Kada bismo nabrajali sve njegove nagrade i postignuća, mogli bismo pomisliti da je reč o sportisti sa velikim iskustvom i dugom karijerom. David je dobitnik trinaest zlatnih medalja, pet srebrnih i nekoliko bronzanih, a jednom je bio i državni prvak. Priča postaje zanimljivija kada na nju dodamo podatak da je reč o devetogodišnjem Damjanu Dimitrijeviću, uspešnom i hrabrom dečaku koji se biciklizmom bavi od svoje šeste godine.
Damjan je drugi razred osnovne škole, ljubav prema biciklizmu nasledio je od oca. Najduža staza kojom je vozio bila je duga 52 kilometra, a ideja da se bavi biciklizmom nastala je u porodičnoj kući, istakla je Damjanova majka Marija:
– Ljubav prema biciklizmu rodila se u našoj kući. Damjanov otac je biciklista, visoko plasiran u bivšoj Jugoslaviji, bio je desetrostuki državni prvak i učesnik u tri svetska takmičenja u biciklizmu kao reprezentativac, tu nije bilo naročitog plasmana, ali je to vredno spomenuti. Dete je poraslo u kući gledajući oca koji trenira i voli biciklizam.
Zbog ljubavi prema biciklizmu, ova porodica je osnovala biciklistički klub ,,Pro racing Kruševac”, gde se mogu priključiti svi ljubitelji ovog sporta:
– Klub je otvoren prošle godine, na čelu sa suprugom Dušanom, ima svoje članove koji pripadaju starijoj generaciji, odnosno ljudima koji nisu više u takmičarskim godinama da bi bili u nekom profesionalnijem angažmanu. To je najpre ljubav prema vožnji bicikla, a kasnije i ozbiljniji treninzi i angažmani. Klub je oformljen zato što mi u Kruševcu više nemamo tako nešto, hteli smo da podstaknemo decu i starije da krenu sa treninzima. Zainteresovanost nije baš nešto velika.
Devetogodišnji Damjan ističe da voli sportove, oprobao se i u fudbalu, ali biciklizam je na njega ostavio najveći utisak:
– Sa sportovima sam krenuo od četvrte ili pete godine. Prvo sam igrao za FK ,,Napredak”, ali to je za mene bilo loše iskustvо. Ostala deca su mi govorila da sam mali, slabić i rekao sam tati da neću više to da trpim, a onda mi je on predložio da krenem sa biciklizmom. Taj sport je moja jedina nada za uspeh, nijedan sport me ne privlači, samo biciklizam. Nastaviću ovim putem, mnogi kažu da sam veliki talenat, zato nastavljam dalje. Želja mi je da se profesionalno bavim biciklizmom, to je za mene ljubav.
Duge i teške staze nisu predstavljale problem za ovog hrabrog dečaka:
– Najduža staza kojom sam vozio bila je duga 52 kilometra. Druga najduža staza bila je do Jastrepca, a zatim i do jednog sela, duga 38 kolimetara. Od pete ili šeste godine sam krenuo da treniram sa malim biciklom u Pionirskom parku. Moji vršnjaci nisu zainteresovani za biciklizam, treniram sam. Takmičarskog duha nema među njima, više je to usmereno prema sportovima koji donose veću zaradu kao što je fudbal, košarka, tenis i ostalo.
Damjan kaže da se lepo oseća dok vozi bicikl:
– Kada mi tata kaže da idemo na trening, bio on težak ili lak, ja iskalim svoju ljubav prema biciklizmu i imam lep osećaj kada vozim. Postoji drumski bickl, a postoji i mountain bike (planinski bicikl). Mountain bike je lep sport, voziš po prirodi, šumama…
Da biciklizam nije popularan i jeftin sport, mišljenja je Damjanova majka, koja polaže nadu da će se to promeniti:
– Očekujemo da zapaze njegove rezultate, Damjan se nikad nije vratio sa trke bez medalje na grudima, kao i da se pronađu sponzori koji će malo pogurati to. Biciklizam jeste skup sport. Jedan dobar profesionalni bicikl košta koliko i jedna trećina jednoiposobnog stana. Postoji još mnogo faktora. Biciklizam je jedan od najboljih sportova ako govorimo o kardio treningu, nisi zatvoren u četiri zida kao što je slučaj sa teretanom, napolju si i daješ sebi oduška na jedan poseban način i pripremaš se za jedno takmičenje u kojem ćeš pokazati svoj talenat
Ovaj devetogodišnjak će se takmičiti u Sloveniji, a potom i u Mađarskoj, otkriva Marija:
– Ukazala se mogućnost da za dve godine Damjan startuje za jednu slovenačku ekipu jer se tamo održava ProTour, na kojem se pojavljuju mlade nade i talenti iz Srbije i cele dijaspore. Takmičenje je međunarodnog karaktera, učestvuje mnogo njih. Sledeće godine ćemo ići u Mađarsku, jer Mađari ozbiljno ulažu u taj sport, nadamo se dobrim razultatima i istrajnosti.
Ova ponosna majka iznosi mogućnost o nastavku Damjanove karijere u Holandiji:
– Damjan je inače i državljanin Kraljevine Holandije, dobio je njihov pasoš, njegov tata živi tamo. Imaće mogućnost da za godinu dana startuje na Državnom prvenstvu Holandije sa decom uzrasta do 11 godina. Otvorena su nam vrata za neka ozbiljnija takmičenja. Ići ćemo dalje, uradićemo sve što je u njegovom interesu. Damjan voli biciklizam i vrlo je posvećen. Kada je prvi put seo na bicikl sve je bilo pravilno, od pedaliranja, pa do držanja tela, to je procenio njegov otac.
Za kraj sagovornica poručuje da je pravilna ishrana i neizmerna podrška deci najbitnija:
–Ishrana je jako bitan momenat, deca se moraju hraniti pravilno. Drugo, ne treba decu forsirati i vući na hiljadu strana: ići u školu stranih jezika, violinu, klavir, hor… Treba se usresrediti na ono što je detetu najbitnije, gde pokazuje najviše interesovanja i talenta. Roditelji treba da se uključe sami i da deca prihvate činjenicu da roditelji uživaju u njihovim uspesima i postignućima u bilo kom polju.
Damjan za kraj šalje poruku svim vršnjacima i ljudima koji vole sport:
– Ako volite biciklizam ili bilo koji drugi sport, treba da vam bude lepo dok ga trenirate i idete na takmičenja. Najbitnije je da od te ljubavi i motivacije nikada ne odustanete. Ne treba odustajati od svojih snova, treba gurati do kraja, treba se potruditi i negovati tu ljubav.
foto: privatna arhiva
L.K.