Gospod Isus Hristos razapet je u prvom veku naše ere, za vreme Pontija Pilata. Prema svedočenjima Jevanđelja i apostolskih spisa, trećeg dana posle svoje smrti, Hristos je vaskrsao iz mrtvih. Njegovo Vaskrsenje nije bilo povratak u običan biološki život, već prelazak u novi, preobraženi način postojanja – u novu tvar.
Istorijska stvarnost Vaskrsenja potvrđuje se praznim grobom, javljanjima vaskrslog Hrista učenicima, kao i dramatičnom promenom u životima apostola. Ljudi koji su iz straha pobegli pri njegovom hapšenju, postali su neustrašivi svedoci njegovog Vaskrsenja, gotovi da podnesu muke i smrt zbog onoga što su videli i doživeli, objašnjava sveštenik Dejan Krstić, koji dodaje:
– Hrišćanska vera stoji i pada sa jednim događajem – Vaskrsenjem Hristovim. Apostol Pavle u Prvoj poslanici Korinćanima jasno svedoči: „Ako Hristos nije ustao, uzalud je, dakle, vera vaša“ (1Kor 15,17). Vaskrs nije samo jedan od velikih praznika u hrišćanskoj godini, on je centralni događaj hrišćanske istorije, temelj na kojem počiva sva hrišćanska teologija, nada i eshatološko očekivanje. Vaskrsenje Hristovo, u svojoj suštini, predstavlja pobedu života nad smrću, večnosti nad prolaznošću, ljubavi nad mržnjom. To je događaj koji menja ne samo tok istorije, već i unutrašnji život svakog čoveka koji se susretne sa Vaskrslim Gospodom.
Hristos je vaskrsenjem pobedio i preobrazio smrt, kaže sveštenik:
– Smrt je posledica greha, kao što kaže apostol Pavle: „Plata za greh je smrt“ (Rim 6,23). Vaskrsenjem Hristos ne samo da je pobedio smrt, već ju je i preobrazio. Smrt više nije kraj, nego prolaz. Hristos je svojom smrću ukinuo vlast smrti nad čovekom – smrću smrt uništi. Vaskrsenje tako postaje temeljna tačka hrišćanskog eshatološkog pogleda – nada da i mi, u Hristu, nećemo ostati u grobu, već ćemo vaskrsnuti na život večni. Ne radi se samo o metafori ili simbolu, već o realnosti koju je Crkva kroz vekove ispovedala.
Vaskrs se praznuje pedeset dana, sve do praznika Pedesetnice:
– Vaskrs ili Pasha u pravoslavnoj liturgijskoj tradiciji je „Praznik nad praznicima i Sabor nad saborima“. Svake godine, posle strasne sedmice, koja predstavlja poslednje dane Hristovog života, Njegovu muku, stradanje i smrt, Crkva u ponoć dočekuje radosnu vest: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i onima u grobovima život darova!“ Praznovanje Vaskrsa traje pedeset dana, sve do praznika Pedesetnice, a u uskom smislu, vaskršnja radost se odražava na celu liturgijsku godinu – nedelja je dan Gospodnji jer je tog dana Hristos vaskrsao. U tom smislu, svaka liturgija je „mali Vaskrs“, izlazak iz vremena u večnost, iz smrti u život.
Hristos je novi Mojsije koji vodi svoj narod, objašnjava duhovnik:
– Kao što je u Starom Zavetu Pasha označavala izlazak naroda Izrailovog iz ropstva egipatskog, tako Hristova Pasha označava izlaz čovečanstva iz ropstva grehu, smrti i đavolu. Hristos je novi Mojsije koji vodi svoj narod – Crkvu – iz duhovnog ropstva u obećanu zemlju života večnoga. Zato u vaskršnjoj noći, sa upaljenim svećama, vernici pevaju: „Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se u njemu!“ To nije samo podsećanje na jedan događaj iz prošlosti – to je realno učešće u tom događaju, jer je Hristos isti juče i danas i u vekove.
Sveštenik postavlja i pitanje za svakog hrišćanina – da li je Hristos vaskrsao u tvom životu?
– Sveti Oci često naglašavaju da Vaskrsenje Hristovo nije samo objektivna istina, već poziv na lični preobražaj. Sveti Grigorije Bogoslov kaže: „Vaskrsnimo zajedno sa Hristom, uzdignimo se zajedno, umrimo za greh da bismo živeli za Boga!“ Pitanje svakog hrišćanina je: da li je Hristos vaskrsao u mom životu? Da li sam ja prošao kroz lično pashalno iskustvo – iskustvo smrti starog čoveka i rađanja novog u Hristu? Jer, bez unutrašnje Pashe, Vaskrs ostaje samo običaj, folklor i društvena tradicija. Pravoslavna duhovnost poziva čoveka na umiranje sebičnosti, strastima, gordosti, da bi se u njemu rodio novi čovek – Hristoliki čovek, prepun ljubavi, vere i nade.
