravu hranu punu aditiva. Takve namirnice po pravilu dovode do gojaznosti što je, uz nedovoljnu fizičku aktivnost, okidač za brojne zdravstvene probleme.
Tamara S., majka desetogodišnjeg dečaka, od njegovog polaska u školu pokušavala je da mu usadi naviku da užinu nosi od kuće. Tamara je inače dijabetičar i strahuje da i njena deca ne dobiju šećernu bolest.
– Na početku sam mu slala zdrave sendviče sa integralnih hlebom i neku voćku, obično jabuku. Mi se inače zdravo hranimo u porodici i nisam želela da moje dete menja tu naviku. Međutim, vrlo brzo je počeo da negoduje, govorio je da mu se deca smeju. Onda je počeo kradom da baca to što mu ja spremim. Da ne bi ostao gladan, popustila sam i sada mu šaljem novac za užinu. To su obično slatke palačinke, pica, razna peciva, koka kola… Znam da to nije dobro, ali nemam rešenje. Možda jedino da se pored škola zabrane objekti brze hrane – kaže ova majka.
Da zdrave navike stečene u porodici kolektiv može vrlo lako da pokvari, potvrđuje i dugogodišnje iskustvo u radu sa školskom decom doktorke Gordane Aleksić, načelnice Službe za zdravstvenu zaštitu dece i omladine kruševačkog Doma zdravlja:
– Na zdrave navike u ishrani stečene u porodici, deca često zaborave kad krenu u školu, gde se susreću sa vršnjacima koji se se ne hrane zdravo. Obično su to namirnice koje su ukusne zbog raznih dodataka, što decu dodatno privlači, a koje po pravilu dovode do gojaznosti. Dodatni problem je i to što deca danas dosta vremena provode pored računara i mobilnih telefona, nisu dovoljno ne svežem vazduhu i fizički su neaktivna, pa je i potrošnja unetih kalorija mala.
Bez obzira na uticaj sredine (vršnjaka), savet je da roditelji ne bi trebalo da odustaju od praktikovanja zdravih navika u svojoj porodici.
– Statistika kaže da oko 75 odsto gojazne dece, ostaje gojazno i u odraslom dobu. Važno je znati da se određene predizpozicije za gojaznost stvaraju još u toku intrauterinog života, pa je zato vrlo bitna i pravila ishrana majke tokom trudnoće. Od najranijeg uzrasta, pravila ishrana podrazumeva najpre dojenje, potom i uvođenje nemlečnih namirnica, po predviđenom kalendaru ishrane. Kasnije, na nastanak gojaznosti utiču i navike cele porodice, gde bi roditelji ličnim primerom trebalo da utiču na dete.
Gojaznost kao okidač za brojne zdravstvene probleme
Posledice gojaznosti su, kako navodi ova doktorka, brojne. Od preterane opterećenosti kičmenog stuba i koštano- zglobnog sistema, do opterećenja rada srčanog mišića, suženja krvnih sudova, čestih respiratnornih infekcija, poremećaja metaboličkih funkcija, te bržeg zamaranja i smanjene pokretljivosti.
Da gojaznost, pored genetske predispozicije, može biti i jedan od uzroka dijabetesa tipa 2, podseća ova doktorka.
– Diabetes mellitus je hronicna bolest iz grupe poremecaja metabolizma. Nastaje kada pankreas ne luči dovoljno insulina ili ne može da iskoristi postojeći insulin. Kod dece je zastupljen Diabetes mellitus tip 1 i izazvan je autoimunim procesom i leči se insulinom. Najčesce se javlja u periodu adolescencije ali se moze javiti i kod znatno mlađe dece. Pokretaci autoiminog procesa su različiti: virusne infekcije, drugi metabolicki poremecaji, gojaznost. Postoji i udruženost sa drugim autoimunim oboljenjima , na primer oboljenje štitaste žlezde.
Najčesći simptomi i znaci bolesti kod dece su umor, malaksalost, gubitak u telesnoj težini, povećan unos vode, mučnina:
–Dijagnoza se postavlja merenjem nivoa šećera u krvi. Pacijent se hospitalizuje.Terapija se kod dece sprovodi insulinom a veoma je važan režim ishrane i adekvatna fizicka aktivnost nadalje. Redovne kontrole glikemije i drugih laboratorijskih nalaza, zdravi stilovi života uz redovnu terapiju su deo protokola radi dobre regulacije dijabetesa.
Debljina kod dece, posebno u doba adolescencije, može da dovede i do psihičkih problema:
–Značajan broj dece negira svoju gojaznost i izbegava dalje dijagnostičke procedure, sve do trenutka kada dođu u godine kada im fizički izgled postaje važan. To se obično desi kad na red dođu mature ili kada se zaljube. Onda počinju sa dijetama koje pronalaze na internetu, što može da ima ozbiljne posledice po zdravlje. To su obično neke instant dijete pa se dešava i da kolabiraju, a problem je i što se na taj način skinuti kilogrami brzo vraćaju. Onda oni postaju sve nezadovoljniji, ulaze u neki začaran krug. Tada je detetu potreban ozbiljan tim stručnjaka, gde je pored pedijatra i dijetologa, potrebno uključiti i psihologa, po potrebi i druge specijaliste- napominje doktorka Aleksić.