Pričešće je učešće u Vaskrsenju, ističe sagovornik:
– Sveta Liturgija, u kojoj se hrišćani pričešćuju Telom i Krvlju Hristovom, jeste učešće u Vaskrsenju. U njoj se ne samo sećamo Vaskrsa, već realno ulazimo u njegovu silu. Hristos koji je vaskrsao postaje hrana i piće za novi život. On ulazi u srce vernika i preobražava ga. Pričešće nije nagrada za dobre, već lek za bolesne, kao što govori Sveti Jovan Zlatousti. Ono je životvorna sila koja nas vaskrsava iz duhovne smrti i vodi u zajednicu sa Bogom.
Hrišćanka vera je, kako kaže, pogled u budućnost, drugi dolazak Hristov i sveopšte vaskrsenje mrtvih:
– Hrišćanska vera je eshatološka – ona gleda u budućnost, u drugi dolazak Hristov, u sveopšte vaskrsenje mrtvih i Život budućeg veka. Vaskrsenje Hristovo je zalog tog sveopšteg Vaskrsenja. Ono je prvi plod, kako kaže apostol Pavle: „Ali je Hristos ustao iz mrtvih, i posta prvina onih koji su zaspali“ (1Kor 15,20). Kao što je On vaskrsao, tako će i svi koji su Njegovi vaskrsnuti. Ali će i svako vaskrsnuti na sud – na život ili na osudu. Zato je Vaskrs radosna, ali i ozbiljna vest. On je poziv na preumljenje, na obraćenje, na život dostojan Vaskrslog Gospoda.
Ljubav je jača od smrti, život ima večni smisao, tvrdi ovaj duhovnik:
– Savremeni čovek, okružen relativizmom, tehnologijom, inflacijom informacija, često živi bez smisla, u strahu od smrti, u otuđenosti od sebe i drugih. Vaskrsenje Hristovo govori upravo takvom čoveku da smrt nema poslednju reč, da je ljubav jača od smrti, i da život ima večni smisao. Hristos nije ostao u grobu – i čovek ne mora ostati u svojim grobovima očajanja, greha i usamljenosti. Vaskrsenje poziva na nadu, na novi početak, na život koji ima dublji smisao od prolaznih uspeha, poseda i zadovoljstava.
Sveštenik otkriva i značenje ikone Hristovog Vaskrsenja:
– Pravoslavna ikona Vaskrsenja – u stvari, silaska u ad – prikazuje Hrista kako razbija dveri pakla i izvodi Adama i Evu iz grobova. To nije samo umetnički prikaz, već dogmatska istina: Hristos je sišao u najdublji mrak ljudskog postojanja i tu zasijao kao Svetlost. Vaskrs je inspirisao najlepše himne, tropare, kanone, kao i dela svetske umetnosti. On je svetlost koja obasjava sve: istoriju, kulturu, umetnost, filosofiju, ali pre svega – ljudsko srce.
Objašnjava i čemu služe vaskršnji pozdravi:
– Pozdrav „Hristos vaskrse!“ nije običan formalni pozdrav. To je ispovedanje vere, pobede, radosti i nade. Njime svedočimo da verujemo u Boga koji je jači od smrti, u ljubav koja ne zna za kraj, u život koji je pobedio raspad i ništavilo. Odgovor „Vaistinu vaskrse!“ nije samo kurtoazna formula – to je naš odgovor srca, naše učešće u prazniku, naše amin na Božiji dar.
Neka vaskrsne u nama Hristos, za kraj poručuje sveštenik Dejan Krstić, čestitajući svim čitaocima praznik Vaskrsenja Hristovog:
– Vaskrsenje Hristovo nije samo istorijski događaj koji se zbio pre dve hiljade godina. To je realnost koja prodire u svaki trenutak, u svaku liturgiju, u svaku ispovest i pokajanje. To je poziv na preobražaj, na život u Hristu, na radost koja ne prolazi. Zato neka svaki Vaskrs bude naša lična Pasha – prelazak iz mraka u svetlost, iz očaja u nadu, iz greha u život. Neka grobovi našeg srca budu otvoreni, neka u nama vaskrsne Hristos!
foto: pixabay
L.K.