Univerzalna dijeta ne postoji, svako je „priča za sebe“
Da je uloga dijetologa kod gojaznosti važna, ali i da se hipokalorijska dijeta ne sme uvoditi ukoliko za to ne postoji razlog, ističe doktorka Vesna Rakonjac, specijalistkinja ishrane zdravih i bolesnih:
-Razlog za uvođenje dijete može biti gojaznost, stanje pred gojaznost i udružene bolesti sa gojaznošću. Dijeta se sprovodi isključivo pod stručnim nadzorom i ne započinje se bez kompletnih laboratorijskih analiza.
Ova doktorka napominje da univerzalna dijeta ne postoji, te da svaka dijeta bez nadzora može biti jako opasna. Ističe da za svakoga mora da se uradi jedinstveni režim ishrane, da se kao posledice nepravilno sprovedene dijete mogu javiti anemija, gubitak mišićne mase i narušen imunitet, a što može da dovede do stalnih infekcija, umora, gubitka vitamina i minerala.
Hipokalorijska dijeta, kako objašnjava, uvodi se kod već prisutne gojaznosti, dok je kod prevencije prekomerne težine dovoljna pravilna ishrana koja podrazumeva pet obroka dnevno, izbegavnje grickalica, slatkiša, brze hrane, energetskih i drugih napitaka sa visokom kalorijskom a niskom nutritivnom vrednošću. Posebno štetni su gazirani napici sa velikom količinom šećera i proizvodi sa veštačkim zaslađivačima.
Govoreći o značaju fizičke aktivnosti u prevenciji gojaznosti i sprečavanju bolesti do kojih može da dovede prekomerna težina, doktorka Rakonjac savetuje forsiran hod dva do tri puta dnevno po 15 minuta.
U ishrani se dobrom pokazala piramida mediteranskog tipa, savetuje se i dovoljan unos vode (30 mililitara po kilogramu telesne težine), kuvana jela bez zaprški i sa najviše jednom kašikom ulja po članu porodice, 200 grama voća dnevno i neograničen unos povrća u vidu salata, po mogućnosti začinjenih limunom.
Ne savetuje nikada i nikakva dijete sa interneta. Takođe, i sve sportske aktivnosti treba prilagoditi zdravstvenom statusu, pa je savet mladima i da ne padaju pod uticaj raznih kvazi trenera koji im preporučuju određene vežbe i režime ishrane.
Sa dijabetesom može da se živi dugo i kvalitetno
Među oko 3.000 članova kruševačkom Udruženja dijabetičara je i tridesetak mladih do 18 godina. Predsednica Udruženja, Latinka Milojević, koja je inače od svoje 13. godine na insulinu, kaže da se roditelji nakon saznanja da im je dete ima šećernu bolest, vrlo brzo prilagode situaciji i čine sve da uz zdrave životne navike to dete ima kvalitetan život.
–Kada dođu u udruženje, prvo im objasnimo da od sada mora cela porodica da živi zdravo, kako bi se izbegle situacije „ti ne možeš to da jedeš jer imaš dijabetes“ ili „ti moraš to da jedeš“. Svi u kući treba da jedu istu hranu, što nikako nije loše, jer je režim ishrane za dijabetičare zapravo zdrava ishrana.
Osim što je na početku veoma važna pomoć struke (edokrinologa), važno je i da svaki dijabetičar zna sve o ovoj bolesti.
-Uloga našeg Udruženja je, između ostalog, i da ih edukujemo, da nauče da osluškuju svoje telo, da uoče šta im najviše prija, jer svi smo različiti. Samo tako može da se sačuva zdravlje.
U skladu sa tim, druženja u prostorijama Udruženja su česta, a organizuju se i brojne aktivnosti u prirodi.
–Zajedno proslavljamo nove godine, rođendane, družimo se međusobno ali i sa članovima udruženja iz drugih gradova, razmenjujemo iskustva…Udruženje organizuje kampove, izlete u prirodi, predavanja o najsavremenijim terapijama i metodama određivanja šećera u krvi. Imamo i svoju sportsku manifestaciju „Sportom menjam dijabetes“ koja okuplja roditelje i decu iz cele Srbije.
Kao značajnu i ogromnu olakšicu deci dijabetičarima i njihovim roditeljima, predsednica Udruženja dijabetičara Kruševac navodi senzore za decu za kontinuirano merenje šećera u krvi, koji su od prošle godine preko Fonda dostupni deci dijabetičarima u Srbiji.
-To je ogromna olakšica za decu i njihove roditelje koji su pre toga, između ostalog, morali non stop da budu na oprezu, pa i da ustaju noću kako bi deci proverili nivo šećera u krvi. Zahvaljujući senzorima, sada u svakom trenutku znaju koliko treba da dodaju hranu ili insulin, više ne moraju da mere šećer pre i posle obroka ili kada primete neobične simptome, sada samo pogledaju vrednosti u aplikaciju na telefonu.
Na kraju, Latinka poručuje da se „tihi ubica“, kako je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) nazvan dijabetes, može pobediti jedino znanjem ali i pozitivnim stavom koji dokazano snižava šećer u krvi.
D. Pavlović
Foto: pixabay, privatna arhiva